Амелиорација или насуто земљиште је процес стварања новиг земљишта у океанима, морима, речним коритима или језерима.

Амелиорација у Перту, Аустралија 1964

У неким јурисдикцијама, укључујући делове Сједињених Држава,[1] израз „амелиорација” може се односити на враћање поремећене земље у побољшано стање. На пример, у Алберти у Канади, покрајинска влада је амелиорацију дефинисала као „процес враћања поремећеног земљишта у његове бивше или друге продуктивне намене”.[2] У Океанији се то често назива рехабилитацијом земљишта.

Историја уреди

Један од најранијих великих пројеката био је Бемстер Полдер у Холандији, реализован 1612. године, додајући 70 км2 (27 сq ми) земље. У Хонгконгу, Прајска мелиорациона схема је додала 20 до 24 ха (50 до 60 акра) земљишта 1890. године током друге фазе изградње. Био је то један од најамбициознијих пројеката икада направљених током колонијалне ере Хонгконга.[3] Отприлике 20% земљишта у области Токијског залива је узето од мора,[4] пре свега вештачко острво Одајба. Ле Портјер, Монако и Гибралтар се такође шире због мелиорације. Град Рио де Жанеиро је углавном изграђен на обновљеном земљишту, као и Велингтон на Новом Зеланду.

Методе уреди

Повраћај земљишта се може остварити помоћу више различитих метода. Најједноставнија метода укључује пуњење подручја великим количинама тешког камења и/или цемента, затим пуњење глином и земљом док се не постигне жељена висина. Процес се назива „изпуњавање”,[5] а материјал који се користи за попуњавање простора обично се назива „пунилац”.[6][7] Одводњавање потопљених мочвара често се користи за повраћај земљишта у пољопривредну употребу. Дубинско мешање цемента се обично користи у ситуацијама у којима материјал који је размештен јаружањем или дренажом може бити контаминиран и стога треба да буде заграђен. Ископавање земље је такође један од начина повраћаја земљишта. То је уклањање седимената и отпадака са дна водене масе. Обично се користи за одржавање обновљених копнених маса, јер је седиментација природни процес којим се затрпавају канали и луке.[8]

Утицај на животну средину уреди

 
Делови (означени браон) Сан Франциско залива су преображени из мочвара за урбану употребу.

Исушивање мочвара ради орања, на пример, представља облик уништавања станишта. У неким деловима света, нови пројекти амелиорације су ограничени или више нису дозвољени, због закона о заштити животне средине. Пројекти амелиорације имају јак негативан утицај на обалске популације, иако неке врсте могу искористити новостворено подручје.[9] Глобална анализа из 2022. процијенила је да 39% губитака (приближно 5.300 км2 ор 2.000 сq ми) и 14% добитака (приближно 1.300 км2 ор 500 сq ми) плимских мочвара (мангрове, плимне равнице и мочваре) између 1999-2019 били су последица директних људских активности, укључујући конверзију у аквакултуру, пољопривреду, плантаже, развој обале и друге физичке структуре.[10]

Законодавство о животној средини уреди

 
Мапа повраћеног земљишта (сиве површине) у Хонгконгу. Многа урбана подручја Хонг Конга су на повраћеном земљишту.

Законодавци Хонгконга усвојили су Уредбу о заштити луке, коју је предложило Друштво за заштиту луке 1997. године у настојању да заштити луку Викторија која је све угроженија од задирања услед развоја земљишта.[11] Неколико великих планова повраћаја замљишта на Зеленом острву, Западном Ковлуну и Ковлунском заливу је касније одложено, а други су смањени у обиму.

Опасности уреди

Амелиорисано земљиште је веома подложно утечњавању тла током земљотреса,[12] што може повећати количину штете која се јавља на зградама и инфраструктури. Слегање је још један проблем, како због сабијања тла на напуњеном земљишту, тако и када су мочварна подручја ограђена насипима и исушена да би се створили полдери. Исушене мочваре ће на крају потонути испод нивоа околне воде, повећавајући опасност од поплава.

Ланд амоунтс аддед уреди

Азија уреди

Бахреин 76,3% изворне величине од 410 км2 (160 сq ми) (1931–2007).[13]
Бангладеш Око 110 км2 (42 сq ми) укупно и има 12,000 км2 (4,633 сq ми) потенцијала (8% укупне површине) до 12 м (39 фт) дубине у подручју територијалног мора.[14]
Хонгконг

67 км2 (26 сq ми) земљишта је искориштено до 2013. Прајска мелиорациона схема започела је касних 1860-их и састојала се од две фазе укупне површине од 20 до 24 ха (50 до 60 акра).[3] Дизниленд у Хонгконгу, Међународни аеродром у Хонгконгу и његов претходник, Кај Так аеродром, изграђени су на обновљеном земљишту. Осим тога, много се мелиорације догодило на главним локацијама на обали с обе стране луке Викторија. То је покренуло еколошка питања заштите луке која је некад била извор просперитета Хонгконга, прометне гужве у Централном округу,[15] као и дослуха владе Хонгконга с градитељима некретнина на територији.[16][17]

Осим тога, како се град ширио, нова насеља у различитим деценијама углавном су грађена на обновљеној земљи, као што су Туен Мун, Тај По, Ша Тин - Ма Он Шан, Западни Ковлун, Квун Тонг и Цеунг Кван О.
Јапан
Филипини
Сингапур

20 процената првобитне површине или 135 км2 (52 сq ми). Према подацима из 2003. године, планови за још 99 км2 (38 сq ми) ће се реализовати,[20] иако и даље постоје спорови са Малезијом око обимних радова на мелиорацији у Сингапуру.[21] Делови аеродрома Чанги су такође на мелиорисаном земљишту.

Северна Кореја Током 1980-их, Северна Кореја је започела програм „проналажења нове земље“ да би се створило 300.000 хектара земље (3.000 км2 ор 1.160 ми2) чиме се проширује понуда обрадивог земљишта у земљи. Пројекат је био неуспешан и створено је само 20.000 хектара (200 км2 или 70 ми2) до тренутка када је пројекат отказан након смрти Ким Ил Сунга 1994. То је такође допринело колапсу севернокорејске привреде и глади током 1990-их. Напори на мелиорацији су настављени током 2010-их под Ким Џонг Уном са више успеха. Северна Кореја је изградила вештачка острва у Жутом мору са базама Корејске народне армије, вероватно инспирисана кинеским вештачким острвима у Јужном кинеском мору и могуће је да она служе као базе за балистичке ракете дугог домета.[22][23][24]

Референце уреди

  1. ^ „Америцан Социетy фор Мининг анд Рецламатион”. Архивирано из оригинала 23. 03. 2012. г. Приступљено 1. 4. 2012. 
  2. ^ Поwтер, Цхрис (2002). „Глоссарy оф Рецламатион анд Ремедиатион Термс усед ин Алберта” (ПДФ). Говернмент оф Алберта. ИСБН 0-7785-2156-7. Архивирано из оригинала (ПДФ) 9. 4. 2012. г. Приступљено 1. 4. 2012. 
  3. ^ а б Бард, Соломон. [2002] (2002). Воицес фром тхе Паст: Хонг Конг 1842–1918. ХК Университy пресс. ISBN 962-209-574-7
  4. ^ Petry, Anne K. (јул 2003). „Geography of Japan” (PDF). Japan Digest, Indiana University. Архивирано из оригинала (PDF) 2011-09-28. г. Приступљено 2009-07-30. 
  5. ^ Lambi, Cornelius Mbifung (2001). Environmental issues: problems and prospects. Bamenda, Cameroon: Unique Printers. стр. 152. ISBN 978-9956-11-005-6. 
  6. ^ „Wisconsin Supplement Engineering Field Handbook Chapter 16: Streambank and Shoreline Protection” (PDF). United States Department of Agriculture. стр. 16–WI–36. Архивирано из оригинала (PDF) 07. 07. 2021. г. Приступљено 15. 08. 2020. 
  7. ^ „Regional Road Maintenance ESA Program, Part 2: Best Management Practices” (PDF). Washington State Department of Transportation. стр. 2.42. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 6. 2014. г. Приступљено 2. 5. 2014. 
  8. ^ Administration, US Department of Commerce, National Oceanic and Atmospheric. „What is dredging?”. oceanservice.noaa.gov (на језику: енглески). Приступљено 19. 3. 2018. 
  9. ^ Borzée, Amaël; Kim, Kyungmin; Heo, Kyongman; Jablonski, Piotr G.; Jang, Yikweon (4. 10. 2017). „Impact of land reclamation and agricultural water regime on the distribution and conservation status of the endangered Dryophytes suweonensis”. PeerJ. 5: e3872. PMC 5631092 . PMID 29018610. doi:10.7717/peerj.3872. 
  10. ^ Murray, Nicholas J.; Worthington, Thomas A.; Bunting, Pete; Duce, Stephanie; Hagger, Valerie; Lovelock, Catherine E.; Lucas, Richard; Saunders, Megan I.; Sheaves, Marcus; Spalding, Mark; Waltham, Nathan J.; Lyons, Mitchell B. (13. 5. 2022). „High-resolution mapping of losses and gains of Earth's tidal wetlands”. Science. 376 (6594): 744—749. Bibcode:2022Sci...376..744M. doi:10.1126/science.abm9583. 
  11. ^ Wallis, Keith (12. 2. 1996). „Bill seeks to protect harbour”. Hong Kong Standard. Архивирано из оригинала 4. 6. 2011. г. Приступљено 2007-03-23. 
  12. ^ „The REAL Dirt on Liquefaction” (PDF). Association Of San Francisco Bay Area Governments. фебруар 2001. Архивирано из оригинала (PDF) 2012-07-23. г. 
  13. ^ Chief, Habib Toumi, Bahrain Bureau (2010-01-12). „Bahrain parliament wants solution to land reclamation issue”. GulfNews. Приступљено 2018-02-04. 
  14. ^ Gravgaard, Anna-Katarina; Wheeler, William (18. 10. 2009). „Bangladesh Fights for Survival Against Climate Change”. Pulitzer Center. 
  15. ^ „Courts protect our imperiled waterway – at least for the time being”. Hong Kong Standard. 14. 8. 2006. Архивирано из оригинала 19. 10. 2012. г. Приступљено 2007-03-23. 
  16. ^ DeGolyer, Michael (15. 3. 2007). „Commentary: Just Looking for Answers”. Hong Kong Standard. Архивирано из оригинала 4. 6. 2011. г. Приступљено 2007-03-23. 
  17. ^ Ng, Michael (5. 10. 2006). „Lawmaker warns of West Kowloon arts venue glut”. Hong Kong Standard. Архивирано из оригинала 4. 6. 2011. г. Приступљено 2007-03-23. 
  18. ^ „Japan Fact Sheet”. Japan Reference. Приступљено 2007-03-23. 
  19. ^ „Philippine Reclamation Authority”. pea.gov.ph. Архивирано из оригинала 2016-05-06. г. 
  20. ^ Koh Gui Qing (12. 4. 2005). „Singapore Finds it Hard to Expand Without Sand”. PlanetArk — преко Wild Singapose. 
  21. ^ „Singapore”. The World Factbook. CIA. 1. 9. 2010. section Transnational issues. Приступљено 1. 10. 2010. „disputes persist with Malaysia over […] extensive land reclamation works 
  22. ^ Cha, Victor D. (2013). The Impossible State: North Korea, Past and Future (на језику: енглески). Internet Archive. New York: Ecco. стр. 119. ISBN 978-0-06-199850-8. 
  23. ^ Makowsky, Peter; Town, Jenny; Kae, Michelle Y.; Pitz, Samantha J. (2021-12-22). „North Korea's Tideland Reclamation Efforts - 38 North: Informed Analysis of North Korea”. 38 North (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-04. 
  24. ^ Kaiman, Jonathan (2017-05-03). „North Korea is building mysterious artificial islands that would be perfect for missile launches”. Los Angeles Times (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-04. 

Literatura уреди

Spoljašnje veze уреди