Википедија

Анђелка Михајлов

Анђелка Михајлов (Долово, 1951) српски је универзитетски професор и експерт у области одрживог развоја и животне средине.[1]

Анђелка Михајлов
Датум рођења1951.
Место рођењаДолово, Панчево
 ФНР Југославија

Значајне резултате постигла је у међународној сарадњи у области животне средине и одрживог развоја (експерт УН, ЕУ, итд). Више од двадесет година ради у области животне средине. Од јуна 2002. до марта 2004.године била је министар за заштиту природних богатстава и животне средине у Влади Србије. Од стране Програма УН за животну средину (УНЕП) 2006. године препозната као жена лидер Западног Балкана у области животне средине. Од 2005. до јула 2010. године члан Савета за животну средину Европске банке за реконструкцију и развој у Лондону (ЕБРД - ЕНВАЦ).

Поносна је мајка двоје деце.

Образовање и рад у просвети уреди

Рођена је од мајке Живке (рођене Дражић) и оца Ненада. Похађала је основне школе „Вук Караџић” и „Светозар Марковић” у Београду, Осму београдску гимназију (сада Трећа београдска гимназија), где је матурирала 1969. године. На Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду дипломирала је 1974. године на смеру за хемијско инжењерство, као један од најбољих студената у генерацији. Магистрирала је на истом факултету 1977. године из области хемијско-инжењерске термодинамике, а докторирала 1984. и стекла докторат техничких наука Универзитета у Београду. Као студент била је члан Савета факултета (1973-1976). Додатно образовање је стекла на Renselear Politehničkom Institutu, САД (1991-1992), у Регионалном центру за Базелску конвенцију UNEP-а у Братислави, Словачка (1997—2000) и Европском институту за јавну администрацију у Луксембургу (2016—2018), кроз различите курсеве и тренинге.

У наставно-научно звање асистента-приправника изабрана је 1976. на Технолошком факултету Универзитета у Новом Саду, а у звање асистента 1979. за предмете Хемијско-инжењерска термодинамика и Техничка термодинамика. На Технолошко-металуршком факултету у Београду изабрана је 1983. у звање асистента на Катедри за опште техничке науке, за предмете Елементи машина и апарата и Инжењерско цртање. У звање научног сарадника изабрана је 1985. на Технолошко-металуршком факултету у Београду и 1994. у Институту за технологију нуклеарних и других сировина у Београду, на коме је 1996. изабрана и у звање Вишег научног сарадника. На Факултету Техничких наука Универзитета у Новом Саду изабрана је 2001. за ванредног професора за предмете Управљање отпадом и опасним материјама и Одрживо коришћење природних ресурса и систем заштите животне средине, а 2006. за редовног професора, за научну област инжењерство животне средине (техничко-технолошке науке). На Универзитету Едуконс изабрана је 2008. у звање редовног професора за научну област наука животне средине (природно-математичке науке).[2]

Остала радна ангажовања уреди

Радила је у различитим институцијама на федералном нивоу СФР Југославије, укључујући Савезни завод за мере и драгоцене метале (1982—1988), Савезно министарство за животну средину и друга министарства надлежна за животну средину (1993-2001), као виши саветник за питања заштите и унапређивање животне средине. Од 2001. до 2004. радила је у институцијама на нивоу Републике Србије, у Министарству здравља и заштите животне околине, као директор Управе за заштиту животне околине (2001-2002) и у Влади Србије као Министар за заштиту природних богатстава и животне средине (јуни 2002 – март 2004), када је успоставила амбициозне законодавне програме у области животне средине.[тражи се извор] Успоставила је регионалну и интензивну међународну сарадњу; била је Шеф југословенске делегације на УН Самиту о одрживом развоју 2002. у Јоханезбургу, Јужна Африка.

Радила је у Градском заводу за заштиту здравља Београд (2004-2008) на месту начелника Јединице за процену утицаја и израду анализа, елабората и студија, Универзитету Едуконс (2008-2011) као редовни професор и декан Факултета заштите животне средине, као и редовни професор на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду – Департман за инжењерство животне средине (2011-2014).

Радила је са и за Програм УН за животну средину (UNEP) од 1997. године на развоју регионалне сарадње и спровођењу мултилатералних споразума у области животне средине. У експертском и консултантском ангажовању ради на различитим пројектима у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Северној Македонији, Албанији, Турској, Хрватској, Белгији, Италији, Аустријии др. Као експерт била је члан Савета Европске банке за реконструкцију и развој за животну средину (EBRD – ESAC / ENVAC), Лондон, Велика Британија (2005—2010), учествујући у развоју агенде за животну средину и одрживост Банке. На листи је експерата Академског савета Уједињених нација (ACUNS)[3]. Члан је Комисије Републике Србије за сарадњу са УНЕСЦО од 2008. до 2015.године, а од 2015. је чланица Преговарачког тима о приступању Републике Србије Европској унији, задужена за област животне средине и климатских промена.[4]

Један је од оснивача и почасна председница струковног удружења „Амбасадори одрживог развоја и животне средине”[5]. Такође је почасна председница Српске асоцијације за управљање отпадом (СеСWА) и координаторка за зелену економију Института за јавну политику. Током дела живота у САД била је и волонтерски директорка предшколске установе у оквиру Ренселеар Политехничког Института (1991-1992).

Област рада уреди

Област научно-истраживачког, развојног истручног рада којим се бави обухвата на почетку област хемијског инжењерства и хемијско-инжењерске термодинамике, затим науке о материјалима, науке о животној средини кроз наменска истраживања и постављање система заштите. Ужа област научног рада у овом периоду је искоришћавање отпадних материјала и управљање отпадом и процесима, инжењерство заштите животне средине, као и стратешко постављање одрживог развоја и климатских промена.

Публикације уреди

Као аутор или коаутор објавила је до сада преко 320 библиографских јединица различитих категорија (у Картону научних радника Универзитета у Новом Саду је наведено 320)[6] од којих се у бази СЦОПУС налази 25 научних радова (највише категорије), који су цитирани 137 пута.[7] Према Ресеарцх Гате цитираност научних радова је 229. Има објављење радове у реномираним часописима као што су Chemical Engineering Science, AIChE Journal, Fluid Phase Equilibria, Cement and Concrete Research, Journal of the American Ceramic Society, Renewable and Sustainable Energy Reviews, Environmental Engineering and Management Journal, Journal of environmental protection and ecology.

Била је ментор пет докторских радова и три магистарска рада, на Универзитету у Новом Саду, Универзитету Едуконс, Универзитету у Београду и Универзитету у Бањој Луци, као и екстерни оцењивач за две докторске тезе на Универзитету Wитwатерсранд у Јоханезбургу, Јужноафричка Република (2011). Рецензент је у различитим научним часописима, укључујући Journal of Environmental Management, Environmental Science and Pollution Research, International Journal of Sustainable Energy, Tourism Management Perspectives. Члан је уређивачког одбора часописа Environmental Research and Technology.

Чланства уреди

Члан је Мреже министарки и лидерки у области животне средине Програма Уједињених нација за животну средину (од 2002. године, као министарка, а затим као Амбасадорка одрживог развоја и животне средине).[8]

Члан је међународног научног одбора Конференције за управљању отпадом на Сардинији, Италија (од 2003); члан научног одбора Симпозијума о управљању отпадом Еур Асиа, Турска (од 2014)[9]. Председник научног одбора за југоисточну Европу Светске конференције о управљању отпадом Међународне асоцијације за управљање отпадом (ISWA), Нови Сад, 2016. Постала је члан Српског хемијског друштва 1972. године. У периоду 2005—2014 председник научног и организационог одбора Конференција „Животна средина ка Европи”, Београд.

Признања и награде уреди

  • 1965. добила златну селенитску значку Ваздухоплог савеза Југославије и почасно звање "селенит-космонаут"
  • 1974. за дипломски рад добила је Октобарску награду града Београда за најбоље стручне и научне радове студената Универзитета у Београду,
  • 1976. добила је Плакету Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду поводом 50-годишњице рада ове високошколске установе,
  • 2005. била је номинована и била у ужем избору за УНЕП признање „Шампиони планете”, за иницијативу регионалне кохезије у области животне средине,
  • 2006. од стране Програма УН за живону средину (UNEP) 2006. godine prepoznata je kao žena lider Zapadnog Balkana u oblasti životne sredine.

Izvori уреди

  1. ^ „Prof. dr Anđelka Mihajlov”. Miteco. Приступљено 9. 3. 2020. 
  2. ^ „Andjelka Mihajlov” (PDF). EDUCONS Univerzitet – Fakultet zastite zivotne sredine. Приступљено 8. 3. 2020. 
  3. ^ „Mihajlov, Andjelka”. ACUNS. Архивирано из оригинала 20. 04. 2020. г. Приступљено 8. 3. 2020. (језик: енглески)
  4. ^ „Чланови Преговарачког тима” (PDF). Преговарачки тим. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 04. 2020. г. Приступљено 8. 3. 2020. 
  5. ^ „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine”. Ambasadori. Приступљено 8. 3. 2020. 
  6. ^ „KNR UNS”. Pregled registrovanih istraživača. Приступљено 8. 3. 2020. 
  7. ^ „Scopus Preview”. SCOPUS. Приступљено 8. 3. 2020. (језик: енглески)
  8. ^ „Network of Women Ministers and Leaders for the Environment”. Wikigenter. Архивирано из оригинала 20. 04. 2020. г. Приступљено 8. 3. 2020. (језик: енглески)
  9. ^ „SCIENTIFIC COMMITTEE”. EurAsia. Приступљено 8. 3. 2020. (језик: енглески)

Spoljašnje veze уреди


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Anđelka_Mihajlov&oldid=27490149”