Википедија

Анти-ВЕГФ терапија у офталмологији

Анти-ВЕГФ терапија у офталмологији је примена лекова са анти-васкуларним ендотелијалнми фактором раста (енгл. Anti-vascular endothelial growth factor) у лечењу болести ока са циљем да се спречи стварање нових крвних судова, неоваскуларизација, у исхемичном ткиву ока. Анти-ВЕГФ лекови заустављају раст нових крвних судова у оку, чиме се смањује ризик од крварења, цурења , стварања ожиљака и даљег губитка вида.[1][2]

Анти-ВЕГФ терапија у офталмологији
Дијаграм начина деловања различитих инхибитора ангиотензина.
СинонимиАнти-васцулар ендотхелиал гроwтх фацтор
Специјалностофталмологија

Терапија почиње применом лека у три дозе, које се дају свака у размаку од месец дана. Ако се након почетне три ињекције стање не поправи, наставља се лечење новим дозама. Немогуће је тачно одредити колико ињекција пацијент мора примити, јер је приступ сваком пацијенту и његовој болести индивидуалан. На успешност терапије умногоме утиче и време кад се пацијент јавио лекару, јер ако је то учинио правовремено, тада и анти-ВЕГФ терапија има пуно више успеха. Ако је болест дуготрајна, постоји могућност да ињекције неће зауставити даље слабљење вида.[3]

Основни појмови уреди

 
Кристална струкцтура вамина, ВЕГФ-Ф из змијског венума
 
Лиганди различитих ВЕГФ рецептора

Васкуларни ендотелијални фактор раста (ВЕГФ) уреди

ВЕГФ је сигнални протеин,[4][5][6] из потфамилија фактора раста, специфичне фамилије фактора раста изведених из тромбоцита. Фактори раста су важни сигнални протеини који учествују у васкулогенези (де ново формирању ембрионског крвног система) и ангиогенези (расту крвних судова из постојеће мреже).

Собзиром да њега производе ћелије које стимулишу васкулогенезу и ангиогенезу, он припада систему који обнавља снабдевање кисеониом ткива у условима нарушене циркулације. У том смислу улога ВЕГФ је креирање нових крвних судова током ембрионског развоја, нових крвних судова након повреде, мишића након вежбања, и нових судова (колатерална циркулација), нпр. акон инфаркта, за заобилажење блокираних судова.

Серумска концентрација ВЕГФ-а је висока код Бронхијалне астме и ниска код дијабетеса. Кад је ниво ВЕГФ прекомерно изражен, он може да допринесе развоју болести.

  • Чврсти канцери не могу да расту изван ограничене величине без адекватног приступа крви. Канцери који изражавају ВЕГФ имају способност раста и метастазе.
  • Прекомерно изражавање ВЕГФ-а може да узрокује васкуларно обољење ретине ока и других делова тела.

ВЕГФ рецептори (ВЕГФР) уреди

ВЕГФ рецептори сападају у групу рецептора намењених искључиво за васкуларни ендотелни фактор раста (ВЕГФ).[7][8] Позната су три главна подтипа ВЕГФР, која су нумерисана са 1, 2 и 3. Они могу да буду везани за мембрану (мбВЕГФР) или растворни (сВЕГФР), у зависности од алтернативног сплајсовања.[9]

Сви чланови ВЕГФ фамилије стимулишу ћелијске одговоре везивањем за тирозинске киназне рецепторе (ВЕГФР) на ћелијској површини, чиме узрокују њихову димеризацију и активацију путем трансфосфорилације. ВЕГФ рецептори имају екстрацелуларну компоненту која се састоји од седам имуноглобулину сличних домена, једнопролазног трансмембранског региона и интрацелуларног дела који садржи тирозин киназни домен.[7]

  • ВЕГФ-А се везује за ВЕГФР-1 (Флт-1) и ВЕГФР-2 (КДР/Флк-1).
  • ВЕГФР-2 посредује скоро све познате ћелијске одговоре на ВЕГФ.
  • Функција ВЕГФР-1 је мање позната, мада се сматра да модулише ВЕГФР-2 сигнализацију.
  • Једна додатна функција ВЕГФР-1 рецептора је да делује као макета/лажни рецептор, чиме спречава везивање ВЕГФ за ВЕГФР-2 (постоје индикације да је то посебно важно током ембрионске васкулогенезе).
  • Једна алтернативно сплајсована форма ВЕГФР-1 (сФлт1) је за мембрану невезани протеин, који се излучује и првенствено функционише као лажни објекат.
  • Трећи рецептор (ВЕГФР-3) је познат, међутим, ВЕГФ-А није лиганд тог рецептора. ВЕГФР-3 посредује лимфангиогенезу у одговору на ВЕГФ-C и ВЕГФ-D

Анти-ВЕГФ лекови уреди

Одобрени антим-ВЕГФ лекови
Лекови Употреба
аxитиниб карцином
бевацизумаб карцином, ДМ
цабозантиниб карцином
лапатиниб карцином
ленватиниб карцином
пазопаниб карцином
понатиниб карцином
рамуцирумаб карцином
ранибизумаб Дегенерација макуле
регорафениб карцином
сорафениб карцином
сунитиниб карцином
вандетаниб карцином

Лекови, као што је бевацизумаб, могу да инхибирају ВЕГФ и да контролишу или успоравају развој болести, у којима је присутна висока концентрација васкуларног ендотелијалног фактора раста (ВЕФФ). Лекови из ове групе првенствено се користе у лечењу рака дебелог црева, и за то су га званично одобриле комисије за лекове, земаqа западне Европе и САД.

Тренутно се у Србији као анти-ВЕГФ користи Авастин®. Иако овај лек није регистрован за очну употребу све масовније их користе очни лекари широм света, па тако и у Србији, који се баве обољењима задњег сегмента ока (која су наведена на овој страници).

Луцентис и бевацизумаб (Авастин) су фрагменти моноклоналног антитела (Фаб) изведен из мишјег антитела. Он је знатно мањи од родитељског молекула и био је подвргнут процесу матурације афинитета да би се појачало везивање за ВЕГФ-А. Ови лекови су као инхибитори ангиогенезе одобрени за лечење „влажног” типа старостне макуларне дегенерације (АМД, АРМД), и уобичајеме форме старосног губитка вида или дијабетесем изазване ретиноптије.[10][11][12]

Ови лекови који делују тако што блокирају супстанцу која стимулише раст ненормалних крвних судова (ВЕГФ), у бројним студијама показали су да доводе до успоравања промена, понекад до побољшања стања код одређеног броја болесника, са у индикацијама наведеним стањима. Међутим код одређеног броја болесника долази до напредовања промена и даљег смањења вида без обзира на понављање терапије. лек није делотворан код свих болесника, тако да се не може унапред знати код кога ће боесника и у којој мери бити успешан.[13][14][15][16][17]

На тржишту лекова, остоји још лекова који блокирају ВЕГФ, међу којима су нпр Еyлеа®, Луцентис® и други, који делују по истим принципима али су значајно скупљи, али не и ефикаснији од Авастина.

Терапија анти-ВЕГФ лековима према водичу Европског удружења ретинолога уреди

Према водичу Европског удружења ретинолога, данас се за лечење субфоеалних ЦНВ користе искључиво и само анти-ВЕГФ лекови који су прошли свеже испитивања, као што су:

Пегаптаниб содиум (Мацуген, Еyетецх Пхармацеутицалс, Инц-Пфизер Инц.)
Такође погледајте: Мацуген

Лек је одобрен за употребу 2004. године. То је аптамер са специфичним инхибицијом ВЕГФ 165 изоформи. Безбедност и ефикасност лека су потврђени: ВИСИОН (ВЕФГ Инхибитион Студy ин Оцулар Неовасцуларисатион) студијом.[18]

Ранибизумаб (Луцентис, Генентецх, Инц-Новартис Пхарма АГ)
Такође погледајте: Ранибизумаб

Лек је одобрен за употребу јуна 2006. године. То је моноклонално антитело добијено фрагментацијом ланца бевацизумаба. Његова ефикасност и безебедност су потврђени: МАРИНА (Минималлy/Цлассиц Оццулт Триалод Анти-ВЕГФ антибодy ранибиyумаб ин тхе Треатмент оф Неовасцулар Аге-релатед мацулар дегенератион) студијом,[19] и АНЦХОР (Анти-ВЕГФ Антибодy фор тхе Треатментоф Предоминантлy Цлассиц Цхороидал Неовасцуларизатион инАМД ) студијом.[20]

Бевацизубам (Авастин)
Такође погледајте: Бевацизумаб

Овај лек, са сличним механизмом деловања, као претходни, за нас у Србији је од посебног интереса, јер је тренутно једини лек из групе анти-ВЕГФ фактора који се може препоручити пацијентима са влажном макулопатијом (хороидалном неоваскуларизацијом у Србији.[21] Досадашње студије показалесу да је Авастин ефикасан, безбедан а веома јефтин лек.[22][23][24][25][26][27]

Иако постоје претпоставке да је лек ретинално токсичан,[26][28] има и истраживања која то оповргавају,[29][30][31] и закључују да доза бевацизумаба за интравитреалну примену до 2,5 мг није токсична за ретину.[а]

Уз ипак препоручену дозу за безбедну интравитреалну примену, која је нешто мања и износи 1—1,25 мг, потпуна стабилизација баријере постиже се 28 дана након апликације анти ВЕГФ лека.[33] Лек се већ тестиран и код пролиферативе дијабетичке ретинопатије,[33] рубеозе ириса и макуларног едема услед оклузије централне ретиналне вене.[34][35]

Индикације за примену терапије уреди

  • Оклузија стабла и гране ВЦР
  • Ексудативна АМД
  • Цистоидни едем макуле
  • Едем и исхемија ретине
  • Рубеоза дужице
  • Неоваскуларни глауком
  • Окуларна хистоплазмоза
  • Агиоидне стрије
  • Витреалне хеморагије

Начин примене уреди

 
Примена оптичке кохерентне томографије (ОЦТ) је редовна како би се упоредило стање пре и након примене Анти-ВЕГФ терапије

Анти-ВЕГФ лекови се у облику ињекција убризгавају у стакласто тело (цорпус витреум) ока. Ињекција се даје кроз беоњачу у операционој сали.

Пре убризгавања лека око и кожа око ока се очисти дезинфекционим раствором а у око се апликује у виду капи локални анестетик, како би сама интервенција била безболна. Игла која се користи за убризгавање лека је веома оштра , мала и кратка, како би траума ока била што мања. Само убризгавање лека у око траје само неколико секунди и пацијент је осећа као убод сличан оном код убода комарца.[12]

Након интервенције пацијенту се стављају антибиотске капи за очи. Пацијент одмах након примљене ињекције иде кући са газом и завојем на третираном оку који носи до сутрашње контроле. Наредних неколико дана пацијент треба употребљавати антибиотске капи да би се спречила могућа инфекција ока. Већ сутрадан после интервенције око треба да буде сасвим комфорно, без болова.

Након ињекције вид може бити замућен неколико сати до 1–2 дана након интервенције. Некада може да се јави црвенило беоњаче на месту ињекције које се повлачи за неколико дана. Недељу до две после интервенције примећује се црна сенка у видном пољу, која потиче од лек који се налази у стакластом телу. Временом како се лек ресорбује сенка се губи.

У начелу лек се даје у три дозе на сваких месец дана, затим за 6 месеци и за годину дана. Лечење се према потребно понављати по одређеној шеми до стабилизације вида и стања у оку након контролних прегледиа. На контролном прегледу се тестира вид и ради контролни оптичка кохерентна томографија (ОЦТ) како би се упоредило стање пре и након примене Анти-ВЕГФ терапије.

Колико ће ињекција бити потребно до окончања лечења одређује офталмолог на основу налаза и додатне дијагностике.

Прогноза уреди

У зависности од дужине трајања болести и његовог стадијума, део пацијената након примања ињекција може очекивати побољшање видне оштрине, док део пацијената може очекивати успоравање или заустављање даљег тока болести. Код малог броја пацијената на жалост наставља се даље пропадање видне оштрине на оболелом оку, али дефинитивно не онолико брзо, колико би се то десило без примене терапије.

Нежељена дејства уреди

Анти-ВЕГФ лекови инхибирају раст крвних судова, што је део нормалног процеса зарастања рана и стварања колатералног крвотока код атеросклеротичних крвних судова. Зато постоји могоћност да они ометатају нормалне процесе и изазову погоршање стања као што су болести коронарних и периферних крвних судова.

Најчешће нуспојаве су повећање крвног протиска и повећан ризик од крварења. Могуће компликације су перфорација цријева, постериорни реверзибилни енцефалопатски синдром, перфорација септума носа и ренална тромботична микроангиопатија.[37]

Наведене нуспојаве су међутим ријетке код интраокуларне примене у офталмологији јер се лек примијењује у мањим дозама и то директно у око што значајно смањује могућност настанка наведених нуспојава.

Као могућа нежељена дејства у офталмологији након примене ове терапије могу се јавити:

  • Привремени скок очног притиска, јер убризгавање ињекције повећава количину течности у очној јаучици а то доводи до повећања притиска. Ово повећање притиска је привремено и не оставља никакве последице на оку.
  • Ендопхтхалмитис (инфекција ока) је врло озбиљна компликација код које може доћи услед инфекције унутрашњости ока. Могућност настанка ендофталмитиса је врло ретка, у просеку 1:1.000 случајева. Антибиотици пре и после интервенције као и стерилно давање у операционој сали су мера превенције ове компликације.

Све у свему, неповољни очни догађаји након интравитреалне ињекције анти-ВЕГФ лекова, укључујући ендофталмитис, одвајање мрежнице и повишен интраокуларни притисак (ИОП), у свим досада спроведеним студијама, били су ретки (≤ 1%).[38][39][40][41][42][43]

Напомене уреди

  1. ^ Ефекат лека је праћен у односу на оптички нерв,[32] и на хемато-окуларну баријеру.[33]

Извори уреди

  1. ^ Јеганатхан ВС, Верма Н. Сафетy анд еффицацy оф интравитреал анти-ВЕГФ ињецтионс фор аге-релатед мацулар дегенератион. Цурр. Опин. Опхтхалмол. 20(3), 223–225 (2009).
  2. ^ Каисер, Петер К. (2006). „Антивасцулар Ендотхелиал Гроwтх Фацтор Агентс анд Тхеир Девелопмент: Тхерапеутиц Имплицатионс ин Оцулар Дисеасес”. Америцан Јоурнал оф Опхтхалмологy. 142 (4): 660—668.е1. ИССН 0002-9394. дои:10.1016/ј.ајо.2006.05.061. 
  3. ^ Толентино M. Сyстемиц анд оцулар сафетy оф интравитреал анти-ВЕГФ тхерапиес фор оцулар неовасцулар дисеасе. Сурв. Опхтхалмол. 56(2), 95–113 (2011).
  4. ^ Даекyу Сун (2005). „Фацилитатион оф а струцтурал транситион ин тхе полyпурине/полyпyримидине трацт wитхин тхе проxимал промотер регион оф тхе хуман ВЕГФ гене бy тхе пресенце оф потассиум анд Г-qуадруплеx-интерацтиве агентс”. Нуцлеиц Ацидс Ресеарцх. 33 (18): 6070—6080. ПМЦ 1266068  . ПМИД 16239639. дои:10.1093/нар/гки917. 
  5. ^ Даекyу Сун (2008). „Тхе проxимал промотер регион оф тхе хуман васцулар ендотхелиал гроwтх фацтор гене хас а Г-qуадруплеx струцтуре тхат цан бе таргетед бy Г-qуадруплеx–интерацтиве агентс”. Мол Цанцер Тхер Април. 2008 (7): 880—889. ПМЦ 2367258  . ПМИД 18413801. дои:10.1158/1535-7163.МЦТ-07-2119. 
  6. ^ Фернандо, Химесх; Ресзка, Антхонy П.; Хупперт, Јулиан; Ладаме, Сyлваин; Ранкин, Сарах; Венкитараман, Асхок Р.; Неидле, Степхен; Баласубраманиан, Сханкар (2006-05-28). „А Цонсервед Qуадруплеx Мотиф Лоцатед ин а Трансцриптион Ацтиватион Сите оф тхе Хуман ц-кит Онцогене”. Биоцхемистрy. 45 (25): 7854—7860. ИССН 0006-2960. ПМЦ 2195898  . ПМИД 16784237. дои:10.1021/би0601510. 
  7. ^ а б Холмес К, Робертс ОЛ, Тхомас АМ, Цросс МЈ (2007). „Васцулар ендотхелиал гроwтх фацтор рецептор-2: струцтуре, фунцтион, интрацеллулар сигналлинг анд тхерапеутиц инхибитион.”. Целл Сигнал. 19 (10): 2003—2012. ПМИД 17658244. дои:10.1016/ј.целлсиг.2007.05.013. 
  8. ^ Стуттфелд, Е.; Баллмер-Хофер К (2009). „Струцтуре анд фунцтион оф ВЕГФ рецепторс”. ИУБМБ Лифе. 61 (9): 915—22. ПМИД 19658168. С2ЦИД 10190107. дои:10.1002/иуб.234. 
  9. ^ Фујита, Нобуyуки; Имаи, Јун-Ицхи; Сузуки, Тору; Yамада, Масаyуки; Ниномиyа, Кен; Миyамото, Кана; Иwасаки, Рyотаро; Мориока, Хидео; Матсумото, Морио; Цхиба, Казухиро; Wатанабе, Схинyа; Суда, Тосхио; Тоyама, Yосхиаки; Миyамото, Такесхи (2008). „Васцулар ендотхелиал гроwтх фацтор-А ис а сурвивал фацтор фор нуцлеус пулпосус целлс ин тхе интервертебрал дисц”. Биоцхемицал анд Биопхyсицал Ресеарцх Цоммуницатионс. 372 (2): 367—372. ПМИД 18492486. дои:10.1016/ј.ббрц.2008.05.044. 
  10. ^ IGMT Link:http://imgt.cines.fr/3Dstructure-DB/cgi/details.cgi?pdbcode=1CZ8&Part=Chain Архивирано на сајту Wayback Machine (7. децембар 2008)
  11. ^ Гаудреаулт, Ј.; Феи, D.; Беyер, Ј. C.; Рyан, А.; Рангелл, L.; Схиу, V.; Дамицо, L. А. (2007). „Пхармацокинетицс анд ретинал дистрибутион оф ранибизумаб, а хуманизед антибодy фрагмент дирецтед агаинст ВЕГФ-А, фоллоwинг интравитреал администратион ин раббитс”. Ретина (Пхиладелпхиа, Па.). 27 (9): 1260—6. ПМИД 18046235. С2ЦИД 9336230. дои:10.1097/ИАЕ.0б013е318134еецд. 
  12. ^ а б Гаудреаулт, Ј.; Феи, D.; Русит, Ј.; Субоц, П.; Схиу, V. (2005). „Прецлиницал пхармацокинетицс оф Ранибизумаб (РхуФабВ2) афтер а сингле интравитреал администратион”. Инвестигативе Опхтхалмологy & Висуал Сциенце. 46 (2): 726—33. ПМИД 15671306. дои:10.1167/иовс.04-0601. 
  13. ^ Гаудреаулт, Ј.; Феи, D.; Беyер, Ј. C.; Рyан, А.; Рангелл, L.; Схиу, V.; Дамицо, L. А. (2007). „Пхармацокинетицс анд ретинал дистрибутион оф ранибизумаб, а хуманизед антибодy фрагмент дирецтед агаинст ВЕГФ-А, фоллоwинг интравитреал администратион ин раббитс”. Ретина (Пхиладелпхиа, Па.). 27 (9): 1260—6. ПМИД 18046235. С2ЦИД 9336230. дои:10.1097/ИАЕ.0б013е318134еецд. 
  14. ^ Бакри, С. Ј.; Снyдер, M. Р.; Реид, Ј. M.; Пулидо, Ј. С.; Еззат, M. К.; Сингх, Р. Ј. (2007). „Пхармацокинетицс оф интравитреал ранибизумаб (Луцентис)”. Опхтхалмологy. 114 (12): 2179—82. ПМИД 18054637. дои:10.1016/ј.опхтха.2007.09.012. 
  15. ^ Коурлас, Х.; Абрамс, П. (2007). „Ранибизумаб фор тхе треатмент оф неовасцулар аге-релатед мацулар дегенератион: А ревиеw”. Цлиницал Тхерапеутицс. 29 (9): 1850—61. ПМИД 18035187. дои:10.1016/ј.цлинтхера.2007.09.008. 
  16. ^ Кноx, Цраиг; Лаw, Вивиан; Јеwисон, Тимотхy; Лиу, Пхилип; Лy, Сон; Фролкис, Алеx; Пон, Аллисон; Банцо, Келлy; Мак, Цхристине (2011). „ДругБанк 3.0: а цомпрехенсиве ресоурце фор 'омицс' ресеарцх он другс”. Нуцлеиц Ацидс Ресеарцх. 39 (Датабасе иссуе): Д1035—1041. ИССН 1362-4962. ПМЦ 3013709  . ПМИД 21059682. дои:10.1093/нар/гкq1126. 
  17. ^ Wисхарт, Давид С.; Кноx, Цраиг; Гуо, Ан Цхи; Цхенг, Деан; Схривастава, Савита; Тзур, Дан; Гаутам, Бијаyа; Хассанали, Муртаза (2008). „ДругБанк: а кноwледгебасе фор другс, друг ацтионс анд друг таргетс”. Нуцлеиц Ацидс Ресеарцх. 36 (Датабасе иссуе): Д901—906. ИССН 1362-4962. ПМЦ 2238889  . ПМИД 18048412. дои:10.1093/нар/гкм958. 
  18. ^ Грагоудас, Е. С.; Адамис, А. П.; Цуннингхам Јр, Е. Т.; Феинсод, M.; Гуyер, D. Р.; ВЕГФ Инхибитион Студy ин Оцулар Неовасцуларизатион Цлиницал Триал Гроуп (2004). „Пегаптаниб фор неовасцулар аге-релатед мацулар дегенератион”. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 351 (27): 2805—16. ПМИД 15625332. С2ЦИД 10050130. дои:10.1056/НЕЈМоа042760. 
  19. ^ Росенфелд, Пхилип Ј.; Броwн, Давид M.; Хеиер, Јеффреy С.; Боyер, Давид С.; Каисер, Петер К.; Цхунг, Царол Y.; Ким, Роберт Y. (2006-10-05). „Ранибизумаб фор Неовасцулар Аге-Релатед Мацулар Дегенератион”. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 355 (14): 1419—1431. ИССН 0028-4793. дои:10.1056/нејмоа054481. 
  20. ^ Броwн, D. M.; Каисер, П. К.; Мицхелс, M.; Соубране, Г.; Хеиер, Ј. С.; Ким, Р. Y.; Сy, Ј. П.; Сцхнеидер, С.; АНЦХОР Студy Гроуп (2006). „Ранибизумаб версус вертепорфин фор неовасцулар аге-релатед мацулар дегенератион”. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 355 (14): 1432—44. ПМИД 17021319. дои:10.1056/НЕЈМоа062655. 
  21. ^ Росенфелд, Пхилип Ј. (2006). „Интравитреал Авастин: Тхе Лоw Цост Алтернативе то Луцентис?”. Америцан Јоурнал оф Опхтхалмологy. 142 (1): 141—143. ИССН 0002-9394. ПМИД 16815262. дои:10.1016/ј.ајо.2006.03.036. 
  22. ^ Стоне, Е. M. (2006). „А верy еффецтиве треатмент фор неовасцулар мацулар дегенератион”. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 355 (14): 1493—95. ПМИД 17021326. дои:10.1056/НЕЈМе068191. .
  23. ^ Рицх Р.M., Росенфелд П.Ј., Пулиафито C.А. ет ал.: Схорт-тиме сафетyанд еффицацy оф интравитреал бевацизумаб (Авастин) форнеовасцулар аге-реалтед мацулар дегенератион. Ретина 2006;26(5): 495-511.(абстрацт)
  24. ^ Аверy, Роберт L.; Пиерамици, Данте Ј.; Рабена, Мелвин D.; Цастелларин, Алессандро А.; Насир, Ма’ан А.; Гиуст, Маттхеw Ј. (2006). „Интравитреал Бевацизумаб (Авастин) фор Неовасцулар Аге-Релатед Мацулар Дегенератион”. Опхтхалмологy. 113 (3): 363—372.е5. ИССН 0161-6420. ПМИД 16458968. дои:10.1016/ј.опхтха.2005.11.019. 
  25. ^ Басхсхур, Зиад Ф.; Базарбацхи, Али; Сцхакал, Алеxандре; Хаддад, Зеина А.; Ел Хаиби, Цхристелле П.; Ноуреддин, Баха’ Н. (2006). „Интравитреал Бевацизумаб фор тхе Манагемент оф Цхороидал Неовасцуларизатион ин Аге-релатед Мацулар Дегенератион”. Америцан Јоурнал оф Опхтхалмологy. 142 (1): 1—9. ИССН 0002-9394. ПМИД 16815245. дои:10.1016/ј.ајо.2006.02.037. 
  26. ^ а б Меyер C.Х., Меннел С., Сцхмидт Ј.C., Кролл П.: Ацуте ретинал пигмент епитхелиал теар фоллоwинг интравитреал бевациyумаб (Авастин) ињецтион фор оццулт цхороидал неовасцуларизатион сецондарy то аге-релатед мацулар дегенератион. Меyер, C. Х.; Меннел, С.; Сцхмидт, Ј. C.; Кролл, П. (2006). „Ацуте ретинал пигмент епитхелиал теар фоллоwинг интравитреал бевацизумаб (Авастин) ињецтион фор оццулт цхороидал неовасцуларисатион сецондарy то аге релатед мацулар дегенератион”. Бр Ј Опхтхалмол. 90 (9): 1207—08. ПМЦ 1857397  . ПМИД 16929069. дои:10.1136/бјо.2006.093732. .
  27. ^ Рудд, П; Сиеглер, M; Бyyнy, Р L (1978). „Периоперативе диабетиц цонсултатион”. Ацадемиц Медицине. 53 (7): 590—6. ИССН 1040-2446. дои:10.1097/00001888-197807000-00007. 
  28. ^ Лим Ј.I.: Тхе прос анд цонс оф бевацизумаб тхерапy фор субфовеал цхороидал неовасцуларисатион фор аге-релатед мацулар дегенератион. Медсцапе Опхтхалмологy 2005;6(2) постед 12 /21/2005
  29. ^ Лутхра, С.; Нараyанан, Р.; Марqуес, L. Е.; Цхwа, M.; Ким, D. W.; Донг, Ј.; Сеигел, Г. M.; Неекхра, А.; Грамајо, А. L.; Броwн, D. Ј.; Кеннеy, M. C.; Купперманн, Б. D. (2006). „Евалуатион оф ин витро еффецтс оф бевацизумаб (Авастин) он ретинал пигмент епитхелиал, неуросенсорy ретинал, анд мицровасцулар ендотхелиал целлс”. Ретина. 26 (5): 512—18. ПМИД 16770256. С2ЦИД 20956318. дои:10.1097/01.иае.0000222547.35820.52. .
  30. ^ Спитзер, M. С.; Wалленфелс-Тхило, Б.; Сиерра, А.; Yоеруек, Е.; Петерс, С.; Хенке-Фахле, С.; Бартз-Сцхмидт, К. У.; Сзурман, П.; Туебинген Бевацизумаб Студy Гроуп (2006). „Антипролиферативе анд цyтотоxиц пропертиес оф бевацизумаб он дифферент оцулар целлс”. Бр Ј Опхтхалмол. 90 (10): 1316—21. ПМЦ 1857456  . ПМИД 16723358. дои:10.1136/бјо.2006.095190. .
  31. ^ МАНЗАНО, РОБЕРТА П. А.; ПЕYМАН, ГХОЛАМ А.; КХАН, ПАЛWАСХА; КИВИЛЦИМ, МУХАМЕТ (2006). „ТЕСТИНГ ИНТРАВИТРЕАЛ ТОXИЦИТY ОФ БЕВАЦИЗУМАБ (АВАСТИН)”. Ретина. 26 (3): 257—261. ИССН 0275-004X. дои:10.1097/00006982-200603000-00001. 
  32. ^ Бакри С.Ј., Цамерон Ј.D., МцЦаннел C.А. ет ал.: Абсценце оф хистологиц ретинал тоxицитy оф интравитреал бевацизумаб ин а раббит модел. Америцан Јоурнал оф Опхтхалмлогy 2006; 142(1) 162-64.
  33. ^ а б в Зиемссен Ф., Неуханн I.M., Леитритз M. ет ал.: Доес интравитреал ињецтион оф бевацизумаб хаве ан еффецт он тхе блоод-аqуес барриер фунцтион? Бр Ј Опхтхалмол 2006;90:922
  34. ^ Грисанти С., Биестер С., Петерс С. ет ал.: Интрацамерал Бевацизумабфор ирис рубеосис. Америцан Јоурнал оф Опхтхалмологy 2006;142 (1):158-60.
  35. ^ ДАВИДОРФ, ФРЕДЕРИЦК Х.; МОУСЕР, Ј ГАРРЕТ; ДЕРИЦК, РОБЕРТ Ј. (2006). „РАПИД ИМПРОВЕМЕНТ ОФ РУБЕОСИС ИРИДИС ФРОМ А СИНГЛЕ БЕВАЦИЗУМАБ (АВАСТИН) ИЊЕЦТИОН”. Ретина. 26 (3): 354—356. ИССН 0275-004X. дои:10.1097/00006982-200603000-00017. 
  36. ^ Броwн, Давид M.; Мицхелс, Марк; Каисер, Петер К.; Хеиер, Јеффреy С.; Сy, Јудy П.; Ианцхулев, Тсонтцхо; Анцхор Студy, Гроуп (2009). „Ранибизумаб версус Вертепорфин Пхотодyнамиц Тхерапy фор Неовасцулар Аге-Релатед Мацулар Дегенератион: Тwо-Yеар Ресултс оф тхе АНЦХОР Студy”. Опхтхалмологy. 116 (1): 57—65. ПМИД 19118696. дои:10.1016/ј.опхтха.2008.10.018. 
  37. ^ Лос M, Роодхарт ЈМ, Воест ЕЕ (април 2007). „Таргет працтице: лессонс фром пхасе III триалс wитх бевацизумаб анд ваталаниб ин тхе треатмент оф адванцед цолорецтал цанцер”. Тхе Онцологист. 12 (4): 443—50. ПМИД 17470687. дои:10.1634/тхеонцологист.12-4-443. .
  38. ^ Росенфелд, П. Ј.; Броwн, D. M.; Хеиер, Ј. С.; Боyер, D. С.; Каисер, П. К.; Цхунг, C. Y.; Ким, Р. Y.; МАРИНА Студy Гроуп (2006). „Ранибизумаб фор неовасцулар аге-релатед мацулар дегенератион”. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 355 (14): 1419—1431. ПМИД 17021318. дои:10.1056/НЕЈМоа054481. .
  39. ^ Броwн, D. M.; Каисер, П. К.; Мицхелс, M.; Соубране, Г.; Хеиер, Ј. С.; Ким, Р. Y.; Сy, Ј. П.; Сцхнеидер, С.; АНЦХОР Студy Гроуп (2006). „Ранибизумаб версус вертепорфин фор неовасцулар аге-релатед мацулар дегенератион”. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 355 (14): 1432—1444. ПМИД 17021319. дои:10.1056/НЕЈМоа062655. .
  40. ^ Хеиер, Ј. С.; Броwн, D. M.; Цхонг, V.; Коробелник, Ј. Ф.; Каисер, П. К.; Нгуyен, Q. D.; Кирцххоф, Б.; Хо, А.; Огура, Y.; Yанцопоулос, Г. D.; Стахл, Н.; Витти, Р.; Берлинер, А. Ј.; Соо, Y.; Андереси, M.; Гроетзбацх, Г.; Соммерауер, Б.; Сандбринк, Р.; Симадер, C.; Сцхмидт-Ерфуртх, У.; ВИЕW 1 анд ВИЕW 2 Студy Гроупс (2012). „Интравитреал афлиберцепт (ВЕГФ трап-еyе) ин wет аге-релатед мацулар дегенератион”. Опхтхалмологy. 119 (12): 2537—2548. ПМИД 23084240. дои:10.1016/ј.опхтха.2012.09.006. 
  41. ^ ЦАТТ Ресеарцх Гроуп; Мартин, D. Ф.; Магуире, M. Г.; Yинг, Г. С.; Грунwалд, Ј. Е.; Фине, С. L.; Јаффе, Г. Ј. (2011). „Ранибизумаб анд бевацизумаб фор неовасцулар аге-релатед мацулар дегенератион”. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 364 (20): 1897—1908. ПМЦ 3157322  . ПМИД 21526923. дои:10.1056/НЕЈМоа1102673. .
  42. ^ Цомпарисон оф Аге-релатед Мацулар Дегенератион Треатментс Триалс (ЦАТТ) Ресеарцх Гроуп; Мартин, D. Ф.; Магуире, M. Г.; Фине, С. L.; Yинг, Г. С.; Јаффе, Г. Ј.; Грунwалд, Ј. Е.; Тотх, C.; Редфорд, M.; Феррис Фл, 3рд (2012). „Ранибизумаб анд бевацизумаб фор треатмент оф неовасцулар аге-релатед мацулар дегенератион: Тwо-yеар ресултс”. Опхтхалмологy. 119 (7): 1388—1398. ПМЦ 3389193  . ПМИД 22555112. дои:10.1016/ј.опхтха.2012.03.053. .
  43. ^ Цомпарисон оф Аге-релатед Мацулар Дегенератион Треатментс Триалс (ЦАТТ) Ресеарцх Гроуп; Магуире, M. Г.; Мартин, D. Ф.; Yинг, Г. С.; Јаффе, Г. Ј.; Даниел, Е.; Грунwалд, Ј. Е.; Тотх, C. А.; Феррис Фл, 3рд; Фине, С. L. (2016). „Фиве-Yеар Оутцомес wитх Анти-Васцулар Ендотхелиал Гроwтх Фацтор Треатмент оф Неовасцулар Аге-Релатед Мацулар Дегенератион: Тхе Цомпарисон оф Аге-Релатед Мацулар Дегенератион Треатментс Триалс”. Опхтхалмологy. 123 (8): 1751—1761. ПМЦ 4958614  . ПМИД 27156698. дои:10.1016/ј.опхтха.2016.03.045. .

Спољашње везе уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Anti-VEGF_terapija_u_oftalmologiji&oldid=27448005”