Википедија

Арахноидална циста

Арахноидална циста је урођена или стечена „шупљина” у мозгу настала од једне од можданих опни (арахноидеа), чија је унутрашњост испуњене течношћу (најчешће ликвором). Није повезане са можданим коморама, већ само са арахноидеом.[1][2][3]

Арахноидална циста
МРИ 25 година старе жене са фронтотемпоралном арахноидалном цистом, са леве стране
Специјалностинеурологија

Етиолопатогенеза уреди

Арахноидална циста је претежно урођена или развојна аномалијама, мада се може јавити и у каснијем периоду у животу, најчешће као последица:[4]

Најчешће је локализована у средњој лобањској јами (50-60%), чешће са леве стране и код особа мушког пола.[7][8][9]

Арахноидалне цисте се могу развити и у кичменом каналу, обично у његовом грудном пределу, и то у субдуралном или епидуралном простору, и тада се тешко поставља дијагноза, јер су симптоми неспецифични, па се понекад случајно открију у склопу других испитивања.[10]

Ако арахноидална циста врши притиска на мождане канале канале или отворе између можданих комора, и спречава циркулацију ликвора, могућа је појава хидроцефалуса („водена глава”).

Могу се јавити и неки хормонски поремећаји, као нпр. прерани пубертет.

Клиничка слика уреди

Знаци и симптоми ове развојне ананомалије, који зависе од локализације цисте, јављају се најчешће у периоду раног детињства. Типични клинички симптоми су:

  • главобоља,
  • тинитус,[11]
  • мучнина,
  • повраћање,
  • конвулзије,
  • ретки фокални неуролошки знаци.[12]

Дијагноза уреди

ЦТ имиџинг

Терапија уреди

Већина арахноидних циста случајно се пронађе и остаје константне величине, што наводи многе лекаре да препоруче конзервативни третман.

Асимптоматске цисте

Када нису присутни симптоми, можда неће бити потребно лечење, а погођене особе могу се периодично надгледати.

Симптоматске цисте.

Ако се појаве симптоми, стање циста се може поново проценити и донети одлука о даљем лечењу Када је потребно лечење, специфична терапија која се користи зависи од:

  • присутности симптома,
  • величине цисте,
  • специфичности локализације цисте унутар лобање.

У случајевима када се препоручује лечење, терапија се традиционално састоји од једног до два поступка:

  • Отворене краниотомијске фенестрације
  • 2. вентрикулоперитонеално ранжирања.

Током краниотомијске фенестрације, део лобање се уклања како би се хирургу омогућио приступ цисти, где се у зиду цисте отварају вишеструки отвори (фенестрације), како би се цереброспиналној течности омогућило одвод у субарахноидни простор где се течност поново враћа у околно ткиво.. Алтернативно, неки случајеви се могу лечити хируршким уметањем уређаја (шанта) у цисту како би се обезбедила дренажа у вентрикуларни систем мозга или у трбушну шупљину. Ово ће испразнити цисту и обезбедити адекватан пролаз за циркулацију цереброспиналне течности.[13]

У новије време, напредак у минимално инвазивној оперативној техници мозга и базе лобање омогућио је развој ендоскопске технике, које се одликује:

  • краћим оперативним временом,
  • мањим бројем компликација,
  • одличним исходима,
  • бржим опоравком,
  • укупним смањеним морбидитетом пацијента.

Иако приступ цисти варира у зависности од њене величине и локализције, потпуно ендоскопско хируршко лечење омогућило је хирургу супериоран приступ било кроз фенестрацију, било у другим случајевима, и то кроз ресекцију цисте без компликација и ризика повезаних са манипулацијом или повлачењем мозга .

Спиналне арахноидне цисте могу се лечити потпуним хируршким уклањањем (ресекцијом) цисте, ако је то могуће. Операција генерално доводи до решавања симптома.[14]

Ипак у неким случајевима није могуће потпуно хируршко уклањање кичмене цисте. У таквим случајевима може бити потребна фенестрација или ранжирање цисте за одвођење течности.[15][16][14][17]

Остали третмани су симптоматски и подржавају хируршке.[18]

Извори уреди

  1. ^ Ван Тассел П, Цуре ЈК. Ноннеопластиц интрацраниал цyстс анд цyстиц лесионс. Семин Ултрасоунд ЦТ МР. 1995 Јун. 16(3):186-211. [Медлине].
  2. ^ Хугхес Г, Угокwе К, Бензел ЕЦ. А ревиеw оф спинал арацхноид цyстс. Цлеве Цлин Ј Мед. 2008 Апр. 75(4):311-5.
  3. ^ Болтсхаусер Е, ет ал. Оутцоме ин цхилдрен wитх спаце-оццупyинг постериор фосса арацхноид цyст. Неуропедиатрицс. 2002;33:118-21.
  4. ^ Де Кеерсмаецкер Б, Рамаекерс П, Цлаус Ф, Wиттерс I, Ортибус Е, Наулаерс Г, ет ал. Оутцоме оф 12 антенаталлy диагносед фетал арацхноид цyстс: цасе сериес анд ревиеw оф тхе литературе. Еур Ј Паедиатр Неурол. 2015 Мар. 19 (2):114-21. [Медлине].
  5. ^ Гомез Есцалонилла CI, ет ал. Интрацраниал арацхноид цyстс. А студy оф а сериес оф 35 цасес. Рев Неурол. 2001;33:305-11.
  6. ^ а б Де К, ет ал. Хаеморрхаге инто ан арацхноид цyст: а сериоус цомплицатион оф минор хеад траума. Емерг Мед Ј. 2002;19:365-6.
  7. ^ Мазуркиеwицз-Белдзинска M, Диллинг-Остроwска Е. Пресентатион оф интрацраниал арацхноид цyстс ин цхилдрен: цоррелатион бетwеен лоцализатион анд цлиницал сyмптомс. Мед Сци Монит. 2002;8:462-5.
  8. ^ Госалаккал ЈА. Интрацраниал арацхноид цyстс ин цхилдрен: а ревиеw оф патхогенесис, цлиницал феатурес, анд манагемент. Педиатр Неурол. 2002;26:93-8.
  9. ^ Алгин О, Хакyемез Б, Гокалп Г, Корфали Е, Парлак M. Пхасе-цонтраст цине МРИ версус МР цистернограпхy он тхе евалуатион оф тхе цоммуницатион бетwеен интравентрицулар арацхноид цyстс анд неигхбоуринг цереброспинал флуид спацес. Неурорадиологy. 2009 Маy. 51(5):305-12. [Медлине].
  10. ^ Додд РЛ, ет ал. Спонтанеоус ресолутион оф препонтине арацхноид цyст. Цасе репорт анд ревиеw оф тхе литературе. Педиатр Неуросург. 2002;37:152-7.
  11. ^ Оттавиани Ф, ет ал. Арацхноид цyст оф тхе цраниал постериор фосса цаусинг сенсоринеурал хеаринг лосс анд тиннитус: а цасе репорт. Еур Арцх Оторхиноларyнгол. 2002;259:306-8.
  12. ^ Тсутсуми С, Кондо А, Yасумото Y, Ито M. Асyмптоматиц хуге цонгенитал арацхноид цyст суццессфуллy треатед бy ендосцопиц сургерy--цасе репорт. Неурол Мед Цхир (Токyо). 2008 Сеп. 48(9):405-8. [Медлине].
  13. ^ „Арацхноид Цyстс”. НОРД (Натионал Организатион фор Раре Дисордерс) (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-26. 
  14. ^ а б Кабил МС, Схахиниан ХК. Апплицатион оф тхе супраорбитал ендосцопиц аппроацх то туморс оф тхе антериор цраниал басе. Ј Цраниофац Сург. 2005;16:1070-1074.
  15. ^ Цоувреур Т, Халлаерт Г, Ван Дер Хегген Т ет ал. Ендосцопиц треатмент оф темпорал арацхноид цyстс ин 34 патиентс [арцхиве], Wорлд Неуросург, 2015;358:734-40
  16. ^ Греенфиелд ЈП, Соуwеидане MM. Ендосцопиц манагемент оф интрацраниал цyстс. Неуросург Фоцус. 2005;19:Е7.
  17. ^ Кабил МС, Схахиниан ХК. Тхе ендосцопиц супраорбитал аппроацх то туморс оф тхе миддле цраниал басе. Сургицал Неурологy. 2006;66(:396-401.
  18. ^ Цинцу Р, Аграwал А, Еирас Ј. Интрацраниал арацхноид цyстс: цуррент цонцептс анд треатмент алтернативес. Цлин Неурол Неуросург. 2007;109:837-843.

Литература уреди

  • Зенг L, Фенг L, Wанг Ј, ет ал. Цомпаративе студy он тwо сургицал процедурес фор миддле цраниал фосса арацхноид цyстс. Ј Хуазхонг Унив Сци Тецхнолог Мед Сци. 2008 Ауг. 28(4):431-4. [Медлине].
  • Дохертy D, Цхудлеy АЕ, Цогхлан Г, Исхак ГЕ, Иннес АМ, Лемире ЕГ. ГПСМ2 мутатионс цаусе тхе браин малформатионс анд хеаринг лосс ин Цхудлеy-МцЦуллоугх сyндроме. Ам Ј Хум Генет. 2012 Јун 8. 90(6):1088-93. [Медлине].
  • Гелаберт-Гонзáлез M, Сантíн-Амо ЈМ, Аран-Ецхабе Е, Гарцíа-Аллут А. [Имагинг диагносис оф арацхноид цyстс]. Неуроциругиа (Астур). 2015 Нов-Дец. 26 (6):284-91. [Медлине].
  • Коллиас СС, Бернаyс РЛ. Интерацтиве магнетиц ресонанце имагинг-гуидед манагемент оф интрацраниал цyстиц лесионс бy усинг ан опен магнетиц ресонанце имагинг сyстем. Ј Неуросург. 2001 Јул. 95(1):15-23. [Медлине].

Спољашње везе уреди

Класификација
Спољашњи ресурси


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Arahnoidalna_cista&oldid=27448516”