Цитидин је нуклеозидни молекул који је формиран додавањем цитозина на рибозни прстен (такође познат као рибофураноза) путем β-N1-гликозидне везе. Цитидин је РНК компонента.

Цитидин
Називи
IUPAC назив
4-​amino-​1-​[3,​4-​dihydroxy-​5-​(hydroxymethyl)​tetrahydrofuran-​2-​yl]​pyrimidin-​2-​one
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.000.555
МеСХ Цyтидине
  • O=C1/N=C(/N)\C=C/N1[C@@H]2O[C@@H]([C@@H](O)[C@H]2O)CO
Својства
C9H13N3O5
Моларна маса 243,217
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Цитозин везан за дезоксирибозни прстен је познат као дезоксицитидин.

Прехрамбени извори цитидина

уреди

Прехрамбени извори цитидина су намирнице са високим РНК (рибонуклеинска киселина) садржајем,[3] попут изнутрица, пивског квасца, и пива. Током варења, РНК-богата храна се разлаже у рибозил пиримидин (цитидин и уридин), које се апсорбују непромењени.[3] Код људи, прехрамбени цитидин се конвертује у уридин[4].

Литература

уреди
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ а б Jonas DA; Elmadfa I; Engel KH; et al. (2001). „Сафетy цонсидератионс оф ДНА ин фоод”. Анн Нутр Метаб. 45 (6): 235—54. ПМИД 11786646. дои:10.1159/000046734. 
  4. ^ Wуртман РЈ, Реган M, Улус I, Yу L (2000). „Еффецт оф орал ЦДП-цхолине он пласма цхолине анд уридине левелс ин хуманс”. Биоцхем Пхармацол. 60 (7): 989—92. ПМИД 10974208. дои:10.1016/С0006-2952(00)00436-6. 

Спољашње везе

уреди