Цоурсера

технолошка компанија за онлајн образовање

Coursera (IPA изговор: /kɔrsˈɛrə/)[1] је непрофитабилна образовна организација која нуди велики број онлајн курсева МООЦС.[2] Оснивачи ове организације су професор информатике Андреw Нг[3] и Дапхне Коллер са Станфорд Универзитета. Цоурсера сарађује са много универзитета како би обезбедила онлајн курсеве. Курсеви који се могу похађати су из области физике, електротехнике, хемије, медицине, биологије, социологије, математике, информатике, економије итд. У априлу 2014, Цоурсера је имала 7,1 милион корисника и 641 курс, са 108 универзитета.

Цоурсера
Типелектронско учење
ЗемљаСАД
Доступностсвет
СедиштеЦалифорниа
ВласникАндреw Нг Дафне Колер
ОснивачАндреw Нг Дафне Колер
Веб-сајтhttp://www.coursera.com/

Курсеви

уреди

Курсеви широког спектра који се протежу од хуманистичких наука, медицине, биологије, социологије, математике, економије, и информатике, као и других области трају од неколико недеља до неколико месеци. Конципирани су на принципу интерактивног онлине учења где комплетан наставни материјал и подршку еминентних предавача полазници добијају бесплатно. На крају сваког модула полаже се тест и добија сертификат о савладаном програму. Овај тип семинарских студија није део стандардног образовања, и полазници тај кредит не могу користити као замену за предмете које слушају на матичним факултетима ако су студенти, али је знање које добијају драгоцено. Цоурсера смањује трошкове курсева које нуди коришћењем инстант рачунара заснован на обележавању према потреби.

Шта чини ове курсеве посебним?

уреди

Онлине курсеви су доступни већ дуже време. Разликује их чињеница да је ово право искуство курса. Почиње одређеног дана, и полазници курса гледају видео снимке на недељној бази и раде домаће задатке. Ово су прави домаћи задаци за праву оцену, са правим роком. На крају курса, полазници добијају сертификат. Они могу да представе тај сертификат својем послодавцу и тиме добију бољи посао.

Самообразовање

уреди

Самообразовање је посебан вид образовања који се остварује споственим напором и по правилу без непосредне помоћи других људи. У 21. веку уз невероватно развијене технологије, класично образовање све више и више губи свој смисао у оном облику како је функционисало пре 30 и више година. Наиме, захваљујући приступу свим могућим информацијама и литератури, данас су ученици и студенти у могућности да без проблема знају и сазнају више и од њихових професора. Данас свако има могућност да учи више, брже и боље. Странице попут Цоурсере нам нуде бесплатну литературу, али и омогућавају да бесплатно и у кућној атмосфери слушамо и гледамо неке од најбољих професора и предавача на свету.

Образовни утицај

уреди

Свако ко има приступ Интернету има могућност да добије високо образовање, док је учење свако прилагођује темпу какав му одговара. Чак и у локалним институцијама које немају елитне професоре, студенти могу да се руководе и мотивишу ресурсима које обезбеђује Цоурсера.

МООЦ Технологија

уреди

Пре дигиталног доба, учење на даљину се појавило у облику курсева кореспонденције, емитовање курсева и раних облика е-учења. МООЦс имају врло кратку историју. Она је расла из приближавања образовања на даљину и моћ Интернета у касним 1990им и почетком 2000их. МООЦс је покренут у САД, када су неколико професора Универзитета Стенфорд почели да нуди своје курсеве онлине. Себастјан Трун је понудио Увод у вештачку интелигенцију на мрежи.

Технологија која је потребна за МООЦ се заснива на једноставним отвореним интернет платформама. Већина МООЦс се испоручују путем онлине видеа. Они захтевају сарадњу многих људи, укључујући сниматеље, дизајнере, ИТ стручњаке и специјалисте за платформе. Све у свему, ови курсеви захтевају много више рада за производњу, од једноставног курса. На Универзитету, где би курс држао један професор и можда неколико његових асистената, број студената који би похађали курс достигао би максимум од 100 до 300 студента. Па ипак, могућности курса који је једном постављен на мрежу су огромне. Један професор може едуковати хиљаде студената одједном.

МООЦс такође зависи од тога да ли има приступ поузданим Интернет везама велике брзине и Интернет претраживачима који омогућавају дељење медијског садржаја. Због моћи данашњих сервера, практично је неограничен број људи који могу истовремено да се упишу на курс. Већина данашњих курсева укључују професора или инструктора који говоре пред камером, а предавања прате анимација или ПоwерПоинт слајдови, док ниво софистицираности наставе варира.

Кључна разлика између МООЦс и једноставног едукативног видеа је, да МООЦс обично имају неки облик провере наученог. У суштини постоје два начина такве провере. Први је да се снимак завршава квизовима или тестовима. Други је писана провера, а оцењивање се врши од стране других вршњака. С обзиром да се понекад на хиљаде студената пријаве за понеки курс, оцењивање од стране инструктора није увек практично. Вршњачко оцењивање помаже да се ублажи тај проблем. Међутим, таква врста провере има своје недостатке, укључујучи релевантност и квалитет.

ВЕБ форуми

уреди

Веб форуми су обезбеђени за курсеве, а неки студенти могу да договоре разговор лицем у лице преко сајта меетуп.цом, или онлине меетупс. Међутим Цоурсера Хонор Цоде забрањује копирање одговора, дакле дискусијом не би требало да се размењују одговори, али би требало да обезбеди здраву дебату.

Партнери

уреди
 
Лого Станфорд Универзитета, главног партнера Цоурсере

Цоурсера је почела да ради у априлу 2012. са Станфорд Универзитетом, Принцетон, универзитетом у Мичигену, Универзитетом у Пенсиливанији. У јулу 2012. је додато још 12 партнера, а затим још 17 у септембру 2012. године. У фебруару 2013, компанија је најавила још 29 партнерских Универзитета. Садашњи укупан број партнера је 108.

Крајем октобра 2013, Цоурсера се удружила са САД Стејт Департментом да омогући учење широм света. Међутим, у јануару 2014. Стејт департмент је објавио Цоурсери да блокирају приступ својим курсевима из Ирана, Судана и Кубе.

Земље партнери

уреди

Цоурсера сарађује са универзитетима из више од 22 земље, неке од њих су: Аустралиа, Канада, Уједнињено Краљевство, Данска, Француска, Јапан, Мексико, Шпанија, и Турска. Цоурсера је 3. јуна 2014. рекла да блиско сарађује са властима у вези додела лиценци и дозвола, и као резултат тога, ирански ученици ће поново добити приступ Цоурсери.

ИТ инфраструктура

уреди

Цоурсеру води нгинx wеб сервер на Линуx оперативном систему на Амазон wеб сервис платформи. Подаци се чувају у Амазон С3, и сајт претраживањем управља ЦлоудСеарцх који претражује готово 4,3 милиона докумената на сајту. Сваког месеца Цоурсерин сервер одговори на 10 милијарди сqл упита. Цоурсера опслужује око 500ТБ саобраћаја месечно.

Види још

уреди

Референце

уреди

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди