Црква Светих апостола Петра и Павла у Смиљану
Црква Светих апостола Петра и Павла је српски православни храм у Смиљану, на простору данашње Републике Хрватске.
| Светих апостола Петра и Павла у Смиљану | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Јурисдикција | Епархија горњокарловачка Српска православна црква |
| Оснивање | 1765. |
| Место | Смиљан, Лика |
| Држава | Хрватска |
Историја уреди
Црква је изграђена 1765. Дозволу за њену градњу је 1750-их добио владика Данило Јакшић од Марије Терезије. Посвећена је светим апостолима Петру и Павлу. У саставу је Горњокарловачке епархије Српске православне цркве. Смиљан је сједиште парохије истог имена, која се састоји од личких села: Смиљан, Бужим, Карлобаг, Богданић, Љутаћа, Селиште, Понор и Расовача. Године 1892. црквена општина у Панчеву је тој цркви послала поклон у роби и књигама, вриједних преко 50 ф.[1]
У парохији је служио свештеник Милутин Тесла, отац познатог српског научника и физичара Николе Тесле, који је рођен у парохијском дому поред цркве. Осим Милутина Тесле међу осталима, свештеник Матија Стијачић, био је парох од 1935. године до 12. априла 1941. године, када су га убиле усташе. Храм су спалиле и срушиле усташе у јесен 1942. године у Другом свјетском рату.[2] Обнова цркве започела је 1990. године. Данас се обновљена црква налази у склопу Меморијалнога центра Никола Тесла. Црква је обновљена 2022. године.[3]
Галерија уреди
-
Живопис у цркви која приказује крштење Николе Тесле 1856. године. -
Живопис новомученика из логора Јадовно, на западном зиду цркве. На централном дијелу живописа је насликан владика горњокарловачки Сава који је убијен од усташа на Велебиту 1941. године. -
-
-
-
-
-
-
-
15. августа 2014. масовна гробница 560 побијених православних Срба из Смиљана из доба НДХ, није имала спомен плочу. Она је уништена у рату 90-их година 20. в. Масовна гробница се налази уз ову цркву. -
15. августа 2014. -
15. августа 2014. -
Масовна гробница поред цркве у Смиљану 2021. На крсту је натпис исклесан ћирилицом: У Смиљану 2. августа 1941. на Светог пророка Илију, би убијено од усташа 530 православних Срба. А при повлачењу 5. марта 1945. убише још 30 недужних људи. Годинама је гробница била без натписа, након што је спомен плоча уништена 90-их година 20. вијека, од припадника ХОС-а.
Извори уреди
- ^ "Српски сион", Карловци 1892. године
- ^ Нинковић Ташић, Александра (2021). Хрватима с љубављу. Београд: Васкрсење. стр. 127.
- ^ „Српски Патријарх у Теслином Смиљану”. СПЦ. 30. 7. 2022. Приступљено 31. 7. 2022.