Мūсā Јāбир ибн Хаyyāн (перс. جابر بن حيان; Џабир ибн Хајан; Тус, 721. - Куфа, 815.)[2][3] персијски лекар, суфијски филозоф и алхемичар.[4][5] Сматра се једним од најпознатијих персијских алхемичара.[6] Бавио се још и астрономијом, астрологијом, математиком, музиком и магијом. Сматра се да је аутор енормног броја разноврсних радова на арапском језику, који се често називају Џабировим корпусом.[7] Он је нашироко прихваћен као отац[8][9][10] или оснивач ране хемије, изумитељ многих основних процеса и опреме која је још увек у употреби у хемијским лабораторијама.[11]

Џабир ибн Хајан
15тх-центурy Еуропеан портраит оф "Гебер", Цодици Асхбурнхамиани 1166, Библиотеца Медицеа Лаурензиана, Флоренце
Европски портрет „Џабира” из 15. века, Кодичи Ашбурнхамијани 1166, Библиотека Медичи Лорензијана, Фиренца
Име по рођењуАбу Муса Јабир ибн Хаyyан
Друга именаЈабир ибн Хаyyан
Датум рођења721.
Место рођењаТус, Хорасан
 Омејадски калифат[1]
Датум смрти815.
Место смртиКуфа
ЗанимањеАлхемија и хемија, астрономија, астрологија, медицина и фармација, филозофија, физика, филантропија
ДеловањеОтац хемије

Животопис уреди

Абу Муса Џабир ибн Хајан ал-Азди ал-Куфи ал-Суфи или латинизирано Гебер је до данас загонетна особа, будући да историчари још увек нису постигли консензус око питања да ли је уопште постојао или се заправо ради о легендарној особи.[12], а препирке се воде и на темељу његовог етничког подекла с озбиром да је писао и на арапском језику.

Његову биографију написао је Ибн ал-Надим, око 170 година после претпостављене Џабирове смрти. Према његовом казивању, Џабир је написао много важних књига, чак око тристо наслова, али историчари верују да ниједна од књига потписаних његовим именом није његова, стога ауторство над тим делима приписују Псеудо-Џабиру.

Руководећи се обрасцима које чине и прожимају наводно Џабирова дела, долази се до спознаје како су те текстове написали припадници шијитског огранка исмаилита.[13] Приметно је да се на неколико места у књигама Џабировог корпуса јавља поука о имаму, што упучује на закључак да су та дела настала у тренутку када је та поука била политички актуелна. Поводећи се тиме, Ј. Руска је 1930. закључио да је „цели систем Џабирових списа... исмаилитског порекла”.[13]

Допринос алхемији уреди

Својим је делом Џабир поставио темеље целокупној каснијој исламској алхемији. Први је у алхемију увео животињске и биљне супстанце, у исламски свет је увео и питагорејски принцип бројева.[14] Тврдио је и да се неплеменити метали могу претворити у племените, што је био modus operandi каснијих алхемичара.[6]

Управо се у његовим делима сачувао најранији познати текст Смарагдне плоче.[14]

Џабирова дела уреди

Џабиров корпус уреди

Ради се о књигама и расправама које носе Џабирово име, а наводи се више од хиљаду наслова о магији, теургији, медицини и теологији.

Издвајају се четири збирке књига које су написане од краја 9. до средине 10. века:

  • Сто дванаест књига - ради се о збирци од 112 расправа, од којих је данас пронађено тек 28. У књигама се описују алхемијски поступци, претежно сува дестилација органских материја, којој је циљ био да се раставе материје на састојке према Аристотеловом принципу.[15]
  • Седамдесет књига - збирка књига о алхемији и медицини, која се појавила на Западу у 12. веку, у латинском преводу под насловом Liber de septuaginta, али с непотпуним тектом. Тек је 1926. године међу новооткривеним рукописима у Каиру и Цариграду, пронађен целовит рукопис. У овој збирци налази се медицинско дело „Књига отрова” (Kitab al-sumum).
  • Књига исправљања - је збирка од десет књига написаних ради исправаке и допуне наука наводних алхемичара, попут, Питагоре, Сократа, Аристотела им Демокрита.
  • Књига Вага - је наслов збирке од 144 расправе написане почетком 10. века, која говори о филозофском балансу између материјалног и духовног света.

Псеудо-Џабиров корпус уреди

Унутар ове збирке налазе се латински радови приписани Џебиру, за које није откривен арапски изворник. Иако су ови радови настали под утицајем арапских научника, заправо су настали у Европи у 14. веку, написани на латинском језику:

  • „Зброј савршенства магистерија” (Summa perfectionis magisterii)
  • Liber fornacum
  • „О истраживању савршености” (De investigatione perfectionis)
  • „О откривању истине” (De inventione veritatis)
  • „Џабирова опорука” (Testamentum gerberi)

Референце уреди

  1. ^ Тус, V. Минорскy, Тхе Енцyцлопаедиа оф Ислам, Вол. X, ед. П.Ј. Беарман, Т. Бианqуис, C.Е. Босwортх, Е. ван Донзел анд W.П. Хеинрицхс, (Брилл, 2000), 741.
  2. ^ Еликсир и камен, стр. 56.
  3. ^ „Абу Муса Јабир ибн Хаyyан”. Енцyцлопæдиа Британница Онлине. Приступљено 11. 2. 2008. 
  4. ^ Хаq, Сyед Номанул (28. 2. 1995). Намес, Натурес анд Тхингс: Тхе Алцхемист Јабир Ибн Хаyyан анд Хис Китаб Ал-Ахјар (Боок оф Стонес). Спрингер. стр. 3. ИСБН 978-0-7923-3254-1. 
  5. ^ Јабир Ибн Хаyyан. Вол. 1. Ле цорпус дес ецритс јабириенс. Георге Олмс Верлаг, 1989
  6. ^ а б Опћа и национална енциклопедија у 20 свезака, св. VII, стр. 137.
  7. ^ „Јабир | Енцyцлопедиа.цом”. www.енцyцлопедиа.цом. 
  8. ^ Дереwенда, Зyгмунт С. (2007), „Он wине, цхиралитy анд црyсталлограпхy”, Ацта Црyсталлограпхица А, 64 (Пт 1): 246–258 [247], Бибцоде:2008АцЦрА..64..246Д, ПМИД 18156689, дои:10.1107/с0108767307054293 
  9. ^ Јохн Wаррен (2005). "Wар анд тхе Цултурал Херитаге оф Ираq: а садлy мисманагед аффаир", Тхирд Wорлд Qуартерлy, Волуме 26, Иссуе 4 & 5, п. 815-830.
  10. ^ „Јабир Ибн Хаиyан (Гебер), Диед 803°ЦЕ.”. 30. 6. 2008. Архивирано из оригинала 30. 06. 2008. г. Приступљено 04. 02. 2019.  « Јабир Ибн Хаиyан, кноwн бy тхе наме оф тхе алцхемист Гебер оф тхе Миддле Агес, ис генераллy кноwн ас тхе Фатхер оф Цхемистрy «
  11. ^ „Цонтрибутион оф Ираниан цхемистс ин ресеарцх ацтивитиес, он тхе оццасион оф тхе Интернатионал Yеар оф Цхемистрy” (ПДФ). www.сциело.орг.цо. стр. 242. Приступљено 3. 1. 2019. 
  12. ^ Грденић, Драго, стр. 73.-74.
  13. ^ а б Грденић, Драго, стр. 76.
  14. ^ а б Еликсир и камен, стр. 57.
  15. ^ Грденић, Драго, стр. 77.-78.

Литература уреди

  • Абū Рīда, Муḥаммад А. (1984). „Тхалāтх расāʾил фалсафиyyа ли-Јāбир б. Ḥаyyāн”. Зеитсцхрифт фüр Гесцхицхте дер Арабисцх-Исламисцхен Wиссенсцхафтен. 1: 50—67. 
  • Абū Рīда, Муḥаммад А. (1985). „Рисāлатāн фалсафиyyатāн ли-Јāбир б. Ḥаyyāн”. Зеитсцхрифт фüр Гесцхицхте дер Арабисцх-Исламисцхен Wиссенсцхафтен. 2: 75—84. 
  • Бертхелот, Марцеллин; Хоудас, Оцтаве V. (1893). Ла Цхимие ау Моyен Âге. III. Парис: Импримерие натионале. 
  • Ганнагé, Емма (1998). Ле цомментаире д'Алеxандре д'Апхродисе Ин де генератионе ет цорруптионе перду ен грец, ретроувé ен арабе данс Ǧāбир ибн Ḥаyyāн, Китāб ал-Таṣрīф (Унпублисхед ПхД дисс.). Университé Парис 1 Пантхéон-Сорбонне. 
  • Холмyард, Е. Јохн (1928). Тхе Арабиц Wоркс оф Јâбир ибн Хаyyâн. Парис: Паул Геутхнер. 
  • Краус, Паул (1935). Ессаи сур л'хистоире дес идéес сциентифиqуес данс л'Ислам / Мукхтāр Расāʾил Јāбир б. Ḥаyyāн. Парис/Цаиро: Г.П. Маисоннеуве/Мактабат ал-Кхāњī. 
  • Номанул Хаq, Сyед (1994). Намес, Натурес анд Тхингс: Тхе Алцхемист Јāбир ибн Ḥаyyāн анд хис Китāб ал-Аḥјāр (Боок оф Стонес). Дордрецхт: Клуwер. ИСБН 9789401118989.  (цонтаинс а неw едитион оф партс оф тхе Китāб ал-Аḥјāр wитх Енглисх транслатион)
  • Лорy, Пиерре (1988). Тадбīр ал-иксīр ал-аʿẓам. Арбаʿ ʿасхара рисāла фī ṣанʿат ал-кīмиyāʾ / L'éлаборатион де л'éлиxир супрêме. Qуаторзе траитéс де Гâбир ибн Ḥаyyâн сур ле гранд оеувре алцхимиqуе. Дамасцус: Институт франçаис де Дамас. 
  • Руска, Јулиус; Гарберс, Карл (1939). „Ворсцхрифтен зур Херстеллунг вон сцхарфен Wäссерн беи Габир унд Рази”. Дер Ислам. 25: 1—34. С2ЦИД 161055255. дои:10.1515/ислм.1938.25.1.1. 
  • Сезгин, Фуат (1986). Тхе Боок оф Севентy. Франкфурт ам Маин: Институте фор тхе Хисторy оф Арабиц-Исламиц Сциенце. 
  • Сиггел, Алфред (1958). Дас Буцх дер Гифте дес Ǧāбир ибн Ḥаyyāн. Wиесбаден: Стеинер. 
  • Зирнис, Петер (1979). Тхе Китāб Усṭуqус ал-усс оф Јāбир ибн Ḥаyyāн (Унпублисхед ПхД дисс.). Неw Yорк Университy. 
  • Бертхелот, Марцеллин; Хоудас, Оцтаве V. (1893). Ла Цхимие ау Моyен Âге. III. Парис: Импримерие натионале. 
  • Цорбин, Хенрy (1950). „Ле ливре ду Глориеуx де Јâбир ибн Хаyyâн”. Еранос-Јахрбуцх. 18: 48—114. 
  • Ганнагé, Емма (1998). Ле цомментаире д'Алеxандре д'Апхродисе Ин де генератионе ет цорруптионе перду ен грец, ретроувé ен арабе данс Ǧāбир ибн Ḥаyyāн, Китāб ал-Таṣрīф (Унпублисхед ПхД дисс.). Университé Парис 1 Пантхéон-Сорбонне. 
  • Лорy, Пиерре (1983). Јâбир ибн Хаyyâн: Диx траитéс д'алцхимие. Лес диx премиерс Траитéс ду Ливре дес Соиxанте-диx. Парис: Синдбад. ИСБН 9782742710614. 
  • Лорy, Пиерре (2000). „Есцхатологие алцхимиqуе цхез јâбир ибн Хаyyâн”. Ревуе дес мондес мусулманс ет де ла Мéдитерранéе. 91–94 (91–94): 73—92. дои:10.4000/реммм.249 . 
  • Номанул Хаq, Сyед (1994). Намес, Натурес анд Тхингс: Тхе Алцхемист Јāбир ибн Ḥаyyāн анд хис Китāб ал-Аḥјāр (Боок оф Стонес). Дордрецхт: Клуwер. ИСБН 9789401118989. 
  • О’Цоннор, Катхлеен M. (1994). Тхе Алцхемицал Цреатион оф Лифе (Такwīн) анд Отхер Цонцептс оф Генесис ин Медиевал Ислам (ПхД дисс.). Университy оф Пеннсyлваниа. 
  • Реx, Фриедеманн (1975). Зур Тхеорие дер Натурпрозессе ин дер фрüхарабисцхен Wиссенсцхафт. Wиесбаден: Стеинер. 
  • Руска, Јулиус; Гарберс, Карл (1939). „Ворсцхрифтен зур Херстеллунг вон сцхарфен Wäссерн беи Габир унд Рази”. Дер Ислам. 25: 1—34. С2ЦИД 161055255. дои:10.1515/ислм.1938.25.1.1. 
  • Сиггел, Алфред (1958). Дас Буцх дер Гифте дес Ǧāбир ибн Ḥаyyāн. Wиесбаден: Стеинер. 
  • Зирнис, Петер (1979). Тхе Китāб Усṭуqус ал-усс оф Јāбир ибн Ḥаyyāн (Унпублисхед ПхД дисс.). Неw Yорк Университy. 
  • Бертхелот, Марцеллин (1906). „Арцхéологие ет Хистоире дес сциенцес”. Мéмоирес де л'Ацадéмие дес сциенцес де л'Институт де Франце. 49. 
  • Цолинет, Андрéе (2000). „Ле Траваил дес qуатре éлéментс оу лорсqу’ун алцхимисте бyзантин с’инспире де Јабир”. Ур.: Драелантс, Исабелле; Тихон, Анне; Ван ден Абееле, Баудоуин. Оццидент ет Процхе-Ориент: Цонтацтс сциентифиqуес ау темпс дес Цроисадес. Ацтес ду цоллоqуе де Лоуваин-ла-Неуве, 24 ет 25 марс 1997. Реминисциенцес. 5. Турнхоут: Бреполс. стр. 165—190. ИСБН 978-2-503-51116-0. дои:10.1484/M.РЕМ-ЕБ.6.09070802050003050101010600. 
  • Дармстаедтер, Ернст (1925). „Либер Мисерицордиае Гебер: Еине латеинисцхе Üберсетзунг дес грöβерен Китâб л-раḥма”. Арцхив фüр Гесцхицхте дер Медизин. 17 (4): 181—197. 
  • Неwман, Wиллиам Р. (1994). „Арабо-Латин Форгериес: Тхе Цасе оф тхе Сумма Перфецтионис (wитх тхе теxт оф Јāбир ибн Ḥаyyāн'с Либер Регни)”. Ур.: Русселл, Г. А. Тхе 'Арабицк' Интерест оф тхе Натурал Пхилосопхерс ин Севентеентх-Центурy Енгланд. Леиден: Брилл. стр. 278—296. ИСБН 978-90-04-09888-6. 

Спољашње везе уреди