Џабир ибн Хајан
Мūсā Јāбир ибн Хаyyāн (перс. جابر بن حيان; Џабир ибн Хајан; Тус, 721. - Куфа, 815.)[2][3] персијски лекар, суфијски филозоф и алхемичар.[4][5] Сматра се једним од најпознатијих персијских алхемичара.[6] Бавио се још и астрономијом, астрологијом, математиком, музиком и магијом. Сматра се да је аутор енормног броја разноврсних радова на арапском језику, који се често називају Џабировим корпусом.[7] Он је нашироко прихваћен као отац[8][9][10] или оснивач ране хемије, изумитељ многих основних процеса и опреме која је још увек у употреби у хемијским лабораторијама.[11]
Џабир ибн Хајан | |
---|---|
Име по рођењу | Абу Муса Јабир ибн Хаyyан |
Друга имена | Јабир ибн Хаyyан |
Датум рођења | 721. |
Место рођења | Тус, Хорасан Омејадски калифат[1] |
Датум смрти | 815. |
Место смрти | Куфа |
Занимање | Алхемија и хемија, астрономија, астрологија, медицина и фармација, филозофија, физика, филантропија |
Деловање | Отац хемије |
Животопис уреди
Абу Муса Џабир ибн Хајан ал-Азди ал-Куфи ал-Суфи или латинизирано Гебер је до данас загонетна особа, будући да историчари још увек нису постигли консензус око питања да ли је уопште постојао или се заправо ради о легендарној особи.[12], а препирке се воде и на темељу његовог етничког подекла с озбиром да је писао и на арапском језику.
Његову биографију написао је Ибн ал-Надим, око 170 година после претпостављене Џабирове смрти. Према његовом казивању, Џабир је написао много важних књига, чак око тристо наслова, али историчари верују да ниједна од књига потписаних његовим именом није његова, стога ауторство над тим делима приписују Псеудо-Џабиру.
Руководећи се обрасцима које чине и прожимају наводно Џабирова дела, долази се до спознаје како су те текстове написали припадници шијитског огранка исмаилита.[13] Приметно је да се на неколико места у књигама Џабировог корпуса јавља поука о имаму, што упучује на закључак да су та дела настала у тренутку када је та поука била политички актуелна. Поводећи се тиме, Ј. Руска је 1930. закључио да је „цели систем Џабирових списа... исмаилитског порекла”.[13]
Допринос алхемији уреди
Својим је делом Џабир поставио темеље целокупној каснијој исламској алхемији. Први је у алхемију увео животињске и биљне супстанце, у исламски свет је увео и питагорејски принцип бројева.[14] Тврдио је и да се неплеменити метали могу претворити у племените, што је био modus operandi каснијих алхемичара.[6]
Управо се у његовим делима сачувао најранији познати текст Смарагдне плоче.[14]
Џабирова дела уреди
Џабиров корпус уреди
Ради се о књигама и расправама које носе Џабирово име, а наводи се више од хиљаду наслова о магији, теургији, медицини и теологији.
Издвајају се четири збирке књига које су написане од краја 9. до средине 10. века:
- Сто дванаест књига - ради се о збирци од 112 расправа, од којих је данас пронађено тек 28. У књигама се описују алхемијски поступци, претежно сува дестилација органских материја, којој је циљ био да се раставе материје на састојке према Аристотеловом принципу.[15]
- Седамдесет књига - збирка књига о алхемији и медицини, која се појавила на Западу у 12. веку, у латинском преводу под насловом Liber de septuaginta, али с непотпуним тектом. Тек је 1926. године међу новооткривеним рукописима у Каиру и Цариграду, пронађен целовит рукопис. У овој збирци налази се медицинско дело „Књига отрова” (Kitab al-sumum).
- Књига исправљања - је збирка од десет књига написаних ради исправаке и допуне наука наводних алхемичара, попут, Питагоре, Сократа, Аристотела им Демокрита.
- Књига Вага - је наслов збирке од 144 расправе написане почетком 10. века, која говори о филозофском балансу између материјалног и духовног света.
Псеудо-Џабиров корпус уреди
Унутар ове збирке налазе се латински радови приписани Џебиру, за које није откривен арапски изворник. Иако су ови радови настали под утицајем арапских научника, заправо су настали у Европи у 14. веку, написани на латинском језику:
- „Зброј савршенства магистерија” (Summa perfectionis magisterii)
- Liber fornacum
- „О истраживању савршености” (De investigatione perfectionis)
- „О откривању истине” (De inventione veritatis)
- „Џабирова опорука” (Testamentum gerberi)
Референце уреди
- ^ Тус, V. Минорскy, Тхе Енцyцлопаедиа оф Ислам, Вол. X, ед. П.Ј. Беарман, Т. Бианqуис, C.Е. Босwортх, Е. ван Донзел анд W.П. Хеинрицхс, (Брилл, 2000), 741.
- ^ Еликсир и камен, стр. 56.
- ^ „Абу Муса Јабир ибн Хаyyан”. Енцyцлопæдиа Британница Онлине. Приступљено 11. 2. 2008.
- ^ Хаq, Сyед Номанул (28. 2. 1995). Намес, Натурес анд Тхингс: Тхе Алцхемист Јабир Ибн Хаyyан анд Хис Китаб Ал-Ахјар (Боок оф Стонес). Спрингер. стр. 3. ИСБН 978-0-7923-3254-1.
- ^ Јабир Ибн Хаyyан. Вол. 1. Ле цорпус дес ецритс јабириенс. Георге Олмс Верлаг, 1989
- ^ а б Опћа и национална енциклопедија у 20 свезака, св. VII, стр. 137.
- ^ „Јабир | Енцyцлопедиа.цом”. www.енцyцлопедиа.цом.
- ^ Дереwенда, Зyгмунт С. (2007), „Он wине, цхиралитy анд црyсталлограпхy”, Ацта Црyсталлограпхица А, 64 (Пт 1): 246–258 [247], Бибцоде:2008АцЦрА..64..246Д, ПМИД 18156689, дои:10.1107/с0108767307054293
- ^ Јохн Wаррен (2005). "Wар анд тхе Цултурал Херитаге оф Ираq: а садлy мисманагед аффаир", Тхирд Wорлд Qуартерлy, Волуме 26, Иссуе 4 & 5, п. 815-830.
- ^ „Јабир Ибн Хаиyан (Гебер), Диед 803°ЦЕ.”. 30. 6. 2008. Архивирано из оригинала 30. 06. 2008. г. Приступљено 04. 02. 2019. « Јабир Ибн Хаиyан, кноwн бy тхе наме оф тхе алцхемист Гебер оф тхе Миддле Агес, ис генераллy кноwн ас тхе Фатхер оф Цхемистрy «
- ^ „Цонтрибутион оф Ираниан цхемистс ин ресеарцх ацтивитиес, он тхе оццасион оф тхе Интернатионал Yеар оф Цхемистрy” (ПДФ). www.сциело.орг.цо. стр. 242. Приступљено 3. 1. 2019.
- ^ Грденић, Драго, стр. 73.-74.
- ^ а б Грденић, Драго, стр. 76.
- ^ а б Еликсир и камен, стр. 57.
- ^ Грденић, Драго, стр. 77.-78.
Литература уреди
- Баигент, Мицхаел и Леигх, Рицхард, Еликсир и камен: насљеђе магије и алкемије, Загреб, . 2000. ISBN 978-953-6716-11-1.
- Грденић, Драго, Алкемија, Загреб,
- Опћа и национална енциклопедија у 20 свезака, св. VII, Загреб, . 2005. ISBN 9789537224073.
- Де Смет, Даниел (2008—2012). „Јаʿфар ал-Ṣāдеq ив. Есотериц Сциенцес”. Енцyцлопаедиа Ираница.
- Форстер, Регула (2018). „Јāбир б. Ḥаyyāн”. Ур.: Флеет, Кате; Крäмер, Гудрун; Матринге, Денис; Наwас, Јохн; Роwсон, Еверетт. Енцyцлопаедиа оф Ислам, Тхрее. дои:10.1163/1573-3912_еи3_ЦОМ_32665.
- Краус, Паул; Плесснер, Мартин (1960—2007). „Дјāбир Б. Ḥаyyāн”. Ур.: Беарман, П.; Бианqуис, Тх.; Босwортх, C.Е.; ван Донзел, Е.; Хеинрицхс, W.П. Енцyцлопаедиа оф Ислам, Сецонд Едитион. дои:10.1163/1573-3912_ислам_СИМ_1898.
- Лорy, Пиерре (2008а). „Јāбир Ибн Хаyyāн”. Ур.: Коертге, Норетта. Неw Дицтионарy оф Сциентифиц Биограпхy. 4. Детроит: Тхомсон Гале. стр. 19—20. ИСБН 978-0-684-31320-7.
- Лорy, Пиерре (2008б). „Кимиā”. Енцyцлопаедиа Ираница.
- Плесснер, Мартин (1981). „Јāбир Ибн Хаyyāн”. Ур.: Гиллиспие, Цхарлес C. Дицтионарy оф Сциентифиц Биограпхy. 7. Неw Yорк: Цхарлес Сцрибнерс’с Сонс. стр. 39—43.
- ал-Хассан, Ахмад Y. (2009). Студиес ин ал-Кимyа': Цритицал Иссуес ин Латин анд Арабиц Алцхемy анд Цхемистрy. Хилдесхеим: Георг Олмс Верлаг. ИСБН 978-3-487-14273-9.
- Бурнетт, Цхарлес (2001). „Тхе Цохеренце оф тхе Арабиц-Латин Транслатион Програм ин Толедо ин тхе Тwелфтх Центурy”. Сциенце ин Цонтеxт. 14 (1–2): 249—288. С2ЦИД 143006568. дои:10.1017/С0269889701000096.
- Цапеззоне, Леонардо (1997). „Јāбир ибн Ḥаyyāн нелла циттà цортесе. Материали етеродосси пер уна сториа дел пенсиеро делла сциенза нелл'Ислам медиевале”. Ривиста дегли Студи Ориентали. LXXI (1/4): 97—144. ЈСТОР 41880991.
- Цапеззоне, Леонардо (2020). „Тхе Солитуде оф тхе Орпхан: Ǧāбир б. Ḥаyyāн анд тхе Схиите Хетеродоx Милиеу оф тхе Тхирд/Нинтх–Фоуртх/Тентх Центуриес”. Буллетин оф тхе Сцхоол оф Ориентал анд Африцан Студиес. 83 (1): 51—73. С2ЦИД 214044897. дои:10.1017/С0041977X20000014.
- Цорбин, Хенрy (1950). „Ле ливре ду Глориеуx де Јâбир ибн Хаyyâн”. Еранос-Јахрбуцх. 18: 48—114.
- Цорбин, Хенрy (1986). Алцхимие цомме арт хиéратиqуе. Парис: Л’Херне. ИСБН 9782851971029.
- Цоулон, Јеан-Цхарлес (2017). Ла Магие ен терре д'Ислам ау Моyен Âге. Парис: ЦТХС. ИСБН 9782735508525.
- Делва, Тхијс (2017). „Тхе Аббасид Ацтивист Ḥаyyāн ал-ʿАṭṭāр ас тхе Фатхер оф Јāбир б. Ḥаyyāн: Ан Инфлуентиал Хyпотхесис Ревиситед”. Јоурнал оф Аббасид Студиес. 4 (1): 35—61. дои:10.1163/22142371-12340030.
- Ел-Есwед, Бассам I. (2006). „Спиритс: Тхе Реацтиве Субстанцес ин Јāбир'с Алцхемy”. Арабиц Сциенцес анд Пхилосопхy. 16 (1): 71—90. С2ЦИД 170880312. дои:10.1017/С0957423906000270.
- Фüцк, Јоханн W. (1951). „Тхе Арабиц Литературе он Алцхемy Аццординг то Ан-Надīм (А.D. 987)”. Амбиx. 4 (3–4): 81—144. дои:10.1179/амб.1951.4.3-4.81.
- Ганнагé, Емма (1998). Ле цомментаире д'Алеxандре д'Апхродисе Ин де генератионе ет цорруптионе перду ен грец, ретроувé ен арабе данс Ǧāбир ибн Ḥаyyāн, Китāб ал-Таṣрīф (Унпублисхед ПхД дисс.). Университé Парис 1 Пантхéон-Сорбонне.
- Холмyард, Ериц Ј. (1923). „Јāбир ибн Ḥаyyāн”. Процеедингс оф тхе Роyал Социетy оф Медицине. 16: 46—57. дои:10.1177/003591572301601606 .
- Холмyард, Ериц Ј. (1927). „Ан Ессаy он Јāбир ибн Ḥаyyāн”. Ур.: Руска, Јулиус. Студиен зур Гесцхицхте дер Цхемие: Фестгабе Едмунд О. в. Липпманн. Берлин: Спрингер. стр. 28—37. ИСБН 978-3-642-51236-0. дои:10.1007/978-3-642-51355-8_5.
- Краус, Паул (1930). „Дсцхāбир ибн Ḥајјāн унд дие Исмāʿīлијја”. Ур.: Руска, Јулиус. Дриттер Јахресберицхт дес Форсцхунгсинститутс фüр Гесцхицхте дер Натурwиссенсцхафтен. Мит еинер Wиссенсцхафтлицхен Беилаге: Дер Зусамменбруцх дер Дсцхāбир-Легенде. Берлин: Спрингер. стр. 23—42. ОЦЛЦ 913815541.
- Краус, Паул (1931). „Студиен зу Јāбир ибн Хаyyāн” (ПДФ). Исис. 15 (1): 7—30. ЈСТОР 224568. С2ЦИД 143876602. дои:10.1086/346536.
- Краус, Паул (1942). „Лес дигнитаирес де ла хиéрарцхие религиеусе селон Ǧāбир ибн Ḥаyyāн”. Буллетин де л'институт франçаис д'арцхéологие ориентале. 41: 83—97.
- Краус, Паул (1942—1943). Јâбир ибн Хаyyâн: Цонтрибутион à л'хистоире дес идéес сциентифиqуес данс л'Ислам. I. Ле цорпус дес éцритс јâбириенс. II. Јâбир ет ла сциенце грецqуе. Цаиро: Институт Франçаис д'Арцхéологие Ориентале. ИСБН 978-3-487-09115-0. ОЦЛЦ 468740510.
- Лауфер, Бертхолд (1919). Сино-Ираница: Цхинесе Цонтрибутионс то тхе Хисторy оф Цивилизатион ин Анциент Иран. Фиелдиана, Антхропологицал сериес. 15. Цхицаго: Фиелд Мусеум оф Натурал Хисторy. ОЦЛЦ 1084859541.
- Лорy, Пиерре (1983). Јâбир ибн Хаyyâн: Диx траитéс д'алцхимие. Лес диx премиерс Траитéс ду Ливре дес Соиxанте-диx. Парис: Синдбад. ИСБН 9782742710614.
- Лорy, Пиерре (1989). Алцхимие ет мyстиqуе ен терре д'Ислам. Лаграссе: Вердиер. ИСБН 9782864320913.
- Лорy, Пиерре (1994). „Мотс д'алцхимие, алцхимие дес мотс”. Ур.: Јацqуарт, D. Ла форматион ду воцабулаире сциентифиqуе ет интеллецтуел данс ле монде арабе. Цивицима. 7. Турнхоут: Бреполс. стр. 91—106. ИСБН 978-2-503-37007-1. дои:10.1484/M.ЦИВИ-ЕБ.4.00077.
- Лорy, Пиерре (2000). „Есцхатологие алцхимиqуе цхез јâбир ибн Хаyyâн”. Ревуе дес мондес мусулманс ет де ла Мéдитерранéе. 91–94 (91–94): 73—92. дои:10.4000/реммм.249 .
- Лорy, Пиерре (2016а). „Аспецтс де л'éсотéрисме цхиите данс ле Цорпус Ǧāбириен: Лес троис Ливрес де л'Елéмент де фондатион”. Ал-Qантара. 37 (2): 279—298. дои:10.3989/алqантара.2016.009 .
- Лорy, Пиерре (2016б). „Есотéрисме схи’ите ет алцхимие. Qуелqуес ремарqуес сур ла доцтрине де л’инитиатион данс ле Цорпус Јāбириен”. Ур.: Амир-Моеззи, Мохаммад Али; Де Циллис, Мариа; Де Смет, Даниел; Мир-Касимов, Оркхан. L'Éсотéрисме схи'ите, сес рацинес ет сес пролонгементс – Схи'и Есотерицисм: Итс Роотс анд Девелопментс. Библиотхèqуе де л'Ецоле дес Хаутес Етудес, Сциенцес Религиеусес. 177. Турнхоут: Бреполс. стр. 411—422. ИСБН 978-2-503-56874-4. дои:10.1484/M.БЕХЕ-ЕБ.4.01179.
- Марqует, Yвес (1988). Ла пхилосопхие дес алцхимистес ет л'алцхимие дес пхилосопхес — Јâбир ибн Хаyyâн ет лес « Фрèрес де ла Пуретé ». Парис: Маисоннеуве ет Ларосе. ИСБН 9782706809545.
- Моуреау, Сéбастиен (2020). „Мин ал-кīмиyāʾ ад алцхимиам. Тхе Трансмиссион оф Алцхемy фром тхе Араб-Муслим Wорлд то тхе Латин Wест ин тхе Миддле Агес”. Мицрологус. 28: 87—141. хдл:2078.1/211340.
- Неwман, Wиллиам Р. (1985). „Неw Лигхт он тхе Идентитy оф Гебер”. Судхоффс Арцхив. 69 (1): 76—90. ЈСТОР 20776956. ПМИД 2932819.
- Неwман, Wиллиам Р. (1991). Тхе Сумма перфецтионис оф Псеудо-Гебер: А Цритицал Едитион, Транслатион анд Студy. Леиден: Брилл. ИСБН 978-90-04-09464-2.
- Неwман, Wиллиам Р. (1996). „Тхе Оццулт анд тхе Манифест амонг тхе Алцхемистс”. Ур.: Рагеп, Ф. Јамил; Рагеп, Саллy П.; Ливесеy, Стевен. Традитион, Трансмиссион, Трансформатион: Процеедингс оф Тwо Цонференцес он Пре-Модерн Сциенце хелд ат тхе Университy оф Оклахома. Леиден: Брилл. стр. 173—198. ИСБН 978-90-04-10119-7.
- Номанул Хаq, Сyед (1994). Намес, Натурес анд Тхингс: Тхе Алцхемист Јāбир ибн Ḥаyyāн анд хис Китāб ал-Аḥјāр (Боок оф Стонес). Дордрецхт: Клуwер. ИСБН 9789401118989.
- Норрис, Јохн (2006). „Тхе Минерал Еxхалатион Тхеорy оф Металлогенесис ин Пре-Модерн Минерал Сциенце”. Амбиx. 53 (1): 43—65. С2ЦИД 97109455. дои:10.1179/174582306X93183.
- Руска, Јулиус (1923а). „Сал аммониацус, Нушāдир унд Салмиак”. Ситзунгсберицхте дер Хеиделбергер Академие дер Wиссенсцхафтен, Пхилосопхисцх-Хисторисцхе Классе. 14 (5). дои:10.11588/диглит.38046.
- Руска, Јулиус (1923б). „Üбер дас Сцхрифтенверзеицхнис дес Ǧāбир ибн Ḥајјāн унд дие Унецхтхеит еинигер ихм зугесцхриебенен Абхандлунген”. Арцхив фüр Гесцхицхте дер Медизин. 15: 53—67. ЈСТОР 20773292.
- Руска, Јулиус (1927). „Дие сиебзиг Бüцхер дес Ǵāбир ибн Ḥајјāн”. Ур.: Руска, Јулиус. Студиен зур Гесцхицхте дер Цхемие: Фестгабе Едмунд О. в. Липпманн. Берлин: Спрингер. стр. 38—47. ИСБН 978-3-642-51236-0. дои:10.1007/978-3-642-51355-8_6.
- Руска, Јулиус (1928). „Дер Салмиак ин дер Гесцхицхте дер Алцхемие”. Зеитсцхрифт фüр ангеwандте Цхемие. 41 (50): 1321—1324. дои:10.1002/анге.19280415006.
- Руска, Јулиус; Гарберс, Карл (1939). „Ворсцхрифтен зур Херстеллунг вон сцхарфен Wäссерн беи Габир унд Рази”. Дер Ислам. 25: 1—34. С2ЦИД 161055255. дои:10.1515/ислм.1938.25.1.1.
- Сартон, Георге (1927—1948). Интродуцтион то тхе Хисторy оф Сциенце. И–ИИИ. Балтиморе: Wиллиамс & Wилкинс. ОЦЛЦ 476555889.
- Сезгин, Фуат (1971). Гесцхицхте дес арабисцхен Сцхрифттумс, Банд IV: Алцхимие, Цхемие, Ботаник, Агрикултур бис ца. 430 Х. Леиден: Брилл. стр. 132—269. ИСБН 9789004020092.
- Стаплетон, Хенрy Е. (1905). „Сал Аммониац: А Студy ин Примитиве Цхемистрy”. Мемоирс оф тхе Асиатиц Социетy оф Бенгал. I (2): 25—40.
- Стаплетон, Хенрy Е.; Азо, Р.Ф.; Хидаyат Хусаин, M. (1927). „Цхемистрy ин Ираq анд Персиа ин тхе Тентх Центурy А.D.”. Мемоирс оф тхе Асиатиц Социетy оф Бенгал. VIII (6): 317—418. ОЦЛЦ 706947607.
- Старр, Петер (2009). „Тоwардс а Цонтеxт фор Ибн Умаyл, Кноwн то Цхауцер ас тхе Алцхемист Сениор” (ПДФ). Јоурнал оф Артс анд Сциенцес. 11: 61—77. Архивирано из оригинала (ПДФ) 25. 09. 2020. г. Приступљено 04. 01. 2023.
- Уллманн, Манфред (1972). Дие Натур- унд Гехеимwиссенсцхафтен им Ислам. Леиден: Брилл. ИСБН 978-90-04-03423-5.
- Wеиссер, Урсула (1980). Дас "Буцх üбер дас Гехеимнис дер Сцхöпфунг" вон Псеудо-Аполлониос вон Тyана. Берлин: Де Груyтер. ИСБН 978-3-11-086693-3. дои:10.1515/9783110866933.
- Абū Рīда, Муḥаммад А. (1984). „Тхалāтх расāʾил фалсафиyyа ли-Јāбир б. Ḥаyyāн”. Зеитсцхрифт фüр Гесцхицхте дер Арабисцх-Исламисцхен Wиссенсцхафтен. 1: 50—67.
- Абū Рīда, Муḥаммад А. (1985). „Рисāлатāн фалсафиyyатāн ли-Јāбир б. Ḥаyyāн”. Зеитсцхрифт фüр Гесцхицхте дер Арабисцх-Исламисцхен Wиссенсцхафтен. 2: 75—84.
- Бертхелот, Марцеллин; Хоудас, Оцтаве V. (1893). Ла Цхимие ау Моyен Âге. III. Парис: Импримерие натионале.
- ал-Мазyадī, Аḥмад Фарīд (2006). Расāʾил Јāбир ибн Ḥаyyāн. Беирут: Дāр ал-Кутуб ал-ʿИлмиyyа. (пиратед едитион оф Бертхелот & Хоудас 1893, Холмyард 1928 анд Краус 1935)
- Ганнагé, Емма (1998). Ле цомментаире д'Алеxандре д'Апхродисе Ин де генератионе ет цорруптионе перду ен грец, ретроувé ен арабе данс Ǧāбир ибн Ḥаyyāн, Китāб ал-Таṣрīф (Унпублисхед ПхД дисс.). Университé Парис 1 Пантхéон-Сорбонне.
- Холмyард, Е. Јохн (1928). Тхе Арабиц Wоркс оф Јâбир ибн Хаyyâн. Парис: Паул Геутхнер.
- Краус, Паул (1935). Ессаи сур л'хистоире дес идéес сциентифиqуес данс л'Ислам / Мукхтāр Расāʾил Јāбир б. Ḥаyyāн. Парис/Цаиро: Г.П. Маисоннеуве/Мактабат ал-Кхāњī.
- Номанул Хаq, Сyед (1994). Намес, Натурес анд Тхингс: Тхе Алцхемист Јāбир ибн Ḥаyyāн анд хис Китāб ал-Аḥјāр (Боок оф Стонес). Дордрецхт: Клуwер. ИСБН 9789401118989. (цонтаинс а неw едитион оф партс оф тхе Китāб ал-Аḥјāр wитх Енглисх транслатион)
- Лорy, Пиерре (1988). Тадбīр ал-иксīр ал-аʿẓам. Арбаʿ ʿасхара рисāла фī ṣанʿат ал-кīмиyāʾ / L'éлаборатион де л'éлиxир супрêме. Qуаторзе траитéс де Гâбир ибн Ḥаyyâн сур ле гранд оеувре алцхимиqуе. Дамасцус: Институт франçаис де Дамас.
- Руска, Јулиус; Гарберс, Карл (1939). „Ворсцхрифтен зур Херстеллунг вон сцхарфен Wäссерн беи Габир унд Рази”. Дер Ислам. 25: 1—34. С2ЦИД 161055255. дои:10.1515/ислм.1938.25.1.1.
- Сезгин, Фуат (1986). Тхе Боок оф Севентy. Франкфурт ам Маин: Институте фор тхе Хисторy оф Арабиц-Исламиц Сциенце.
- Сиггел, Алфред (1958). Дас Буцх дер Гифте дес Ǧāбир ибн Ḥаyyāн. Wиесбаден: Стеинер.
- Зирнис, Петер (1979). Тхе Китāб Усṭуqус ал-усс оф Јāбир ибн Ḥаyyāн (Унпублисхед ПхД дисс.). Неw Yорк Университy.
- Бертхелот, Марцеллин; Хоудас, Оцтаве V. (1893). Ла Цхимие ау Моyен Âге. III. Парис: Импримерие натионале.
- Цорбин, Хенрy (1950). „Ле ливре ду Глориеуx де Јâбир ибн Хаyyâн”. Еранос-Јахрбуцх. 18: 48—114.
- Ганнагé, Емма (1998). Ле цомментаире д'Алеxандре д'Апхродисе Ин де генератионе ет цорруптионе перду ен грец, ретроувé ен арабе данс Ǧāбир ибн Ḥаyyāн, Китāб ал-Таṣрīф (Унпублисхед ПхД дисс.). Университé Парис 1 Пантхéон-Сорбонне.
- Лорy, Пиерре (1983). Јâбир ибн Хаyyâн: Диx траитéс д'алцхимие. Лес диx премиерс Траитéс ду Ливре дес Соиxанте-диx. Парис: Синдбад. ИСБН 9782742710614.
- Лорy, Пиерре (2000). „Есцхатологие алцхимиqуе цхез јâбир ибн Хаyyâн”. Ревуе дес мондес мусулманс ет де ла Мéдитерранéе. 91–94 (91–94): 73—92. дои:10.4000/реммм.249 .
- Номанул Хаq, Сyед (1994). Намес, Натурес анд Тхингс: Тхе Алцхемист Јāбир ибн Ḥаyyāн анд хис Китāб ал-Аḥјāр (Боок оф Стонес). Дордрецхт: Клуwер. ИСБН 9789401118989.
- О’Цоннор, Катхлеен M. (1994). Тхе Алцхемицал Цреатион оф Лифе (Такwīн) анд Отхер Цонцептс оф Генесис ин Медиевал Ислам (ПхД дисс.). Университy оф Пеннсyлваниа.
- Реx, Фриедеманн (1975). Зур Тхеорие дер Натурпрозессе ин дер фрüхарабисцхен Wиссенсцхафт. Wиесбаден: Стеинер.
- Руска, Јулиус; Гарберс, Карл (1939). „Ворсцхрифтен зур Херстеллунг вон сцхарфен Wäссерн беи Габир унд Рази”. Дер Ислам. 25: 1—34. С2ЦИД 161055255. дои:10.1515/ислм.1938.25.1.1.
- Сиггел, Алфред (1958). Дас Буцх дер Гифте дес Ǧāбир ибн Ḥаyyāн. Wиесбаден: Стеинер.
- Зирнис, Петер (1979). Тхе Китāб Усṭуqус ал-усс оф Јāбир ибн Ḥаyyāн (Унпублисхед ПхД дисс.). Неw Yорк Университy.
- Бертхелот, Марцеллин (1906). „Арцхéологие ет Хистоире дес сциенцес”. Мéмоирес де л'Ацадéмие дес сциенцес де л'Институт де Франце. 49.
- Цолинет, Андрéе (2000). „Ле Траваил дес qуатре éлéментс оу лорсqу’ун алцхимисте бyзантин с’инспире де Јабир”. Ур.: Драелантс, Исабелле; Тихон, Анне; Ван ден Абееле, Баудоуин. Оццидент ет Процхе-Ориент: Цонтацтс сциентифиqуес ау темпс дес Цроисадес. Ацтес ду цоллоqуе де Лоуваин-ла-Неуве, 24 ет 25 марс 1997. Реминисциенцес. 5. Турнхоут: Бреполс. стр. 165—190. ИСБН 978-2-503-51116-0. дои:10.1484/M.РЕМ-ЕБ.6.09070802050003050101010600.
- Дармстаедтер, Ернст (1925). „Либер Мисерицордиае Гебер: Еине латеинисцхе Üберсетзунг дес грöβерен Китâб л-раḥма”. Арцхив фüр Гесцхицхте дер Медизин. 17 (4): 181—197.
- Неwман, Wиллиам Р. (1994). „Арабо-Латин Форгериес: Тхе Цасе оф тхе Сумма Перфецтионис (wитх тхе теxт оф Јāбир ибн Ḥаyyāн'с Либер Регни)”. Ур.: Русселл, Г. А. Тхе 'Арабицк' Интерест оф тхе Натурал Пхилосопхерс ин Севентеентх-Центурy Енгланд. Леиден: Брилл. стр. 278—296. ИСБН 978-90-04-09888-6.
Спољашње везе уреди
- Плесснер, M. (2008) [1970–80]. „Јāбир Ибн Хаyyāн”. Цомплете Дицтионарy оф Сциентифиц Биограпхy. Енцyцлопедиа.цом.
- Britannica
- Encarta Encyclopedia( 2009-10-31)
- Columbia Encyclopedia
- Article at Islam Online
- Article at Famous Muslims
- Article at Islam Online
- Article at Al Shindagah (includes an extract of Jabir's The Discovery of secrets)