Википедија

Џејмс Бјуканан Дјук

Џејмс Бјуканан Дјук (23. децембар 1856 – 10. октобар 1925) био је амерички индустријалиста у областима дувана и електричне енергије. Он је најпознатијиј по увођењу производње и маркетинга модерних цигарета,[2] и по његовом учешћу у раду Дјук универзитета.

Џејмс Бјуканан Дјук
Џејмс Бјуканан Дјук
Џејмс Бјуканан Дјук
Име по рођењуЈамес Буцханан Дуке
Датум рођења23 децембар, 1856(1856-12-23)
Место рођењаДурам, Северна Каролина
 САД
Датум смрти10. октобар 1925.(1925-10-10) (68 год.)
Место смртиЊујорк Сити, Њујорк
 САД
Место укопаДјуков универзитет
ПребивалиштеСАД
Држављанствоамеричко
Занимањебизнисмен
Нето вредност140 милиона долара у време његове смрти (приближно 1/652 БНП САД)[1]
СупружникЛилијан Флечер Макриди
 (в. 1904 —  р. 1906)
Наналин Холт Инман (в. 1907)
Деца1
Џејмс Бјуканан Дјукова кућа у Петој авенији у Њујорку

Детињство и младост уреди

Џејмс Бјуканан Дјук, познат по надимку „Бак”, рођен је 23. децембра 1856, у близини Дарама у Северној Каролини, од оца индустријалисте и филантропа Вашингтона Дјука (1820–1905) и његове друге жене, Артелија Рони Дјук.[3]

Пословна каријера уреди

Дјуков отац, Вашингтон, поседовао је дуванску компанију коју су његови синови Џејмс и Бенџамин (1855–1929) преузели 1880-их. Године 1885, Џејмс Бјукенен Дјук је стекао лиценцу за коришћење прве аутоматизоване машине за прављење цигарета (коју је изумео Џејмс Алберт Бонсак), и до 1890. Дјук је снабдевао 40 одсто америчког тржишта цигарета (тада познатог као претходно смотани дуван). Те године, Дуке је консолидовао контролу над своја четири главна конкурента под једним корпоративним ентитетом, Америцан Тобаццо Цомпанy, која је имала монопол пошто је контролисао преко 90 одсто америчког тржишта цигарета. Његова пословна тактика барона пљачкаша директно је довела до дуванских ратова Блек Пач током 1906-1908.

Почетком 1900-их, Дјуке је покушао да освоји британско тржиште као што је то учинио на америчком, ултиматно приморавши тада подељене британске произвођаче да се споје у Империјалну тобако компанију Велике Британије и Ирске (Империал Тобаццо). После две године интензивне конкуренције у Великој Британији, Империјал табако се борио на америчком тржишту, приморавајући Американ табако да тражи решење. Ово је резултирало споразумом према којем је Американ табако контролисао америчку трговину, Империјал тобако је контролисао трговину на британским територијама, а трећи, кооперативни подухват под називом Бритинско-америчка табако компанија је успостављен између њих двојице да контролише продају дувана у остатку света.[4][5][6][7]

За то време, Дјука су више пута тужили пословни партнери и акционари. Године 1906, Америчка дуванска компанија проглашена је кривом за кршење антимонополских прописа и наређено јој је да се подели у четири одвојене компаније: Америцан Тобаццо Цомпанy, Лиггетт & Мyерс, Р. Ј. Реyнолдс, и П. Лориллард Цомпанy. Године 1911, Врховни суд САД је потврдио наредбу о раскиду монопола Америчке тобако компање. Компанија је тада подељена на неколико мањих предузећа, од којих је само Британско-америчка дуванска компанија остала под Дјуковом контролом.

Године 1892, Дјукови су отворили своју прву текстилну фирму у Дараму, Северна Каролина, коју је водио његов брат Бенџамин. На прелазу векова, Бак је организовао Америчку развојну компанију да стекне права на земљиште и воду на реци Катавба. Године 1904, основао је Цатаwба Поwер Цомпанy, а следеће године он и његов брат су основали Соутхерн Поwер Цомпанy, која је постала позната као Дуке Поwер, претеча конгломерата Дуке Енергy. Компанија је снабдевала електричном енергијом Дјукову фабрику текстила и у року од две деценије, њихови енергетски капацитети су знатно проширени и снабдевали су струјом више од 300 фабрика памука и других индустријских предузећа. Дјук пауер је успоставио електричну мрежу која је снабдевала градове и места у региону Пијемонт Северне и Јужне Каролине. Језеро Џејмс, резервоар за производњу енергије у западној Северној Каролини, створила је компанија 1928. године и названо је у Дјукову част. Бак Стим Стејшон у округу Роуан, Северна Каролина, изграђена 1926. године, такође је названа по Дјуку.

Лични живот уреди

 
Статуа Џејмса Б. Дјука испред Западног кампуса.

Дјук је био ожењен два пута, први пут 1904. са Лилијан Флечер Макреди (такође позната као Лилијан Нанет Дјук). Развели су се 1906. године и нису имали деце. Године 1907, оженио се удовицом Наналин Холт Инман, са којом је имао своје једино дете, ћерку Дорис, рођену 22. новембра 1912. Дорис је одрасла на фарми Дјук у Хилсбору, Њу Џерси, где је њен отац радио са пејзажистима као што су као Џејмс Лил Гринлиф (члан фирме Фредерик Ло Олмстед) и Хорациом Бакенхамом да трансформишу више од 2.000 ацрес (8 км2) пољопривредног земљишта и шумских парцела у изванредан пејзаж који садржи 2 конзерваторијума, 9 језера, 35 фонтана, 45 зграда, безброј скулптура, преко 2 ми (3 км) камених зидова и више од 18 ми (29 км) коловоза.[8]

Дјук је умро у Њујорку 10. октобра 1925. и сахрањен је са оцем и братом у Меморијалној капели у кампусу Универзитета Дјук. Он је боравио у свом дому, Линвуд у Шарлоту, у Северној Каролини током последњих пет година свог живота.[9] Та локација је уврштена у Национални регистар историјских места 1978.[10]

Филантропија и тестамент уреди

У децембру 1924, Дјук је успоставио Дјукову задужбину,[11][12] $40 милионски фонд (што је било еквивалентно са $596.737.864 у 2019. години), део чега је био намењен Тринити колеџу. Универзитет је преименован у Дјук универзитет у част његовог оца. Џејмс Б. Дјукива библиотека, главна библиотека на кампусу у Ферман универзитету, такође је именована по њему због његовог филантропског односа са универзитетом.[13][14]

Након његове смрти, око половине свог огромног имања оставио је Дјуковој задужбини, додајући још 67 милиона долара (еквивалентно са 957.197.343 долара 2018. године) у фонд. У уговору фондације, Дјук је прецизирао да жели да донација подржава Дјуке универзитет, Дејвидсон колеџ, Фурман универзитет, Универзитет Џонсон К. Смит; непрофитне болнице и дечије домове у две Каролине; и сеоске уједињене методистичке цркве у Северној Каролини, пензионисане пасторе и њихове преживеле породице.

Преостали део Дјуковог имања, процењен на око 100 милиона долара (што је еквивалентно 1.428.652.751 долара 2018. године), отишао је његовој дванаестогодишњој ћерки Дорис, што ју је учинило „најбогатијом девојком на свету”.[15] Године 1927, Дорис је тужила своју мајку због контроле имања Дјук фарме и победила. Асоцирајући Дјукове фарме са драгим сећањима на свог оца, Дорис Дјуке је спровела мало већих промена на имању, осим прилагођавања стаклене баште свог оца да би се створиле изложбене баште у његову част.[16] У тим вртовима је била изложена обимна скулптура њеног оца, а била је отворена за јавност од 1964. године, док је стараоци фондације нису затворили у мају 2008. године.[17]

Референце уреди

  1. ^ Клеппер, Мицхаел; Гунтхер, Мицхаел (1996), Тхе Wеалтхy 100: Фром Бењамин Франклин то Билл Гатес—А Ранкинг оф тхе Рицхест Америцанс, Паст анд Пресент, Сецауцус, Неw Јерсеy: Царол Публисхинг Гроуп, стр. xиии, ИСБН 978-0-8065-1800-8, ОЦЛЦ 33818143 
  2. ^ Кремер, Wиллиам (13. 11. 2012). „Јамес Буцханан Дуке: Фатхер оф тхе Модерн Цигаретте”. ББЦ Неwс. Архивирано из оригинала 13. 05. 2019. г. Приступљено 13. 11. 2012. 
  3. ^ „Тхе Дуке Фамилy анд итс Легацy”. Дуке Ендоwмент. Архивирано из оригинала 17. 5. 2008. г. Приступљено 2. 6. 2008. 
  4. ^ „Прелиминарy Ресултс 2021” (ПДФ). Бритисх Америцан Тобаццо. Приступљено 14. 2. 2022. 
  5. ^ „10 леадинг тобаццо цомпаниес wорлдwиде басед он нет салес”. Статиста. Приступљено 21. 5. 2020. 
  6. ^ „Бритисх Америцан Тобаццо wелцомес УС бан он е-цигаретте флавоурс”. Белфаст Телеграпх. Приступљено 21. 5. 2020. 
  7. ^ „БАТ финдс стронг Јапан деманд фор итс Гло смокелесс тобаццо девице”. Реутерс. 22. 3. 2017. Приступљено 21. 5. 2020. 
  8. ^ „Хисторy”. Дуке Фармс. Архивирано из оригинала 2008-01-11. г. Приступљено 2008-02-11. 
  9. ^ Давyд Фоард Хоод анд Јое Моблеy (н.д). „Јамес Буцханан Дуке Хоусе” (ПДФ). Натионал Регистер оф Хисториц Плацес - Номинатион анд Инвенторy. Нортх Царолина Стате Хисториц Пресерватион Оффице. Приступљено 2015-02-01. 
  10. ^ Натионал Парк Сервице (2010-07-09). „Натионал Регистер Информатион Сyстем”. Натионал Регистер оф Хисториц Плацес. Натионал Парк Сервице. 
  11. ^ „Тхе Дуке Ендоwмент” (ПДФ). Фоундатион Центер. 17. 11. 2016. Приступљено 11. 7. 2017. 
  12. ^ „Минор Схаw намед цхаир оф Дуке Ендоwмент”. Дуке Цхроницле. Архивирано из оригинала 27. 02. 2015. г. Приступљено 15. 4. 2013. 
  13. ^ Јамес Дуке Архивирано на сајту Wayback Machine (28. март 2018), Philanthropy Hall of Fame
  14. ^ „About the Duke Endowment”. The Duke Endowment. 9. 1. 2009. Архивирано из оригинала 03. 06. 2019. г. Приступљено 2019-05-21. 
  15. ^ Pace, Eric (29. 10. 1993). „Doris Duke, 80, Heiress Whose Great Wealth Couldn't Buy Happiness, Is Dead”. New York Times. Приступљено 7. 5. 2008. 
  16. ^ „The Gardens at Duke Farms”. Skylands Visitor Guide. Приступљено 2. 6. 2008. 
  17. ^ „Duke Farms Promotes 'Greener' Future” (Саопштење). Duke Farms. 2. 3. 2008. Архивирано из оригинала 28. 3. 2008. г. Приступљено 14. 4. 2008. „it's the final months of the gardens being on display in the greenhouses that have enchanted visitors since 1964” 

Literatura уреди

Спољашње везе уреди

 
Џејмс Бјуканан Дјук на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Džejms_Bjukanan_Djuk&oldid=27679759”