Даклизумаб је хуманизовано ИгГ1 моноклонално антитело које се везује за људски ИЛ-2 рецептор Т ћелија (анти-Тац или анти-ЦД25). Користи се за спречавање одбацивања након трансплантације органа, посебно транспланта бубрега. Лек се такође изучава за могућу примену у лечену мултипле склерозе. Дацлизумаб је композит људске (90%) и глодарске (10%) секвенце. Људска секвенца је изведена из константних домена људског ИгГ1 и варијабилних оквирних региона Еу мијеломног антитела. Глодарска секвенца је изведена из региона који одређују комплементарност у глодарском анти-Тац антителу.[1][2]

Даклизумаб
Клинички подаци
Drugs.comМонографија
Начин применеИнтравенозно
Фармакокинетички подаци
Полувреме елиминације11-38 дана
Идентификатори
CAS број152923-56-3 ДаY
ATC кодL04AC01 (WHO)
DrugBankDB00111 ДаY
ChEMBLCHEMBL1201605 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC6332H9808N1678O1989S42
Моларна маса142.612,1
Физички подаци
Тачка топљења61 °C (142 °F)

Референце уреди

  1. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.  уреди
  2. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.  уреди

Литература уреди

Спољашње везе уреди


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).