Дарко Јелчић

bosanskohercegovački muzičar

Дарко Јелчић (Зеница, 1. јануар 1965),[1] познат и као Цуња, босанскохерцеговачки је музичар, бивши бубњар Црвене јабуке (од осивања, 1985, до 2017). Поред Дражена Жерића Жере, он је једини стални члан који је био у свакој промјени 38 чланова поставе кроз коју је бенд прошао до 2018. године.[2][3][4]

Дарко Јелчић
Лични подаци
НадимциЦуња
Датум рођења(1965-01-01)1. јануар 1965.(59 год.)
Место рођењаЗеница (СР БиХ), СФР Југославија
Занимањесвирач
Музички рад
Активни период1974—данас
Жанрпоп-рок, прогресивни поп, поп
Инструментбубањ
Издавачке кућеЈуготон, Блајнд дог, Тутико, Кроација рекордс
Остало
Повезани чланциFlott, Црвена јабука, Дражен Жерић Жера

Каријера

уреди

Јелчић је као дијете волио да слуша плоче (посебно народне умјетнике попут Сафета Исовића, Кемала Монтена и Халида Бешлића, као и бендове попут Индекса). Када је имао 13 година ујак му је као божићни поклон купио комплет бубњева, а Јелчић је брзо научио да свира овај инструмент без помоћи других.[1]

Године 1974, Јелчић се са породицом преселио у Сарајево и основао бенд Flott.[1] Иако је бенд углавном свирао прогресивни поп и имао велики утицај на југословенској сцени, нису били превише успјешни и распали су се након дјеловања мање од десет година.

У 1980-им, када је покрет нови примитивизам дошао на музичку сцену, а Flott се распао, Јелчић се почео дружити по разним баровима у нади да ће привући пажњу. У међувремену је објавио два соло албума: Цуња 1983. и Исти живот 1984. године.

У априлу 1985. Јелчић је позван на аудицију за бенд који је тражио бубњара. Тај бенд је био Црвена јабука.[1] Група је издала свој дебитантски албум у прољеће сљедеће године, а показало се да је био велики успјех. Након издавања албума, Црвена јабука кренула је на свој први наступ у Мостару. Међутим, догодила се несрећа; бенд је узео два аутомобила, а у једном од њих су у саобраћајној незгоди погинули басиста Аљоша Буха и пјевач/гитариста Дражен Ричл.[1]

У знак сјећања на два члана, Црвена јабука (као и многи други бендови) одржали су трибјут концерт на Скендерији у Сарајеву, 10. октобра 1986. Док је бенд имао намјеру отићи на једногодишњи прекид шутње, одлучили су се вратити у студио и довршили су свој рад (други студијски албум, почаст Бухи и Ричлу). Бенд је радио као тродијелни бенд за овај албум и остатак осамдесетих.

Јелчић је већину времена провео у Рату у БиХ, али је 1990. објавио други студијски албум — Плоче у прозору.

Жера је 1994. године поновно удружио снаге с Јелчићем и одлучио да је вријеме за обнову Црвене јабуке.[1] Након обнове, поново су имали великог успјеха са звуком усмјереним на одрасле, за разлику од стила музике 1980-их. Јелчић је објавио још два албума: Цуња 2 1997. и Све најбоље 1999. године.

Цуња је љета 2017. године,[5] након сукоба са главним чланом Црвене јабуке Жером (углавном због неисплаћивања хонорара њему и другим члановима бенда),[3][6] обзнанио да напушта бенд.[4]

Дискографија

уреди
  • Flott (1974)
  • Љубав у затвору (1978)
  • Живот је лијеп (1979)
  • Коса у сунцу (1981)
  • Live ... For the First Time (1982)
  • More Live Music (1984)
  • Flott – The Best Of (1985)

Црвена јабука

уреди

Студијски албуми

уреди

Лајв албуми

уреди

Компилације

уреди

Соло

уреди
  • Цуња (1983)
  • Исти живот (1984)
  • Плоче у прозору (1989/90)
  • Цуња II (1997)
  • Без краја – све најбоље (1999) [компилација]
  • Даме и господо (2002) [бокс-сет с музиком Flott-а, Црвене јабуке и Дарка Јелчића)

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди