Denshol (engl. Dancehall) популаран је музички правац из 1970-их, настао на Јамајци.[1] У почетку данцехалл је био једна верзија реге музике, али након што је дигитализација постала свеприсутна, мењајући у потпуности звук, убрзо данцехалл или рагга одликују исклучиво брзи ритмови, додавање вокала и готових звука[2]. Људи су хтели нешто ново и стварају се једноставније песме са више попа, мање политике и религиозних елемената. Експанзија и прихватање данцехалл музике изван Јамајке почело је у раним 1990-им, са мегахитовима Даwн Пенн-а, Схабба Ранкс-а, Патра и Цхака Демус анд Плиерс-а.[3][4]

Историјат уреди

Данцехалл је добио назив по плесним дворанама јавног карактера, где се локално становништво окупљало.[5] Власници различитих плесних дворана често су се медјусобно такмичили у величини и могућностима музичке опреме, како би привукли своју младу клијентелу. Такве врсте слободних окупљања су почеле у 1940-им. Јамајчанска музичка индустрија одувек је била позната по томе да се управља по жељама својих конзумената, почевши од соунд сyстема 40-их, преко ска и реггае периода, увек је публика била та која одлучује о томе шта жели чути - на овај начин данцехалл представља само повратак тамо одакле је све почело - на плесне подијуме.[6]

Јамајчански ДЈ-еви почели су да употребљавају хип хоп ритмове који су тада преплавили Америку. Насиље је све чешће било тема песама и позив на насиље, расну мржњу и хомофибију. Тек што је потписао велики уговор у Европи, раних 1990-их, Бују Бантон је објавио песму Боом Бyе Бyе у којој отворено позива на убијање хомосексуалаца. Свет је био запањен, негативне критике су упућиване не само њему већ и целокупној јамајчанској музичкој индустрији. Због свега тога се данцехалл музика нашла на удару критика светских организација и индивидуалаца. Оваква је ситуација на данцехалл сцени и данас, али срећом постоји и велики број изузетака, певача и ДЈ-ева који у својим песмама проповедају расну и социјалну једнакост и поштовање, враћајући се тако оригиналном духу реггае музике.

Нови стил доноси нова имена продуцената, укључујући Линвал Томсона, Гуси Кларка и Јах Томаса и две највеће звезде тадашње данцехалл сцене Yеллоwман-а и Еек-а-Моусе-а. Слy & Роббие, са својим сессион бендом Роотс Радицс, обележили су почетак данцехалл ере обрадама старих хитова. Роотс Радицс су ускоро постали најбољи сессион бенд тога времена, састављен од сјајних музичара. Баррингтон Левy је уз њихову пратњу постао први данцехалл певач који је постао звезда, а и Јуниор Реид, Халф Пинт и Франкие Паул. Нова генерација ДЈ-а заменила је старе великане тоастинг сцене: Килимањаро, Блацк Сцорпио, Цаптаин Синбад, Схаггy, Yелломан, Еек А Моусе, Гарнетт Силк, Тонy Ребел. Појавили су се и женски ДЈ-и, као што су Ладy Саw, Ладy Схабба, Систер Наннцy.

Развој Данцехалл-а уреди

Средином 1980-их, француска група пореклом са Кариба је била прва која је употребила тзв. МИДИ технологију, која је подигла музику Кариба на други ниво, снимајући у дигиталном формату. Прва песма са дигиталним ритмовима у потпуности 1985. године је била "(Ундер Ме) Сленг Тенг" од Wаyне Смитх-а. Многи се слажу са теоријом да је ово прва дигитализована песма у регеу. Међутим, ово није у потпуности тачно, јер постоје ранији примери дигиталних продукција, као што је сингл Хорас Фергусона „Сенси Аддицт“ продуциран од стране Принце Јаззбо-а 1984. године. „Сленг Тенг“ ритам је коришћен у више од 200 нових снимака. Деејаy-лед компоновао је спајање гласа са музиком на начин који је доста одступао од традиционалног схватања популарне забаве на Јамајци.

Песник Мутабарука рекао је, „Ако је 1970-тих реггае била црвена,зелена и златна, у следећој деценији представљаће златне ланце“. То је било далеко од нежних реггае корена и његове саме културе, па је настало мноштво дебата међу фанатицима, да ли би тај правац уопште требало да се сматра продужетком реггае музике.

Ова промена у стилу захтевала је потпуно нову генерацију уметника, као што су Буццанеер, Цаплетон и Схабба Ранкс, који је временом постао једна од највећих реггае звезда на свету. Уз велику промену музичких звезда, сцена је такодје захтевала и потпуно нову генерацију продуцената: Пхилип „Фатис“ Буррелл, Даве „Руде Боy“ Келлy, Георге Пханг, Хугх „Редман“ Јамес, Донован Гермаин, Боббy Дигитал, Wyцлиффе „Стеелy“ Јохнсон и Цлевеланд „Цлевие“ Броwн (Стеелy & Цлевие). Овој групи продуцената је главна тема за стварање била насиље. Главне личности у жанру постају Боунтy Киллер, Мад Цобра, Нињаман и Бују Бантон.

„Сwеет синг“ вокални стил еволуирао је путем реггае и Р&Б музике, како би допунио новонастали, јачи звук, обележен својом фалсето, готово женском интонацијом. Извођачи овог вокалног стила су: Пинцхерс, Цоцоа Теа, Санцхез, Адмирал Тибет, Франкие Паул, Халф Пинт, Цонроy Смитх, Цоуртнеy Мелодy, Царл Меекс и Баррингтон Левy.

Почетком 1990-тих песме попут Даwн Пенн’с „Но, Но, Но“, Схаба Ранкс’с „Мс. Ловерман“, Патра’с „Wоркер Ман“ и Цхака Демус и Плиерс „Мурдер Схе Wроте“ сматрају се првим мегахитовима данцехалла у САД-у и шире. Остале варијанте данцехалл-а почињу да се шире изван граница Јамајке крајем деведесетих година. Танyа Степхенс дала је овом музичком правцу јединствени женски жанр.

Почетком 2000-тих година данцехалл музички правац доживео је експанзију по целом свету, што је дало простора разним извођачима да се окушају у овом жанру. Риханна, Елепхант Ман и Сеан Паул остварили су велике упехе хитовима који су дуго били на водећим позицијама: „Гимме тхе Лигхт“, „Wе Бе Бурнин“, „Гиве Ит Уп то Ме“, „Пон Де Реплаy“ и „Бреак Ит Офф“.

Крајем 2000-тих година догађа се прави препород данцехалл-а на поп тржишту. Овом препороду допринели су: Консхенс, Мр. Вегас, Попцаан, Мавадо, Вyбез Цартел, Беение Ман и многи други.

Данцехалл плесна култура уреди

Популарност данцехалл-а проширила се и на плесну културу, која је обогаћена мноштвом нових корака који су допринели потпуно новој енергији, како на перформансима извођача тако и на журкама. Многи покрети који су виђени у хип хоп спотовима заправо су варијације овог плесног стила. Примери такве врсте кореографија су: „Лике Глуе“, „Богле“, „Wхине & Дип“,“Тек Wех Yохселф“, „Wхине Уп“, „Боосие Боунце“, „Дриве Бy“, „Сховел Ит“, „То Ди Wорлд“, „Дуттy Wине“, „Сwееп“, „Нух Бехавиор“, „Нух Линга“, „Скип то Мy Лод“, „Гуллy Цреепа“, „Бад Ман Форwард Бад Ман Пулл Уп“, „Кеепинг ит Јиггy“, „Пон Ди Ривер“, „Оне Дроп“, „Wхине & Котцх“, „Бубблинг“, „Тиц Тоц“, „Wиллие Боунце“, „Wацкy Дип“, „Сцреетцхие“, „Оне Вице“, „Даггеринг“ итд.

Данцехалл музички правац је подстакао многе кореографе на потпуно нову плесну грозницу. Изродило се мноштво нових корака инспирисаних овом музиком. Слободан стил који ова музика дозвољава постао је инспирација многим плесачима. Ово су имена само неких корака: „Годзилла“, „Wалк лике а лион“, „Степ бацк“, „Хамма“, „Оур wорлд“, „Леад оут“, „Гроовин“, „Тwинкле стар“ итд.

Референце уреди

  1. ^ Ниаах, Соњах Станлеy (10. 7. 2010). ДанцеХалл: Фром Славе Схип то Гхетто (на језику: енглески). Оттаwа: Университy оф Оттаwа Пресс. ИСБН 9780776607368. 
  2. ^ „Данцехалл музика и култура”. 
  3. ^ Wаке тхе тоwн & телл тхе пеопле: данцехалл цултуре ин Јамаица Бy Норман C. Столзофф
  4. ^ Барроw, Стеве & Далтон, Петер (2004) "Тхе Роугх Гуиде то Реггае, 3рд едн.", Роугх Гуидес, ISBN 978-1-84353-329-0
  5. ^ Соунд цласх: Јамаицан данцехалл цултуре ат ларге Бy Царолyн Цоопер, ISBN 978-1-4039-6424-3
  6. ^ Тхомпсон, Даве (2002) "Реггае & Цариббеан Мусиц", Бацкбеат Боокс, ISBN 978-0-87930-655-7

Спољашње везе уреди