Дихидрооротат дехидрогеназа
Дихидрооротат дехидрогеназа (ЕЦ 1.3.3.1) је ензим који катализује четврти корак у де ново биосинтези пиримидина.[1][2] Она претвара дихидрооротат у оротат:
| Дихидрооротат оксидаза | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||
| ЕЦ број | 1.3.3.1 | ||||||||
| ЦАС број | 9029-03-2 | ||||||||
| Базе података | |||||||||
| ИнтЕнз | ИнтЕнз преглед | ||||||||
| БРЕНДА | БРЕНДА приступ | ||||||||
| ЕxПАСy | НицеЗyме преглед | ||||||||
| КЕГГ | КЕГГ приступ | ||||||||
| МетаЦyц | метаболички пут | ||||||||
| ПРИАМ | профил | ||||||||
| Структуре ПБП | РЦСБ ПДБ ПДБе ПДБј ПДБсум | ||||||||
| Онтологија гена | АмиГО / ЕГО | ||||||||
| |||||||||
 Дихидрооротат дехидрогеназа из E. coli | |||||||||
| Идентификатори | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Симбол | ДХО_дх | ||||||||
| Пфам | ПФ01180 | ||||||||
| ИнтерПро | ИПР001295 | ||||||||
| ПРОСИТЕ | ПДОЦ00708 | ||||||||
| СЦОП | 1дор | ||||||||
| СУПЕРФАМИЛY | 1дор | ||||||||
| ОПМ суперфамилија | 59 | ||||||||
| ОПМ протеин | 1уум | ||||||||
| |||||||||
| Људска дихидрооротат дехидрогеназа | |
|---|---|
| Идентификатори | |
| Симбол | ДХОДХ |
| Ентрез | 1723 |
| ХУГО | 2867 |
| ОМИМ | 126064 |
| ПДБ | 1Д3Г |
| РефСеq | НМ_001361 |
| УниПрот | Q02127 |
| Остали подаци | |
| ЕЦ број | 1.3.3.1 |
| Локус | Хромозом 16 q22 |
- (S)-дихидрооротат + О2 оротате + H2O2
Људски дихидрооротат дехидрогеназа је свеприсутан ФМН флавопротеин. Код бактерија (ген pyrD), се налази на унутарњој страни ћелијске мембране. У неким квасцима, као код Saccharomyces cerevisiae (ген УРА1), то је цитосолни протеин, док се код осталих еукариота налази у митохондријима.[3].
Клиничко значење уреди
За антиупални лек лефлуномид је показано да инхибира DHODH. Људска DHODH има два домена: алфа/бета-барел домен који садржи активне странице и алфа-спирални домен које формира отварање тунела који води до активног места[4]. Познато је да се лефлуномид везује у овом тунелу.[5] Лефлуномид се користи за лечење реуматоидног артритиса и псоријазе.[6][7]
Мутације овог гена су показане да узрокују Милеров синдром [8] који је исто тако познат као Genee-Wiedemann синдром, Wildervanck-Smith синдром или пост аксијални акрофацијални дистосис (POADS).
Види још уреди
Људски протеини који садрже ове домене уреди
Референце уреди
- ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. стр. 1078—9. ИСБН 9780471193500.
- ^ Баррy Стевен Селинскy (2003). „2. Дихyдрооротате Дехyдрогенасе оф Есцхерицхиа цоли”. Мембране Протеин Протоцолс: Еxпрессион, Пурифицатион, анд Цхарацтеризатион (Метходс ин Молецулар Биологy (Цлифтон, Н.Ј.), V.228.). Тотоwа, Њ: Хумана Пресс. стр. 11-21. ИСБН 978-1-58829-124-0. дои:10.1385/1-59259-400-X:11.
- ^ Лацроуте Ф, Тхомас D, Нагy M (1992). „Дивергент еволутион оф пyримидине биосyнтхесис бетwеен анаеробиц анд аеробиц yеастс”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 89 (19): 8966—8970. ПМИД 1409592. дои:10.1073/пнас.89.19.8966.
- ^ Роwланд П, Бјöрнберг О, Ниелсен ФС, Јенсен КФ, Ларсен С (1998). „Тхе црyстал струцтуре оф Лацтоцоццус лацтис дихyдрооротате дехyдрогенасе А цомплеxед wитх тхе ензyме реацтион продуцт тхроwс лигхт он итс ензyматиц фунцтион”. Протеин Сци. 7 (6): 1269—79. ПМЦ 2144028
. ПМИД 9655329. дои:10.1002/про.5560070601. Архивирано из оригинала 1. 12. 2008. г. Приступљено 7. 05. 2010.
- ^ Лиу С, Неидхардт ЕА, Гроссман ТХ, Оцаин Т, Цлардy Ј (2000). „Струцтурес оф хуман дихyдрооротате дехyдрогенасе ин цомплеx wитх антипролиферативе агентс”. Струцтуре. 8 (1): 25—33. ПМИД 10673429. дои:10.1016/С0969-2126(00)00077-0.
- ^ Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2002). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (5. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. стр. 785—6. ИСБН 0781744431.
- ^ Кеитх Паркер; Лауренце Брунтон; Гоодман, Лоуис Санфорд; Лазо, Јохн С.; Гилман, Алфред (2006). „Цхаптер 52. Иммуносуппрессантс, толерогенс, анд иммуностимулантс; Иммуностимулатион”. Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (11. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071422803.
- ^ Нг СБ, Буцкингхам КЈ, Лее C, Бигхам АW, Табор ХК, Дент КМ, Хуфф CD, Сханнон ПТ, Јабс ЕW, Ницкерсон ДА, Схендуре Ј, Бамсхад МЈ (2009). „Еxоме Сеqуенцинг идентифиес тхе цаусе оф а менделиан дисордер”. Натуре Генетицс. 42 (1): 30—35. ПМИД 19915526.
Литература уреди
- Баррy Стевен Селинскy (2003). „2. Дихyдрооротате Дехyдрогенасе оф Есцхерицхиа цоли”. Мембране Протеин Протоцолс: Еxпрессион, Пурифицатион, анд Цхарацтеризатион (Метходс ин Молецулар Биологy (Цлифтон, Н.Ј.), V.228.). Тотоwа, Њ: Хумана Пресс. стр. 11-21. ИСБН 978-1-58829-124-0. дои:10.1385/1-59259-400-X:11.
Спољашње везе уреди
- дихyдрооротате+дехyдрогенасе на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
Овај артикал садржи текст из јавног власништва Пфам и ИнтерПро ИПР001295
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
