Дикетон

Дикетон или дион је молекул који садржи две кетонске групе. Најједноставнији дикетон је диацетил, такође познат као 2,3-бутандион. Диацетил, ацетилацетон, и хексан-2,5-дион су примери 1,2-, 1,3-, и 1,4-дикетона, респективно. Димедон је пример цикличног дикетона.

1,2-Дикетони уреди

Један важан члан је биацетил, ЦХ₃C(О)C(О)ЦХ₃. Та једињења се често генеришу путем дехидрогенације диола:^[1]

РЦХ(ОХ)ЦХ(ОХ)Р → РЦ(О)C(О)Р + 2 Х₂

Дистинктно својство 1,2-дикетона је дугачка C-C веза која повезује карбонилне групе. Дужина те везе је око 1.54 Å, у поређењу са 1.45 Å за кореспондирајућу везу у 1,3-бутадиену. Овај ефекат се приписује репулзији између парцијално позитивних наелектрисања карбонилних атома угљеника.^[2]

1,2-Дикетони се кондензују са многим бифункционалним нуклеофилима, као што су уреа и тиоуреа да формирају хетероциклична једињенај. Након кондензације са ароматичним аминима, они се конвертују у дикетиминске лиганде.

1,3-Дикетони уреди

Један важан члан је ацетилацетон, ЦХ₃C(О)ЦХ₂C(О)ЦХ₃. Ацетилацетон се индустријски припрема термалним преуређењем изопропенилацетата.^[1]

ЦХ₂(ЦХ₃)ЦОЦ(О)Ме → МеЦ(О)ЦХ₂C(О)Ме

Традиционално се 1,3-дикетони припремају кондензацијом кетона са естрима.

1,3-Дикетони су склони да попримању енолног облика услед коњугације енола или енолата са другим карбонилним групама, и стабилности задобијене формирањем шесточланог прстена, (водонично везаног у случају енола или у присуству контра јона у случају енолата).

Попут других дикетона, 1,3-дикетони су прекурсори мноштва хетероцикличних једињења. Хидразин, на пример, се кондензује и формира пиразоле. Коњугована база изведена из 1,3-кетона формира координационе комплексе. У ДеМајо реакцији 1,3-дикетони реагују са алкенима у фотохемијској перицикличној реакцији и формирају (супституисане) 1,5-дикетоне.

1,4-Дикетони уреди

Дикетони код којих две метиленске групе раздвајају карбонилне групе типично коегзистирају са њиховим енолним таутомерима. 1,4-Дикетони су корисни прекурсори хетероцикличних једињења у Пал-Кноровој синтези, којом се формирају фурани, пироли, и тиофени.

Кондензација 1,4-дикетона (и сродних супстрата) са хидразинима формирају се дихидропиридазини, који се могу конвертовати у пиридазине.

Други дикетони уреди

Реакције дикетона у којима су карбонилни центери раздвојени са три или више метиленских група су сличне реакцијама једноставних кетона. Дужи дикетони су генерално склони интрамолекуларним алдолним кондензацијама.

Референце уреди

^ ^а ^б Хардо Сиегел, Манфред Еггерсдорфер "Кетонес" ин Уллманн’с Енцyцлопедиа оф Индустриал Цхемистрy, Wилеy-ВЦХ, 2002, Wиенхеим. . дои:10.1002/14356007.а15_077. Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
^ Ерикс, К.; Хаyден, Т. D.; Yанг, С. Хси; Цхан, I. Y. (1983). „Црyстал анд молецулар струцтуре оф биацетyл (2,3-бутанедионе), (Х₃ЦЦО)₂, ат -12 анд -100 °C”. J. Am. Chem. Soc. 105 (12): 3940—3942. doi:10.1021/ja00350a032.

[Ullmann-1] а ^б Хардо Сиегел, Манфред Еггерсдорфер "Кетонес" ин Уллманн’с Енцyцлопедиа оф Индустриал Цхемистрy, Wилеy-ВЦХ, 2002, Wиенхеим. . дои:10.1002/14356007.а15_077. Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)

[2] Ерикс, К.; Хаyден, Т. D.; Yанг, С. Хси; Цхан, I. Y. (1983). „Црyстал анд молецулар струцтуре оф биацетyл (2,3-бутанедионе), (Х₃ЦЦО)₂, ат -12 анд -100 °C”. J. Am. Chem. Soc. 105 (12): 3940—3942. doi:10.1021/ja00350a032.

[1]

[2]