Димитрије Дукић

Димитрије M. Дукић (1905–1971) био је судија Врховног суда краљевине Југославије а касније и адвокат.

Рођен је 1905. у Ужицу где је отац Милан службовао као професор и где је упознао Димитријеву мајку Анђелију (рођ. Радуловић), ћерку угледног проте.Милан Дукић био је београдски професор физике и научник.Породица је становала у Иванковачкој улици у Београду.

У Београду Димитрије завршава класичну гимназију и студије права.Убрзо почиње да ради као истражни судија у Младеновцу да би наставио да ради у неколико окружних судова.Тридесетих година XX века добија статус судије Врховног суда краљевине Југославије.Био је познат по савесном вођењу предмета.По почетку рата затечен је као касациони судија у Земуну одакле је смењен од стране окупационих власти НДХ.После рата био је као интелектуалац и пријатељ краља Александра прогањан од стране комунистичких власти.По смиривању ситуације бавио се адвокатуром.

Важио је за врло свестраног човека.Интензивно се бавио сликарством које је учио код Бете Вукановић.Такође је и компоновао,писао песме и интересовао се за науку.Говорио је течно немачки и мађарски језик а служио се и енглеским и француским језиком.Бавио се и јахањем.

Венчао се Десанком Јоксић, ћерком функционера у влади краљевине Југославије Миливоја Јоксића. Имају једну ћерку Радмилу која је била удата за Љубомира Томовића.