Династија Тоунгу
Династија Тоунгу (бурм. တောင်ငူမင်းဆက်, tàʊɰ̃ŋù mɪ́ɰ̃ zɛʔ), такође позната као обновљена Тоунгу династија, била је владајућа династија Бурме (Мјанмара) од средине 16. века до 1752. године. Њени рани краљеви Табиншвехти и Баинаунг успели су да поново уједине територије Паганског краљевства први пут од 1287. године и да први пут инкорпорирају државе Шан. На свом врхунцу, Прво Тоунгу царство такође је обухватало Манипур, кинеске Шан државе, Сијам и Лан Санг. Али највеће царство у историји југоисточне Азије пропало је 18 година након Бајинаунгове смрти 1581. године.
Династија Тоунгу တောင်ငူမင်းဆက် | |||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1510–1752 | |||||||||||||||||||||||||||
.png) Тоунгоо Емпире ат итс греатест еxтент (1580) | |||||||||||||||||||||||||||
| Статус | Царство | ||||||||||||||||||||||||||
| Престоница | Тоунгу (Таунгу) (1510–39) Пегу (Баго) (1539–99) Ава (Инва) (1599–1613) Пегу (Баго) (1613–35) Ава (Инва) (1635–1752) | ||||||||||||||||||||||||||
| Заједнички језици | Званични Бурмански Регионални
| ||||||||||||||||||||||||||
| Религија | Званична теравадски будизам | ||||||||||||||||||||||||||
| Влада | Монархија | ||||||||||||||||||||||||||
• 1530–50 | Табиншвехти | ||||||||||||||||||||||||||
• 1550–81 | Бајинаунг | ||||||||||||||||||||||||||
• 1605–28 | Анаукпетлун | ||||||||||||||||||||||||||
• 1629–48 | Талун | ||||||||||||||||||||||||||
• 1733–52 | Махадамараза Дипади | ||||||||||||||||||||||||||
| Законодавство | Хлутав | ||||||||||||||||||||||||||
| Историја | |||||||||||||||||||||||||||
• Оснивање династије | 1485 | ||||||||||||||||||||||||||
• Независност од Аве | 16. октобар 1510 | ||||||||||||||||||||||||||
| 1510–99 | |||||||||||||||||||||||||||
| 1599–1752 | |||||||||||||||||||||||||||
• Крај династије | 23. март 1752 | ||||||||||||||||||||||||||
| Површина | |||||||||||||||||||||||||||
| 1580 | 1.550.000 км2 (600.000 сq ми) | ||||||||||||||||||||||||||
| 1650 | 750.000 км2 (290.000 сq ми) | ||||||||||||||||||||||||||
| Популација | |||||||||||||||||||||||||||
• 1580 | 6.000.000 | ||||||||||||||||||||||||||
• 1650 | 3.000.000 | ||||||||||||||||||||||||||
| Валута | Ганза кјат и сребрни кјат | ||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||
Династија се брзо прегруписала под вођством Њаунгјан Мина и његовог сина Анаукпетлуна, који су успели да обнове мање краљевство, којим се лакше управљало, а које је обухватало Доњу Бурму, Горњу Бурму, државе Шан и Лан На до 1622. године. Краљеви обновљене Тоунгу државе, сад са седиштем у Ави (Инви), створили су правни и политички систем чије ће се основне карактеристике наставити и током династије Конбаунг све до 19. века. Круна је у потпуности заменила наследна поглаварства именованим гувернерствима у целој долини Иравадија и у великој мери смањила наследна права шанских поглавара. Његове трговинске и секуларне административне реформе стимулисале су просперитетну економију током више од 80 година.
Краљевство је ушло у фазу постепеног опадања због „палатне владавине” својих краљева. Почев од 1720-их година, краљевство је било под нападима народа Меитеи на реци Чиндвин и побуном у Чијанг Мају. Рације Меитеа појачале су се 1730-их, досежући у све дубље делове централне Бурме. Године 1740. Мони у Доњој Бурми започели су побуну, основавши Обновљено краљевство Хантавади. Хантавадске армије заузеле су Инву 1752. године и окончале 266-годишњу династију Тоунгу.
Историја уреди
Кинг Мингји Њо је основао Прву Таунгу династију (1485–1599) у Таунгу далеко узводно реке Ситаунг, јужно од Аве, на периферији Ава краљевства 1510. године. Након што је Шан народ освојио Аву 1527. године, многи Бамари су мигрирали у Таунгу, који је постао ново средиште.
Син Мингји Њоја, краљ Табиншвехти, ујединио је већи део Бурме, учврстивши своју моћ и ширећи се ка југу, покоривши делту Иравади и срушивши Хантавадску престоницу Баго. Године 1544, Табиншвехти је крунисан за краља целе Бурме у древној престоници Баган. До тада се геополитичка ситуација у југоисточној Азији драматично променила. Шански народ је стекао моћ у новом краљевству на северу, Краљевство Ајутаја се успоставило као сузеренска сила око слива реке Чао Фраја, док је Португалско царство стигло на југ и освојило Малаку.
Приспећем европских трговаца, Бурма је поново била важно трговачко средиште, и Табиншвехти је преселио своју престоницу у Баго због стратешког положаја тог града за трговину. Затим је почео да окупља војску за напад на обалску државу Ракин на западу. Табиншвехтијеве снаге су поражене код Аракана, али он је успео да стекне контролу над Доњом Бурмом све до Пјаја. Он је повео је своју војску у повлачењу према истоку до Краљевине Ајутаје, где је поново поражен у Бурманско–сијамском рату (1547–49). Уследио је период немира и побуна међу осталим покореним народима и на Табиншвехтија је извршен атентат 1550. године.
Табиншвехтијев зет, Бајинаунг, наследио је престо 1550. и владао 30 година, покренувши освајачку кампању којом је покорено неколико држава, укључујући Манипур (1560) и Ајутају (1564). Будући да је био енергичан вођа и ефикасан војни заповедник, он је учинио Тоунгу најмоћнијом државом у југоисточној Азији и проширио је њене границе од Лаоса до Ајутаје. Бајинаунг је био спреман да изврши коначни, одлучујући напад на краљевство Аракан када је умро 1581. Његов син Нанда Бајин и његови наследници били су приморани да угуше побуне у другим деловима краљевине, а победа над Араканом никада није остварена.
Суочени са побуном неколико градова и обновљеним португалским упадима, владари Тоунгуа су се повукли из јужне Бурме и основали другу династију у Ави, Њаунгјан или обновљену династију Таунгу (1597–1752). Бајинаунгов унук, Анаукпетлун (1605–1628), поново је ујединио Бурму 1613. године и одлучно поразио португалске покушаје да заузму Бурму. Анаукпетлунов наследник Талун (1629–1648) обновио је ратом разорену земљу. На основу Талунове истраге прихода из 1635. године, процењено је да је популација долине Иравади бројала око 2 милиона.[1]
Династија је опстала још један век и по до смрти Махадамајазе 1752. Уз француску подршку у Индији, Баго су се коначно побунили против Ава, што је додатно ослабило државу, која је пала 1752. Пропаст династије Тоунгу се шире гледано приписује институционалним слабостима у главном граду, које су интензивирале фракционизам и спорове око сукцесије, и неуједначеном утицају растуће трговине и потенцијалне инфлације цена, на токове прихода елите.[2]
Породично стабло уреди
| Мингји Све V. оф Тоунгу ~1490-те–1549 в. 1540–1549 | Јаза Деви ~1500-? краљица | Мингји Њо 1459–1530 в. 1510–1530 | Јадана Деви 1490-те-? Централна палата краљица | Сое Мин Хтеик-Тин ~1460-те-~1530-те Главна краљица | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Дама Деви ~1514/15-1580-те Главна краљица | Табиншвехти 1516–1550 р. 1530–1550 | Кај Ма Нав Главна краљица | Атула Тири ~1518–1568 Главна краљица | Бајинаунг 1516–1581 в. 1550–1581 | Кин Пјезон ~1530-те-? краљица | Шин Хтве Мјат | Санда Деви 1517/18–1580с? Главна краљица | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Хантавади Мибаја ~1536–1606 Главна краљица | Нанда 1535–1600 в. 1581–1599 | Њаунгјан 1555–1605 в. 1599–1605 | Кин Хпон Мјинт ~1560-1610-те Главна краљица | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Атула Санда Деви Главна краљица | Анаукпетлун 1578–1628 в. 1605–1628 | Кин Мјо Мјат | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Мин Лат | Мингала Деви | Талун 1584–1648 в. 1629–1648 | Кин Мјо Сит | Кин Мјат Хсет | Миње Деиба 1608–1629 в. 1628–1629 | Кин Хнин По од Кенгтунга Главна краљица | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Не Мјо Је Кјав | Кин Ма Мин Сит | Атула Санда Деви Главна краљица | Пиндејл 1608–1661 в. 1648–1661 | Мин Фју Главна краљица | Пје 1619–1672 в. 1661–1672 | Кин Ма Лат | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Атула Тири Главна краљица | Миње Кјавтин 1651–1698 в. 1673–1698 | Санда Деви | Наравара 1650–1673 в. 1672–1673 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Санај 1673–1714 в. 1698–1714 | Маха Деви Главна краљица | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Танинганвај 1689–1733 р. 1714–1733 | Мингала Деви Главна краљица | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Маха Дама Јаза 1714–1754 в. 1733–1752 | Нанда Дипади Главна краљица | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Референце уреди
- ^ Dr. Than Tun (decembar 1968). „Administration Under King Thalun”. Journal of Burma Research Society. 51, Part 2: 173—188.
- ^ Lieberman, Victor (2018). „Was the Seventeenth Century a Watershed in Burmese History?”. Ur.: Reid, Anthony J. S. Southeast Asia in the Early Modern Era: Trade, Power, and Belief (na jeziku: енглески). Cornell University Press. ISBN 978-1-5017-3217-1.
Литература уреди
- Вицтор Б. Лиеберман, "Бурмесе Административе Цyцлес: Анарцхy анд Цонqуест, ц. 1580–1760", Принцетон Университy Пресс, 1984.
