Dopaminski receptor D1
Допамински рецептор D1 (DRD1) је протеин који је код људи кодиран DRD1 геном.[1][2][3]
Функција
уредиОвај ген кодира D1 подтип допаминског рецептора. D1 подтип је најзаступљенији допамински рецептор у централном нервном систему. Овај Г протеин спрегнути рецептор стимулише аденилил циклазу и активира цикличну АМП-зависну протеинску киназу. D1 рецептори регулишу неуронски раст и развој, утичу на поједине форме понашања, и модулирају допаминским рецептором D2 посредована дејства.[4] Алтернативна места иницијације транскрипције производе две транскриптне варијанте овог гена.[5]
Лиганди
уредиПознат је знатан број лиганда који су селективни за D1 рецепторе. Они се углавном састоје од једињења која су изведена из дихидрексидина и из прототипског бензазепина SCH-23390.[6] Док су бензазепини генерално високо селективни за D1 рецептор у односу на друге рецепторе, дихидрексидински деривати су једнако активни на D1 и D5 рецепторима.[6] Бензазепини су слаби парцијални агонисти/антагонисти са ниском интринсичном активношћу, док деривати дихидрексидина делују као пуни агонисти са интринсичном активношћу једнаком или већом од самог допамина.[6]
Агонисти
уреди- Деривати дихидрексидина
- А-86929 - пун агонист који је 14-пута селективнији за D1 сродне рецепторе него за D2[6][8][9]
- Дихидрексидин - пун агонист који је 10 пута селективнији за D1 сличне рецепторе него за D2. Он је био испитиван за могућу примену у лечењу Паркинсонове болести, али је развој прекинут услед неподношљивих нузпојава[6]
- Динапсолин - пун агонист који је 5 пута селективнији за D1 сличне рецепторе него D2[6]
- Диноксилин - пун агонист са приближно једнаким афинитетом за D1 и D2 сличне рецепторе[6]
- Доксантрин - пун агонист који је 168 пута селективнији за D1 сличне рецепторе него D2[6]
- Бензазепински деривати
- SKF-81297 - 200 пута је селективнији за D1 него било који други рецептор[6]
- SKF-82958 - 57 пута је селективнији за D1 него D2[6]
- SKF-38393 - високо је селективан за D1 са занемарљивим афинитетом за било који други рецептор[6]
- Фенолдопам - високо је селективни парцијални агонист периферних D1 рецептора са клиничком применом као антихипертензив[6]
- 6-Br-APB - 90 пута је селективнији за D1 него за D2[6]
- Други
- А-68930
- А-77636
- CY-208243 - парцијални агонист са умереном селективношћу за D1 сродне рецепторе у односу на D2 сродне рецепторе, структурно је најсличнији са допаминским агонистима базираним на ерголину, као што је перголид.
- SKF-89145
- SKF-89626
- 7,8-Дихидрокси-5-фенил-октахидробензо[H]изохинолин: екстремно потентан пун агонист високог афинитета[10]
- Каберголин - слаб D1 агонизам, високо селективан за D2, и разне серотонинске рецепторе
- Перголид - сличан је каберголину, показује слаб D1 агонизам, и високо је селективан за D2, и разне серотонинске рецепторе
Антагонисти
уреди- Бензазепински деривати
- SCH-23390 - 100 пута селективнији за D1 него за D5[6]
- SKF-83959 - 7 пута селективнији за D1 него за D5 са занемарљивим афинитетом за друге рецепторе;[6] делује као антагонист на D1, а као агонист на D5
- Екопипам (SCH-39166) - селективни D1/D5 антагонист који је развијен као лек против гојазности, али је даљи развој прекинут[6]
Интеракције
уредиЗа допамински рецептор Д1 је показано да формира интеракције са COPG,[11] DNAJC14[12] и COPG2.[11]
Референце
уреди- ^ Деаррy А, Гингрицх ЈА, Фалардеау П, Фремеау РТ, Батес MD, Царон МГ (1990). „Молецулар цлонинг анд еxпрессион оф тхе гене фор а хуман D1 допамине рецептор”. Натуре. 347 (6288): 72—6. ПМИД 2144334. дои:10.1038/347072а0.
- ^ Зхоу QY, Грандy ДК, Тхамби L, Кусхнер ЈА, Ван Тол ХХ, Цоне Р, Прибноw D, Салон Ј, Бунзоw ЈР, Цивелли О (1990). „Цлонинг анд еxпрессион оф хуман анд рат D1допамине рецепторс”. Натуре. 347 (6288): 76—80. ПМИД 2168520. дои:10.1038/347076а0.
- ^ Сунахара РК, Низник ХБ, Wеинер ДМ, Сторманн ТМ, Бранн МР, Кеннедy ЈЛ, Гелернтер ЈЕ, Розмахел Р, Yанг YЛ, Исраел Y, О'Доwд БФ (1990). „Хуман допамине D1 рецептор енцодед бy ан интронлесс гене он цхромосоме 5”. Натуре. 347 (6288): 80—3. ПМИД 1975640. дои:10.1038/347080а0.
- ^ ML Паул; АМ Граyбиел; ЈЦ Давид; ХА Робертсон (1992). „Д1-лике анд Д2-лике допамине рецепторс сyнергистицаллy ацтивате ротатион анд ц-фос еxпрессион ин тхе допамине-деплетед стриатум ин а рат модел оф Паркинсон'с дисеасе”. Тхе Јоурнал оф Неуросциенце. 12 (10): 3729-3742.
- ^ „Ентрез Гене: ДРД1 допамине рецептор D1”.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н Зханг Ј, Xионг Б, Зхен X, Зханг А (2009). „Допамине D1 рецептор лигандс: wхере аре wе ноw анд wхере аре wе гоинг.”. Мед Рес Рев. 29 (2): 272—294. ПМИД 18642350. дои:10.1002/мед.20130.
- ^ Цуева ЈП, Гиоргиони Г, Груббс РА, Цхемел БР, Wаттс ВЈ, Ницхолс ДЕ (2006). „транс-2,3-дихyдроxy-6а,7,8,12б-тетрахyдро-6Х-цхромено[3,4-ц]исоqуинолине: сyнтхесис, ресолутион, анд прелиминарy пхармацологицал цхарацтеризатион оф а неw допамине Д1 рецептор фулл агонист”. Ј. Мед. Цхем. 49 (23): 6848—57. ПМИД 17154515. дои:10.1021/јм0604979.
- ^ а б Мицхаелидес МР, Хонг Y, ДиДоменицо С, Асин КЕ, Бриттон ДР, Лин ЦW, Wиллиамс M, Схиосаки К (1995). „(5аР,11бС)-4,5,5а,6,7,11б-хеxахyдро-2-пропyл-3-тхиа-5-азацyцлопент-1- ена[ц]-пхенантхрене-9,10-диол (А-86929): а потент анд селецтиве допамине D1агонист тхат маинтаинс бехавиорал еффицацy фоллоwинг репеатед администратион анд цхарацтеризатион оф итс диацетyл продруг (АБТ-431)”. Ј. Мед. Цхем. 38 (18): 3445—7. ПМИД 7658429. дои:10.1021/јм00018а002.
- ^ Yамасхита M, Yамада К, Томиока К (2004). „Цонструцтион оф арене-фусед-пиперидине мотифс бy асyмметриц аддитион оф 2-тритyлоxyметхyларyллитхиумс то нитроалкенес: тхе асyмметриц сyнтхесис оф а допамине D1 фулл агонист, А-86929”. Ј. Ам. Цхем. Соц. 126 (7): 1954—5. ПМИД 14971926. дои:10.1021/ја031760н.
- ^ Боннер ЛА, Цхемел БР, Wаттс ВЈ, Ницхолс ДЕ (2010). „Фациле сyнтхесис оф оцтахyдробензо[х]исоqуинолинес: новел анд хигхлy потент Д1 допамине агонистс”. Биоорг. Мед. Цхем. 18 (18): 6763—70. ПМЦ 2941879 . ПМИД 20709559. дои:10.1016/ј.бмц.2010.07.052.
- ^ а б Бермак, Јасон C; Ли Минг (2002). „Интерацтион оф гамма-ЦОП wитх а транспорт мотиф ин тхе Д1 рецептор C-терминус”. Еур. Ј. Целл Биол. Германy. 81 (2): 77—85. ИССН 0171-9335. ПМИД 11893085. дои:10.1078/0171-9335-00222.
- ^ Бермак, Ј C; Ли M (2001). „Регулатион оф транспорт оф тхе допамине Д1 рецептор бy а неw мембране-ассоциатед ЕР протеин”. Нат. Целл Биол. Енгланд. 3 (5): 492—8. ИССН 1465-7392. ПМИД 11331877. дои:10.1038/35074561.
Литература
уреди- Миссале C; Насх СР; Робинсон СW (1998). „Допамине рецепторс: фром струцтуре то фунцтион.”. Пхyсиол. Рев. 78 (1): 189—225. ПМИД 9457173.
- Миллиган Г, Wхите ЈХ (2001). „Протеин-протеин интерацтионс ат Г-протеин-цоуплед рецепторс.”. Трендс Пхармацол. Сци. 22 (10): 513—8. ПМИД 11583808. дои:10.1016/С0165-6147(00)01801-0.
- Бермак ЈЦ, Зхоу QY (2004). „Аццессорy протеинс ин тхе биогенесис оф Г протеин-цоуплед рецепторс.”. Мол. Интерв. 1 (5): 282—7. ПМИД 14993367.
- Миноwа МТ; Миноwа Т; Монсма ФЈ (1992). „Цхарацтеризатион оф тхе 5' фланкинг регион оф тхе хуман Д1А допамине рецептор гене.”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 89 (7): 3045—9. ПМЦ 48800 . ПМИД 1557411. дои:10.1073/пнас.89.7.3045.
- Тибери M; Јарвие КР; Силвиа C (1991). „Цлонинг, молецулар цхарацтеризатион, анд цхромосомал ассигнмент оф а гене енцодинг а сецонд Д1 допамине рецептор субтyпе: дифферентиал еxпрессион паттерн ин рат браин цомпаред wитх тхе Д1А рецептор.”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 88 (17): 7491—5. ПМЦ 52326 . ПМИД 1831904. дои:10.1073/пнас.88.17.7491.
- Сунахара РК; Низник ХБ; Wеинер ДМ (1990). „Хуман допамине Д1 рецептор енцодед бy ан интронлесс гене он цхромосоме 5.”. Натуре. 347 (6288): 80—3. ПМИД 1975640. дои:10.1038/347080а0.
- Грандy ДК; Зхоу QY; Аллен L (1990). „А хуман Д1 допамине рецептор гене ис лоцатед он цхромосоме 5 ат q35.1 анд идентифиес ан ЕцоРИ РФЛП.”. Ам. Ј. Хум. Генет. 47 (5): 828—34. ПМЦ 1683700 . ПМИД 1977312.
- Деаррy А; Гингрицх ЈА; Фалардеау П (1990). „Молецулар цлонинг анд еxпрессион оф тхе гене фор а хуман Д1 допамине рецептор.”. Натуре. 347 (6288): 72—6. ПМИД 2144334. дои:10.1038/347072а0.
- Зхоу QY; Грандy ДК; Тхамби L (1990). „Цлонинг анд еxпрессион оф хуман анд рат Д1 допамине рецепторс.”. Натуре. 347 (6288): 76—80. ПМИД 2168520. дои:10.1038/347076а0.
- Фраил ДЕ; Манелли АМ; Wитте ДГ (1994). „Цлонинг анд цхарацтеризатион оф а трунцатед допамине Д1 рецептор фром голдфисх ретина: стимулатион оф цyцлиц АМП продуцтион анд цалциум мобилизатион.”. Мол. Пхармацол. 44 (6): 1113—8. ПМИД 8264547.
- Охара К; Улпиан C; Сееман П (1993). „Сцхизопхрениа: допамине Д1 рецептор сеqуенце ис нормал, бут хас ДНА полyморпхисмс.”. Неуропсyцхопхармацологy. 8 (2): 131—5. ПМИД 8471124.
- Албрецхт ФЕ; Драго Ј; Фелдер РА (1996). „Роле оф тхе Д1А допамине рецептор ин тхе патхогенесис оф генетиц хyпертенсион.”. Ј. Цлин. Инвест. 97 (10): 2283—8. ПМЦ 507308 . ПМИД 8636408. дои:10.1172/ЈЦИ118670.
- Лее СХ, Миноwа МТ, Моурадиан MM (1996). „Тwо дистинцт промотерс дриве трансцриптион оф тхе хуман Д1А допамине рецептор гене.”. Ј. Биол. Цхем. 271 (41): 25292—9. ПМИД 8810292. дои:10.1074/јбц.271.41.25292.
- Маyерхофер А; Хеммингс ХЦ; Снyдер ГЛ (1999). „Фунцтионал допамине-1 рецепторс анд ДАРПП-32 аре еxпрессед ин хуман оварy анд гранулоса лутеал целлс ин витро.”. Ј. Цлин. Ендоцринол. Метаб. 84 (1): 257—64. ПМИД 9920093. дои:10.1210/јц.84.1.257.
- Wонг АЦ, Схетреат МЕ, Цларке ЈО, Раyпорт С (1999). „Д1- анд Д2-лике допамине рецепторс аре цо-лоцализед он тхе пресyнаптиц варицоситиес оф стриатал анд нуцлеус аццумбенс неуронс ин витро.”. Неуросциенце. 89 (1): 221—33. ПМИД 10051231. дои:10.1016/С0306-4522(98)00284-X.
- Јин Х, Xие З, Георге СР, О'Доwд БФ (2000). „Палмитоyлатион оццурс ат цyстеине 347 анд цyстеине 351 оф тхе допамине D(1) рецептор.”. Еур. Ј. Пхармацол. 386 (2-3): 305—12. ПМИД 10618483. дои:10.1016/С0014-2999(99)00727-X.
- Ли M, Бермак ЈЦ, Wанг ЗW, Зхоу QY (2000). „Модулатион оф допамине D(2) рецептор сигналинг бy ацтин-биндинг протеин (АБП-280).”. Мол. Пхармацол. 57 (3): 446—52. ПМИД 10692483.
- Лезцано Н; Мрзљак L; Еубанкс С (2000). „Дуал сигналинг регулатед бy цалцyон, а Д1 допамине рецептор интерацтинг протеин.”. Сциенце. 287 (5458): 1660—4. ПМИД 10698743. дои:10.1126/сциенце.287.5458.1660.
- Гинéс С; Хиллион Ј; Торвинен M (2000). „Допамине Д1 анд аденосине А1 рецепторс форм фунцтионаллy интерацтинг хетеромериц цомплеxес.”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 97 (15): 8606—11. ПМЦ 26995 . ПМИД 10890919. дои:10.1073/пнас.150241097.
Види још
уредиСпољашње везе
уреди- „Допамине Рецепторс: D1”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 02. 01. 2015. г.
- Рецепторс,+Допамине+Д1 на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)