Допамински рецептор D1 (DRD1) је протеин који је код људи кодиран DRD1 геном.[1][2][3]

Допамински рецептор Д1
Идентификатори
Симболи ДРД1; ДАДР; ДРД1А
Вањски ИД ОМИМ126449 МГИ99578 ХомолоГене30992 ИУПХАР: D1 ГенеЦардс: ДРД1 Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 1812 13488
Енсембл ЕНСГ00000184845 ЕНСМУСГ00000021478
УниПрот П21728 Q80Т33
РефСеq (мРНА) НМ_000794.3 НМ_010076.3
РефСеq (протеин) НП_000785.1 НП_034206.1
Локација (УЦСЦ) Цхр 5:
174.87 - 174.87 Мб
Цхр 13:
54.15 - 54.15 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

Функција уреди

Овај ген кодира D1 подтип допаминског рецептора. D1 подтип је најзаступљенији допамински рецептор у централном нервном систему. Овај Г протеин спрегнути рецептор стимулише аденилил циклазу и активира цикличну АМП-зависну протеинску киназу. D1 рецептори регулишу неуронски раст и развој, утичу на поједине форме понашања, и модулирају допаминским рецептором D2 посредована дејства.[4] Алтернативна места иницијације транскрипције производе две транскриптне варијанте овог гена.[5]

Лиганди уреди

Познат је знатан број лиганда који су селективни за D1 рецепторе. Они се углавном састоје од једињења која су изведена из дихидрексидина и из прототипског бензазепина SCH-23390.[6] Док су бензазепини генерално високо селективни за D1 рецептор у односу на друге рецепторе, дихидрексидински деривати су једнако активни на D1 и D5 рецепторима.[6] Бензазепини су слаби парцијални агонисти/антагонисти са ниском интринсичном активношћу, док деривати дихидрексидина делују као пуни агонисти са интринсичном активношћу једнаком или већом од самог допамина.[6]

Агонисти уреди

 
Хемијске структуре селективних агониста D1 рецептора.[7][8]
  • Деривати дихидрексидина
    • А-86929 - пун агонист који је 14-пута селективнији за D1 сродне рецепторе него за D2[6][8][9]
    • Дихидрексидин - пун агонист који је 10 пута селективнији за D1 сличне рецепторе него за D2. Он је био испитиван за могућу примену у лечењу Паркинсонове болести, али је развој прекинут услед неподношљивих нузпојава[6]
    • Динапсолин - пун агонист који је 5 пута селективнији за D1 сличне рецепторе него D2[6]
    • Диноксилин - пун агонист са приближно једнаким афинитетом за D1 и D2 сличне рецепторе[6]
    • Доксантрин - пун агонист који је 168 пута селективнији за D1 сличне рецепторе него D2[6]
  • Бензазепински деривати
    • SKF-81297 - 200 пута је селективнији за D1 него било који други рецептор[6]
    • SKF-82958 - 57 пута је селективнији за D1 него D2[6]
    • SKF-38393 - високо је селективан за D1 са занемарљивим афинитетом за било који други рецептор[6]
    • Фенолдопам - високо је селективни парцијални агонист периферних D1 рецептора са клиничком применом као антихипертензив[6]
    • 6-Br-APB - 90 пута је селективнији за D1 него за D2[6]
  • Други
    • А-68930
    • А-77636
    • CY-208243 - парцијални агонист са умереном селективношћу за D1 сродне рецепторе у односу на D2 сродне рецепторе, структурно је најсличнији са допаминским агонистима базираним на ерголину, као што је перголид.
    • SKF-89145
    • SKF-89626
    • 7,8-Дихидрокси-5-фенил-октахидробензо[H]изохинолин: екстремно потентан пун агонист високог афинитета[10]
    • Каберголин - слаб D1 агонизам, високо селективан за D2, и разне серотонинске рецепторе
    • Перголид - сличан је каберголину, показује слаб D1 агонизам, и високо је селективан за D2, и разне серотонинске рецепторе

Антагонисти уреди

  • Бензазепински деривати
    • SCH-23390 - 100 пута селективнији за D1 него за D5[6]
    • SKF-83959 - 7 пута селективнији за D1 него за D5 са занемарљивим афинитетом за друге рецепторе;[6] делује као антагонист на D1, а као агонист на D5
    • Екопипам (SCH-39166) - селективни D1/D5 антагонист који је развијен као лек против гојазности, али је даљи развој прекинут[6]

Интеракције уреди

За допамински рецептор Д1 је показано да формира интеракције са COPG,[11] DNAJC14[12] и COPG2.[11]

Референце уреди

  1. ^ Деаррy А, Гингрицх ЈА, Фалардеау П, Фремеау РТ, Батес MD, Царон МГ (1990). „Молецулар цлонинг анд еxпрессион оф тхе гене фор а хуман D1 допамине рецептор”. Натуре. 347 (6288): 72—6. ПМИД 2144334. дои:10.1038/347072а0. 
  2. ^ Зхоу QY, Грандy ДК, Тхамби L, Кусхнер ЈА, Ван Тол ХХ, Цоне Р, Прибноw D, Салон Ј, Бунзоw ЈР, Цивелли О (1990). „Цлонинг анд еxпрессион оф хуман анд рат D1допамине рецепторс”. Натуре. 347 (6288): 76—80. ПМИД 2168520. дои:10.1038/347076а0. 
  3. ^ Сунахара РК, Низник ХБ, Wеинер ДМ, Сторманн ТМ, Бранн МР, Кеннедy ЈЛ, Гелернтер ЈЕ, Розмахел Р, Yанг YЛ, Исраел Y, О'Доwд БФ (1990). „Хуман допамине D1 рецептор енцодед бy ан интронлесс гене он цхромосоме 5”. Натуре. 347 (6288): 80—3. ПМИД 1975640. дои:10.1038/347080а0. 
  4. ^ ML Паул; АМ Граyбиел; ЈЦ Давид; ХА Робертсон (1992). „Д1-лике анд Д2-лике допамине рецепторс сyнергистицаллy ацтивате ротатион анд ц-фос еxпрессион ин тхе допамине-деплетед стриатум ин а рат модел оф Паркинсон'с дисеасе”. Тхе Јоурнал оф Неуросциенце. 12 (10): 3729-3742. 
  5. ^ „Ентрез Гене: ДРД1 допамине рецептор D1. 
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н Зханг Ј, Xионг Б, Зхен X, Зханг А (2009). „Допамине D1 рецептор лигандс: wхере аре wе ноw анд wхере аре wе гоинг.”. Мед Рес Рев. 29 (2): 272—294. ПМИД 18642350. дои:10.1002/мед.20130. 
  7. ^ Цуева ЈП, Гиоргиони Г, Груббс РА, Цхемел БР, Wаттс ВЈ, Ницхолс ДЕ (2006). „транс-2,3-дихyдроxy-6а,7,8,12б-тетрахyдро-6Х-цхромено[3,4-ц]исоqуинолине: сyнтхесис, ресолутион, анд прелиминарy пхармацологицал цхарацтеризатион оф а неw допамине Д1 рецептор фулл агонист”. Ј. Мед. Цхем. 49 (23): 6848—57. ПМИД 17154515. дои:10.1021/јм0604979. 
  8. ^ а б Мицхаелидес МР, Хонг Y, ДиДоменицо С, Асин КЕ, Бриттон ДР, Лин ЦW, Wиллиамс M, Схиосаки К (1995). „(5аР,11бС)-4,5,5а,6,7,11б-хеxахyдро-2-пропyл-3-тхиа-5-азацyцлопент-1- ена[ц]-пхенантхрене-9,10-диол (А-86929): а потент анд селецтиве допамине D1агонист тхат маинтаинс бехавиорал еффицацy фоллоwинг репеатед администратион анд цхарацтеризатион оф итс диацетyл продруг (АБТ-431)”. Ј. Мед. Цхем. 38 (18): 3445—7. ПМИД 7658429. дои:10.1021/јм00018а002. 
  9. ^ Yамасхита M, Yамада К, Томиока К (2004). „Цонструцтион оф арене-фусед-пиперидине мотифс бy асyмметриц аддитион оф 2-тритyлоxyметхyларyллитхиумс то нитроалкенес: тхе асyмметриц сyнтхесис оф а допамине D1 фулл агонист, А-86929”. Ј. Ам. Цхем. Соц. 126 (7): 1954—5. ПМИД 14971926. дои:10.1021/ја031760н. 
  10. ^ Боннер ЛА, Цхемел БР, Wаттс ВЈ, Ницхолс ДЕ (2010). „Фациле сyнтхесис оф оцтахyдробензо[х]исоqуинолинес: новел анд хигхлy потент Д1 допамине агонистс”. Биоорг. Мед. Цхем. 18 (18): 6763—70. ПМЦ 2941879 . ПМИД 20709559. дои:10.1016/ј.бмц.2010.07.052. 
  11. ^ а б Бермак, Јасон C; Ли Минг (2002). „Интерацтион оф гамма-ЦОП wитх а транспорт мотиф ин тхе Д1 рецептор C-терминус”. Еур. Ј. Целл Биол. Германy. 81 (2): 77—85. ИССН 0171-9335. ПМИД 11893085. дои:10.1078/0171-9335-00222. 
  12. ^ Бермак, Ј C; Ли M (2001). „Регулатион оф транспорт оф тхе допамине Д1 рецептор бy а неw мембране-ассоциатед ЕР протеин”. Нат. Целл Биол. Енгланд. 3 (5): 492—8. ИССН 1465-7392. ПМИД 11331877. дои:10.1038/35074561. 

Литература уреди

Види још уреди

Спољашње везе уреди