Драгољуб Алексић
Драгољуб Алексић (Вина код Књажевца, 9. август 1910 — Београд, 4. новембар 1985), био је српски и југословенски филмски сценариста, редитељ, продуцент, акробата и глумац, познат у југословенским, европским и светским оквирима.
| Драгољуб Алексић | |
|---|---|
 Драгољуб Алексић | |
| Пуно име | Драгољуб Алексић |
| Датум рођења | 9. август 1910. |
| Место рођења | Вина Краљевина Србија |
| Датум смрти | 4. новембар 1985. (75 год.) |
| Место смрти | Београд СФР Југославија |
| Занимање | акробата сценариста редитељ продуцент глумац |
| Битна улога | Невиност без заштите — Акробата Драгољуб Алексић Десант на Дрвар — |
| Веза до IMDb-а | |
Основни биографски подаци уреди
Након завршене основне школе и ковачког заната напушта родно село, Вину и одлази у Београд где формира сопствену акробатску артистичку трупу и убрзо постаје једна од најславнијих домаћих личности свог доба. Умро је у Београду у дому за старе, на Бежанијској коси, у крајњем сиромаштву. Од тада до данас, лик Драгољуба Алексића представља значајну тачку интересовања у уметничким и теоријским круговима наше земље.
Алексић је у периоду између два светска рата наступао широм читаве Југославије и Европе. Током 1931. године наступао је у Крушевцу, том приликом је био ухапшен.[1] Септембра 1936. појавио се у Београду са топом за испаљивање људи.[2]
Пише сценарио, режира, продуцира и игра главну улогу у првом српском филму са снимљеним филмским дијалогом Невиност без заштите, причу о јунаку који помаже и спашава од насиља сироту, незаштићену девојку. У продукцији су му помогли сарадници Иван Мишковић, продуцент и Стеван Живковић, сниматељ.[3] Филм је видело око 80.000 Београђана.[4]
Због овог, у аматерским условима снимљеног филма, Алексић има проблема са Немцима, али и са новим властима након ослобођења. Немачка окупациона власт га сумњичи за подривање трећег рајха и побуну против окупационе власти, јер пројекција његовог филма изазива овације које су, по причама Београђана оног времена, надјачале тон у суседном, немачком биоскопу. Комунистичка партија га, након завршетка другог светског рата, проглашава колаборационистом и изводи пред суд, због сумње да је филмски материјал, камере и осталу технику добио од Немаца, као њихов сарадник. У оба процеса који су вођени против њега Алексић добија ослобађајућу пресуду.
Филм Невиност без заштите је сачуван само у фрагментима. Њих, уз коментаре самог Алексића, можете видети у истоименом филму Душана Макавејева снимљеном 1968. године. Осим тумачења главне улоге у сопственом филму Алексић игра и у филму Десант на Дрвар Фадила Хаџића (1963).
Улогу Драгољуба Алексића Човека од челика тумачи Ненад Јездић у филму Чарлстон за Огњенку, Уроша Стојановића (2008).[5]
Данас у београдском насељу Земун Поље постоји Улица акробате Алексића.
Сахрањен је на Централном гробљу у Београду.
Хуманитарни рад и акробатске атракције уреди
Осим велике храбрости и артистичке вештине, оно што Алексића чини још већим херојем сопственог и данашњег времена је велика хуманост коју је исказивао током своје каријере, донирајући велика новчана средства различитим хуманитарним, спортским и другим удружењима грађана. Његов европски значај и славу потврђују бројни документи, захвалнице, признања као и новински чланци који величају Алексићев лик и дело.
Јавно је изводио невероватне подухвате: савијање гвоздене шипке, кидање ланца зубима, ходање по жици разапетој између врхова зграда, без заштитне мреже... Летео је изнад Калемегдана, први пут 21. априла 1940[6], али и осталих европских градова, држећи се само зубима за уже испод авионског трупа. Ретки сачувани филмски снимци сведоче о несвакидашњим подвизима овог јединственог човека. Након лета изнад Калемегдана, "конкуренти" су пронели глас да је погинуо. Да би доказао да је жив, почетком јула 1940. је испред "Шуматовца" кидао зубима ланац.[7]
Филмографија уреди
- Невиност без заштите (1942) Драгољуб Алексић , Иван Мишковић
- Десант на Дрвар (1963) Фадил Хаџић
Извори уреди
- ^ Бабовић, Софија (19. 1. 2020). „Прогањали су га Немци, оптуживали комунисти, а онда је завршио у "апсу" због "пентрања" по жици: Како је неустрашивом акробати пресело гостовање у Крушевцу”. Вечерње новости. Приступљено 19. 1. 2020.
- ^ "Време", 9. септ. 1936
- ^ „Алексићеве акробације у окупираном Београду”. правда.рс. Приступљено 11. 07. 2013.[мртва веза]
- ^ „Осам деценија звука на филму”. политика.рс. Приступљено 11. 07. 2013.
- ^ „Ненад Јездић - Немам дублера!”. балканмедиа.цом. Приступљено 11. 07. 2013.[мртва веза]
- ^ "Време", 22. апр. 1940, стр. 11. дигитална.нб.рс
- ^ „Политика”, 3. јул 1940