Душан Косановић Лајтмановић

Душан Косановић Лајтмановић (Кунић, Плашки, 16. март 1949) пуковник–пилот Југословенске народне армије и војске Савезне републике Југославије.

Душан Косановић Лајтмановић
Датум рођења	16. март 1949.
Место рођења	Кунић, Плашки, ФНР Југославија

Живот

Рођен је 16. марта 1949. године у селу Кунић код Плашког (Лика). Основну школу завшио је 1963. године у Плашком, а затим је наставио школовање у Припремној школи за Ваздухопловну војну академију у Мостару, која је тада трајала само две године због потребе за убрзану обуку и попуњевање јединица пилотским кадром. Са изузетним успехом 1965. годуне савладао је школско градиво. Захваљујући физичкој конституцији, истицао се у неколико спортиских дисциплина и непрекидно одржавао изузетну физичку кондицију, што је била битна претпоставка за пилотски позив и напредовање до врхунског пилота.

Наставак школовања

Од 1965. до 1968. године похађао је Ваздухопловну војну академију у Задру са високом стручно-теорном и летачком оценом и у двадесетој години живота унапређен је у чин потпоручника-пилота Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране. Већ у другој години школовања запажен је његов летачки талент, када је као “голобради осамнаестогодишњак” и најмлађи питомац-пилот, међу првима извео свој први самостални - “дипломски лет” на млазњаку. У трећој (завршној) години испуњена му је жеља да се добучава за пилота ловца на авиону „СЕЈБРУ-Е“, као и обуку за инструментално летење (у свим метеолошким условима и без спољне видљивости).

Пилотска каријера

По завршетку академије распоређен је у 83. ловачки авио пук у Скопљу. Одмах се укључио у интезивну борбену обуку на модернијем и убојитијем млазном ловцу - ,,СЕЈБРУ-Д”. Често је дежурао и летео у систему противваздушне одбране територије као ловац-пресретач у случајевима повреде ваѕдушног простора Југославије.

Дана 6. фебруара 1970. године као вођа пара ловаца је полетео да пресретну неидентификован објекат, који је повредио ваздушни процтор. Том приликом је услед пожара и престанка рада мотора био принуђен да се катапултира, водећи рачуна да авион усмери према ненасељеној планини Скопска црна гора и удаљи од града Куманова. Поводом тог подвига, ванредно је унапређен у чин поручника, а Редакција тадашњег листа “Борба” додељује му Диплому подвиг војника 1970, а “Илустрована политика” прогласила га је за Мушкарца 1970. године, поред Де Гола, Солжењицина, Омара Шарифа и Бранка Пешића. Командант Ратног ваздухопловства свечано му је уручио сат са посветом.

Као најмлађи поручник Ратног ваздухопловства 1970. године завршава преобуку на најсавременијом суперсоничном авиону ловцу тога доба МИГ-21, који лети два пута брже од брзине звука и на висинама преко двадесет хиљада метара.

После завршеног курса за командира авијацијског одељења и наставника летења, постављен је на дужност командира одељења суперсоничне ловачке авијације МИГ-21, где је остао до 1976. године. Као већ врло искусан пилот ловац, од 1976. до 1986. године био је наставник-инструктор летења за преобуку и борбену обуку на суперсоничном МИГ-21 у Батајници. За ових десет година преобучио је и обучио на десетине пилота чиме је дао знатан допринос развоју Ратног воздупловства, па су се стекли сви птребни услови му се додели Диплома инструктора летења и Златни пилотски знак као врхунском пилоту.

Крајем 1983. године, после завршене Командно - штабне академије Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране, као најмлађи мајор, постављен је на дужност заменика команданта ловачке ескадриле на којој дужности остаје до 1988. године.

Када је по препоруци летачке комисије због операције на кичми морао наставити летење у транспортној авијацији, интезивно учи енглески језик и успешно полаже испите из бројних стручних и теоријских предмете и разних прописа из области међународног саобраћаја. Као знак стручности добија дозволе и стиче звања саобраћајног пилота, затим капетана, па инструктора саобрачајног летења, као и овлашћење и дозволу за прекоокеанске летове. Од 1988. до 1992. године био је командант транспортне авијацијске ескадриле.

Поред командних дужности, као искусан и реномиран саобраћајни пилот вршио је бројна превожења државника, делегација и преговарачких тимова у земљи и иностранству, најчешће у Женеву, Брисел, Хаг, Москву, Париз, Рим, Атину и Њурјорк.

Ратне године 1991. до 1995. затичу га на дужности команданта транспортне ескадриле која је изводила веома сложене задатке превожења људства и материјалних средстава на ратом захваћном подручју до 1992. године када је постављен на дужност начелника штаба бригаде, на којој дужности остаје до краја рата. После рата био је командант ове бригаде све до пензионисања 1997. године.

Био је један од ретких пилота Ратног ваздухопловства који је летео на скоро свим авионима ваздухопловства Југословенске народне армије и Војске Савезне републике Југославије. Као врстан познавалац летелица и храбар пилот, често је био ангажован за пробне летове после ремонта авиона.

После пензионисања врло је активан у Удружењу пилота надзвучних авиона и Војних ветерана Србије.

Одликовања и јавна признања

• Орден за војне заслуге са сребрбим мачема,
• Орден за војне заслуге са златним мачевима,
• Орден Народне армије са србрним звездом,
• Бронзана плакета команданта бригаде,
• Златни пилотски знак за изузет допринос развоја Ратног ваздухоплпвства противаздушне одбране
• Диплома подвиг војника 1970.Редакција “Борбе”

Литература

• Воркапић,Милан: Старјешине Плашчанске долине, ауторско издање 2015. године.