Дулцин
Дулцин је вештачки заслађивач који је око 250 пута слађи од шећера. Ово једињење је открио Џозеф Берлинербау 1884.[4] Дулцин је ушао у масовну производњу седам година касније. Упркос чињенице да је откривен само пет година након сахарина, ово једињење није доживело комерцијални успех сахарина. Дулцин је био важан заслађивач током раног 20. века и има предност над сахарином да не поседује горки заостали укус у устима.
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
(4-Etoksifenil)ureja
| |
| Други називи
Сакрол; Валзин
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ECHA InfoCard | 100.005.244 |
| КЕГГ[1] | |
| УНИИ | |
| |
| Својства | |
| C9H12N2O2 | |
| Моларна маса | 180,20 g/mol |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Рана медицинска истраживање су утврдила да је ова супстанца безбедна за људску употребу, и он се сматрао идеалним за употребу од стране дијабетичара. Међутим једна ФДА студија из 1951. је покренута многа питања о његовој безбедности, што је довело до повлачења дулцина са тржишта 1954, након што су испитивања на животињама указала на неспецифична карциногена својства.
Дулцин је такође познат као сукрол и валзин.[5]
Референце
уреди- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Goldsmith, R.H. (1987). „A tale of two sweeteners”. J. Chem. Educ. 64 (11): 954—955. doi:10.1021/ed064p954.
- ^ Bender, David A. (2005). A Dictionary of Food and Nutrition. Oxford University Press.
Literatura
уреди- Hodges, L. 1973. Environmental pollution: a survey emphasizing physical and chemical principles. Holt, Rinehart and Winston Inc., New York.