Една Сент Винсент Милеј
Една Сент Винсент Милеј (енглески: Една Ст. Винцент Миллаy; Рокланд, Мејн, 22. фебруар 1892 – Аустерлиц, Њујорк, 19. октобар 1950) је била америчка песникиња и драмски писац. Добила је Пулицерову награду за поезију 1923. године.
| Една Сент Винсент Милеј | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 22. фебруар 1892. |
| Место рођења | Рокланд Мејн, САД |
| Датум смрти | 19. октобар 1950. (58 год.) |
| Место смрти | Аустерлиц Њујорк, САД |
Биографија уреди
Една Сент Винсент Милеј је рођена 1892. године у Рокленду у држави Мејн. Мајка ју је учила да пише песме и да свира клавир а знала је и шест језика. Њена прва песма која је скренула пажњу јавности била је „Ренесанса“ 1912. године због које је добила стипендију за престижни женски колеџ Васар (Вассар Цоллеге).[1] Радила је као драмски писац, глумица и новинарка часописа Ванитy Фаир. Рано се прославила, како поезијом тако и боемским животом у Гринич Вилиџу. [2]Писала је и приче под псеудонимом Ненси Бојд (Нанцy Боyд). Написала је три драме у стиху и један либрето за оперу.[3] За четврту књигу песама „Балада ткаље на харфи“ (Тхе Баллад оф тхе Харп Wеавер) 1923. добила је Пулицерову награду. Исте године се удала за холандског увозника кафе и удовца Еугена Јана Босевена (холандски: Еуген Јан Боиссеваин, 1880–1949). Живели су на имању Стиплтоп (Стееплетоп) надомак Аустерлица у Њујорку. Године 1943. Една Милеј је добила Медаљу Роберта Фроста[4] за поезију. Умрла је од срчаног удара у 58. години живота.
Поезија уреди
Под утицајем Роберта Фроста почела је да пише сонете. Харијет Монро (Харриет Монрое) назвала је Едну Милеј „највећом песникињом после Сапфо“.[5] Иако је користила традиционалну форму и писала углавном љубавну лирику, њени за двадесете године XX века неконвенционални и феминистички ставови донели су јој велику популарност код читалаца.[3] Збирка песама објављена 1920. године, „Нешто смокава с чкаља“(А Феw Фигс Фром Тхистлес), послужила је као основа настанку својеврсне легенде о Милеј као ексцентричне и слободоумне младе жене и бунтовнице. Једна од њених свакако најпознатијих песама из ове књиге је „Прва смоква“ („Фирст Фиг“). У наредној књизи „Други април“ 1921. Една Милеј поред сонета почиње да пише и песме у слободном стиху. „Пролеће“ („Спринг“) је њена прва таква песма:
| „ |
С којом се сврхом, Априлу, поново враћаш? |
” |
Књигу „Ткаља на харфи и друге песме“ (Тхе Харп-Wеавер, анд Отхер Поемс) Една Милеј је посветила мајци. Иако описује сеоски амбијент, ова књига још више него „Нешто смокава с чкаља“ обилује прогресивним еманципаторским ставовима. У њој песникиња усавршава сонетну форму по којој је и најпознатија.
Књига „Јелен у снегу“ (Тхе Буцк ин тхе Сноw), 1928. доноси нове, политичке теме као одјек њеног интересовања за случај Сако-Ванцети.
У књизи „Кобни интервју“ (Фатал Интервиеw), 1931. Милеј се враћа љубавним сонетима те пише песме инспирисана својом везом са песником Џорџом Дилоном (Георге Диллон).
Важнија дела уреди
- „Препород и друге песме“ (Ренасценце: анд отхер поемс), 1917.
- „Нешто смокава с чкаља : песме и четири сонета“ (А Феw Фигс Фром Тхистлес: Поемс анд Фоур Соннетс), 1920.
- „Други април“ (Сецонд Април), 1921.
- „Ткаља на харфи и друге песме“ (Тхе Харп-Wеавер анд Отхер Поемс), 1923.
- „Јелен у снегу“ (Тхе Буцк ин тхе Сноw), 1928.
- „Кобни интервју“ (Фатал Интервиеw), 1931.
- „Сабрани сонети“ (Цоллецтед Соннетс оф Една Ст. Винцент Миллаy), 1941.
- „Љубав није све“ (Лове ис Нот Алл), 2008.
Референце уреди
- ^ „Една Ст. Винцент Миллаy”. Вассар Енцyцлопедиа. Архивирано из оригинала 08. 11. 2018. г. Приступљено 2. 11. 2018.
- ^ „Поет Една Ст. Винцент Миллаy”. Поетс.орг. Архивирано из оригинала 27. 10. 2018. г. Приступљено 2. 11. 2018.
- ^ а б Лалић, Иван В. (1972). АНТОЛОГИЈА модерне америчке поезије. Београд: Просвета. стр. 36.
- ^ „Фрост Медалистс”. Поетрy Социетy оф Америца. Приступљено 2. 11. 2018.
- ^ „Една Ст. Винцент Миллаy”. Поетрy Фоундатион. Приступљено 2. 11. 2018.
- ^ Лалић, Иван В. Антологија модерне америчке поезије. Београд: Просвета. стр. 167—168.
