Википедија

Елизабета (филм)

Елизабета је британски биографски драмски филм из 1998. године у режији Шекара Капура, а по сценарију Мајкла Херста. У њему глуми Кејт Бланчет у насловној улози Елизабете I Енглеске, са Џефријем Рашом, Кристофером Еклстоном, Џозефом Фајнсом, Џоном Гилгудом и Ричардом Атенбором у споредним улогама. Филм је заснован на првим годинама Елизабетине владавине, где је она уздигнута на трон након смрти своје полусестре Мери I, која ју је била заточила. Док се успоставља на престолу, суочава се са заверама и претњама да ће је срушити.

Елизабета
Постер биоскопског издања
Изворни насловЕлизабетх
РежијаШекар Капур
Продуцент
ПричаМајкл Херст
Главне улоге
МузикаДејвид Хершфелдер
КинематографијаРеми Адефарасин
МонтажаЏил Билкок
Студио
ДистрибутерПолyГрам Филмед Ентертаинмент[1]
Година1998.
Трајање123 минута
ЗемљаУједињено Краљевство
Језикенглески
Буџетдолара30 миллона
Зарададолара82 милиона[2]
IMDb веза

Елизабета је премијерно приказана на 55. Међународном филмском фестивалу у Венецији 8. септембра 1998. године, а била је приказана у Великој Британији 23. октобра. Филм је постигао критичарски и комерцијални успех. Рецензенти су похвалили Капурову режију, костимографију, продукцијске вредности и пре свега титуларно остварење Бланчетове, што јој је донело међународна признања, док је филм зарадио 82 милиона долара у односу на буџет од 30 милиона долара.

Филм је добио три номинације на 56. додели Златног глобуса, укључујући оно за најбољи филм – драма, а Бланчет је освојила награду најбоље глумице. Филм је добио дванаест номинација на 52. додели филмских награда Британске академије, освојивши пет награда, укључујући за изванредан британски филм и најбољу глумицу (за Бланчет). На 71. додели Оскара, филм је добио седам номинација, укључујући за најбољи филм и најбољу глумицу (за Бланчет), освојивши награду за најбољу шминку. Године 2007, Бланчет и Раш су поновили своје улоге у Капуровом наставку филма Елизабета: Златно доба, који покрива каснији део Елизабетине владавине.

Радња

уреди

Године 1558, четрдесетједногодишња католичка краљица Енглеске Мери I, ћерка краља Хенрија VIII и његове прве жене Катарине од Арагона, умрла је вероватно од канцерозног тумора у њеној материци. Маријина наследница и двадесетпетогодишња полусестра, Елизабета Тјудор, ћерка Хенрија и његове друге жене, Ане Болејн, која је била у кућном притвору због сумње да је умешана у побуну Томаса Вајата Млађег, ослобођена је и крунисана за краљицу Енглеске.

Како је известио њен саветник, сер Вилијам Сесил, Елизабета наслеђује ојађену Енглеску опкољену дуговима, трошном инфраструктуром, непријатељским суседима и издајничким племићима унутар њене администрације, међу којима је главни Томас Хауард, 4. војвода од Норфолка. Сесил саветује Елизабети да се уда, роди наследника и обезбеди своју владавину. Неимпресионирана својим просцима, Елизабета одлаже своју одлуку и наставља своју аферу са лордом Робертом Дадлијем, њеним пријатељем из детињства. Сесил именује Френциса Волсинхама, протестантског изгнаника који се вратио из Француске, да буде Елизабетин телохранитељ и саветник.

Марија од Гиза искрцава додатних 4.000 француских војника у суседној Шкотској. Неупућена у војну стратегију и потучена од Норфолка на ратном савету, Елизабет наређује војни одговор, који се показује катастрофалним када професионални француски војници победе неискусне, лоше обучене енглеске снаге. Волсинхам говори Елизабети да су католички лордови и свештеници намерно лишили Елизабетину војску правих војника и искористили овај пораз да се залажу за Елизабетино смењивање. Схватајући дубину завере против ње и своје све мање могућности, Елизабета прихвата услове Марије од Гиза да размисли о удаји за њеног нећака Анрија, војводу од Анжуја.

Да би стабилизовала своју владавину и излечила верске поделе у Енглеској, Елизабета предлаже Закон о униформности, који уједињује енглеске хришћане под Енглеску цркву и прекида њихову везу са Ватиканом. Као одговор на усвајање тог закона, Ватикан шаље свештеника у Енглеску да помогне Норфолку и његовим кохортама у њиховој растућој завери за свргавање Елизабете. Не знајући за заверу, Елизабета упознаје Хенрија од Француске, али игнорише његово удварање у корист лорда Роберта. Вилијам Сесил се суочава са Елизабетом због њене неодлучности у погледу брака и открива да је лорд Роберт ожењен. Елизабета одбија Хенријеву понуду за брак када открије да је он кросдрессер и суочава се са лордом Робертом око његове тајне, прекинувши њихову аферу и протерајући га из њених приватних соба.

Елизабета преживљава покушај убиства, за који евиденција указује на Марију од Гиза. Елизабета шаље Волсинхама да се тајно састане са Маријом у Шкотској, под изговором да још једном планира да се уда за Хенрија. Уместо тога, Волсинхам убија Марију, подстичући француско непријатељство против Елизабете. Када Вилијам Сесил од ње тражи да учврсти односе са Шпанцима, Елизабета га отпушта из своје службе, бирајући уместо тога да следи сопствени савет.

Волсинхам упозорава на још једну заверу за убиство Елизабете коју је предводио католички свештеник који носи писма завере. По Елизабетином наређењу, он хапси свештеника, који открива имена завереника и ватикански споразум да се Норфолк уздигне до енглеске круне ако се ожени са Мери, краљицом Шкотске. Волсинхам хапси Норфолка и погубљује га, као и све заверенике осим лорда Роберта. Елизабета дарује лорду Роберту његов живот као подсетник колико је била близу опасности.

Црпећи инспирацију из божанског, Елизабета шиша косу и обликује свој изглед према Девици Марији. Проглашавајући да је удата за Енглеску, она се успиње на трон као „Краљица Девица“.

Продукција

уреди

Костимографија и кадровска композиција сцене крунисања засновани су на Елизабетином портрету крунисања.

 
Овај портрет „Крунисање Елизабете“ коришћен је као основа за фотографију и костим Кејт Бланчет током сцене крунисања у филму. Ово је копија (приписана Николасу Хилијарду) сада изгубљеног оригинала.

Капуров првобитни избор за улогу била је Емили Вотсон, али је она то одбила.[3] Кејт Бланчет је изабрана да игра Елизабету након што је Капур видео трејлер Оскара и Лусинде.[4] Према коментару редитеља, Капур је поменуо да је улога папе (којег игра сер Џон Гилгуд) првобитно понуђена и прихваћена од стране Марлона Бранда. Међутим, планови су се променили када је Капур приметио да би многи на сету вероватно били забринути да ће Брандо делити сет са њима два дана.

Велики део снимања у затвореном простору, који представља краљевску палату, обављен је у различитим угловима Дурамске катедрале – њени јединствени стубови брода са изрезбареним лозенгама се јасно могу идентификовати.[5][6]

Издање

уреди

Елизабета је премијерно приказана у септембру 1998. на Венецијанском филмском фестивалу; филм је приказан и на Међународном филмском фестивалу у Торонту.[7] Премијерно је приказан у Лондону 2. октобра 1998. године, а премијерно приказивање у Сједињеним Државама се одвило 13. октобра 1998. године.[7] Приказивање је отворено у Уједињеном Краљевству 23. октобра 1998.[7] и то је учињено и у ограниченом издању у Сједињеним Државама у девет биоскопа 6. новембра 1998. године, са зарадом од 275.131 долара.[8] Његово најшире издање у Сједињеним Државама и Канади било је у 624 биоскопа,[8] а највећа зарада за викенд током приказивања у биоскопима у САД и Канади износила је 3,8 милиона долара у 516 биоскопа,[8] што је на 9. месту на благајнама.[9] Елизабета је зарадила 30 милиона долара у Сједињеним Државама и Канади, и укупно 82 милиона долара широм света.[10]

Пријем

уреди

Критички одговор

уреди

Критичари су филм добро прихватили. Он има одобравајућу оцену од 83% на веб локацији агрегатора прегледа Роттен Томатоес на основу 65 рецензија, са просечном оценом 7,40/10. Консензус сајта гласи: „То није пука историјска драма, Елизабета је богато, напето путовање у срце британске краљевске политике, и карактерише га типично изванредна изведба Кејт Бланчет.“[11] Метацритиц извештава о оцени од 75 од 100 на основу коментара 30 критичара, што указује на „генерално повољне критике“.[12]

Оптужбе за антикатолицизам

уреди

Католичка лига за верска и грађанска права оптужила је филм за антикатолицизам, наводећи да филм одаје „утисак да су верски сукови били у потпуности заслуга католичке цркве“, напомињући да је један преглед у Њујорк тајмсу заузео становиште да је филм „одлучно антикатолички“ све заједно са „папом сплеткарошем“, и са понављањем оптужбе из Буфало вести да је „сваки католик у филму мрачан, окрутан и подмукао“.[13]

Референце

уреди
  1. ^ „Елизабетх (1998)”. ББФЦ. Архивирано из оригинала 21. 5. 2022. г. Приступљено 1. 4. 2021. 
  2. ^ „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала 8. 9. 2023. г. Приступљено 8. 9. 2023. 
  3. ^ Арцхерд, Армy (17. 2. 1999). „'Јацкие' тхесп сез схе'с но. Северал Естаблисхед Ацтрессес цонсидеред фор тхе роле wере Минние Дривер, Ума Тхурман, Цатхерине Зета Јонес, Јуилетте Беоницхе, Луцy Лаwлесс, Пастy Кенсит, Гwенyтх Палтроw, Кристен Сцотт Тхомас анд Хелена Бонхам Цартер. 'Елизабетх'”. Вариетy. Архивирано из оригинала 7. 4. 2017. г. Приступљено 6. 4. 2017. 
  4. ^ "Артс: Хер Бриллиант Цареер" Архивирано 11 септембар 2017 на сајту Wayback Machine independent.co.uk
  5. ^ „Elizabeth Film Locations”. Movie-Locations. Архивирано из оригинала 7. 6. 2019. г. Приступљено 7. 6. 2019. 
  6. ^ „Film & TV Locations”. This Is Durham. Архивирано из оригинала 25. 4. 2019. г. Приступљено 7. 6. 2019. 
  7. ^ а б в „Elizabeth (1998) – Release dates”. Internet Movie Database. Архивирано из оригинала 13. 7. 2007. г. Приступљено 15. 10. 2007. 
  8. ^ а б в „Elizabeth (1998) – Weekend Box Office”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала 6. 6. 2009. г. Приступљено 15. 10. 2007. 
  9. ^ Weekend Box Office - November 27–29, 1998 Архивирано 18 октобар 2007 на сајту Wayback Machine. Box Office Mojo. (8 July 2011). Retrieved on 8 August 2011.
  10. ^ „Elizabeth (1998)”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала 9. 6. 2007. г. Приступљено 15. 10. 2007. 
  11. ^ „Elizabeth (1998)”. Rotten Tomatoes. Fandango Media. Архивирано из оригинала 1. 8. 2021. г. Приступљено 29. 12. 2022. 
  12. ^ „Elizabeth Reviews”. Metacritic. CBS Interactive. Архивирано из оригинала 2. 6. 2018. г. Приступљено 5. 9. 2019. 
  13. ^ "Elizabeth is 'resolutely anti-Catholic'" Архивирано 19 јун 2013 на сајту Wayback Machine. Цатхолиц Леагуе фор Религиоус анд Цивил Ригхтс, Јануарy–Фебруарy 1999

Спољашње везе

уреди
 
Викицитат има цитате везане за чланак Елизабета.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Elizabeta_(film)&oldid=28520191”