Ерготамин
Ерготамин је ергопептин и члан ергот фамилије алкалоида. Он је структурно и биохемијски блиско сродан са ерголином. Он је исто тако структурно сличан са наколико неуротрансмитера, и биолошки делује као вазоконстриктор.
![]() | |
IUPAC име | |
---|---|
(6aR,9R)-N-((2R,5S,10aS,10bS)- 5-бензил-10б-хидрокси-2-метил- 3,6-диоксооктахидро-2H-оксазоло[3,2-а] пироло[2,1-ц]пиразин-2-ил) -7-метил-4,6,6а,7,8,9-хексахидроиндоло[4,3-фг] хинолин-9-карбоксамид | |
Клинички подаци | |
Продајно име | Ергомар |
Drugs.com | Монографија |
Категорија трудноће |
|
Начин примене | Орално |
Правни статус | |
Правни статус | |
Фармакокинетички подаци | |
Биорасположивост | Интравенозно: 100%,[1] Интрамускуларно: 47%,[2] Орално: <1%[3] (Појачан коадминистрацијом кафеина[1]) |
Метаболизам | Хепатички[2] |
Полувреме елиминације | 2 сата[2] |
Излучивање | 90% билијарно[2] |
Идентификатори | |
CAS број | 113-15-5 ![]() |
ATC код | N02CA02 (WHO) |
PubChem | CID 8223 |
IUPHAR/BPS | 149 |
DrugBank | DB00696 ![]() |
ChemSpider | 7930 ![]() |
UNII | PR834Q503T ![]() |
KEGG | D07906 ![]() |
ChEBI | CHEBI:64318 ![]() |
ChEMBL | CHEMBL442 ![]() |
Хемијски подаци | |
Формула | C33H35N5O5 |
Моларна маса | 581,66 g/mol |
| |
|
Он се користи за третирање акутних напада мигрене (некад у комбинацији са кофеином). Медицинска примена ергот гљивица је почела у 16. веку за индуковање порођаја, мада је неизвесност у погледу адекватног дозирања отежавале употребу. Он је кориштен за спречавање крварења након порођаја. Артур Стол из компаније Сандоз га је приви изоловао из ергот гљивица 1918, и лек ушао је у продају под именом Гинерген 1921.[4]
Референце
уреди- ^ а б Sanders SW, Haering N, Mosberg H, Jaeger H. Pharmacokinetics of ergotamine in healthy volunteers following oral and rectal dosing. Eur J Clin Pharmacol 1983; 30: 331–4.
- ^ а б в г Tfelt-Hansen P, Johnson ES. Ergotamine. In: Olesen J, Tfelt-Hansen P, Welch KM, editors. The headaches. New York: Raven Press; 1993. p. 313–22.
- ^ Ibraheem JJ, Paalzow L, Tfelt-Hansen P. Low bioavailability of ergotamine tartrate after oral and rectal administration in migraine sufferers. Br J Clin Pharmacol 1983; 16: 695–9.
- ^ AJ Giannini, AE Slaby. Drugs of Abuse. Oradell, NJ, Medical Economics Books, 1989.
Vidi još
уреди