Евдокија Анђел

Евдокија Анђел (грч. Ευδοκία Αγγελίνα; око 1173 — 1211) била је прва жена српског великог жупана, Стефана Немањића, првог краља Србије из лозе Немањића, синовица византијског цара Исака II Анђела и ћерка његовог наследника, Алексија III Анђела, прва страна принцеза на двору Немањића и мајка Стефана Радослава, Предислава и Стефана Владислава. Брак са Стефаном је уговорио њен ујак, цар Исак II Анђел око 1190. године док је њен отац био у изгнанству у Сирији.

Евдокија Анђел
Датум смрти	1211.
Династија	Анђели
Отац	Алексије III Анђео
Мајка	Еуфросина Дука Каматерина
Супружник	Стефан Немањић, Лав Згур, Алексије Дука
Потомство	Стефан Радослав, Стефан Владислав, Свети Сава II, Комнина Немањић
Претходник	Ана Вукановић
Наследник	Ана Дандоло

1196. године, након повлачења њеног таста у манастир Евдокијин муж је постао владар Србије и понео титулу велики жупан, као и она. Наредних пар година брак Евдокије и Стефана био је климав и почеле су прве расправе између њих двоје. Почели су и да оптужују једно друго за неверство. Тад долази до краха брака, иако историчари имају различите погледе на то, док већина њих истиче да је и Евдокија била неверна свом мужу и да је он то сазнао и протерао је. Неки наводе и да је до развода дошло у склопу окретања Србије ка западу и покушаја Стефана Немањића да на двору Латина пронађе нову жену уз коју би, од папе добио и краљевску круну.

Евдокија се са Стефаном се разишла око 1201. године и после десетогодишњег брака је била протерана из Србије, а црква је поништила брак и обоје су били слободни да потраже друге животне сапутнике. Након тога она се вратила у Цариград, док су деца остала на српском двору.

У византијској престоници постала је љубавница Алексија Дуке Мурзуфла, који је почетком 1204. произведен у цара у време када су се крсташи, захваљујући скретању Четвртог крсташког похода, умешали у унутрашње сукобе у Византији. У ноћи 12. априла 1204. Алексије V је у друштву Евдокије и њене мајке Еуфросине Дука Каматере побегао из Цариграда који су затим заузели крсташи и Млечани. Евдокија се тада склонила у трачки град Мосинопољ где се одраније учврстио њен прогнани отац Алексије III. У Мосинопољу се удала за Алексија V Дуку Мурзуфла кога је недуго затим ослепео њен отац. Ослепљеног Алексија V су затим заробили крсташи који су га погубили 1205. године.

Евдокија се удала и трећи пут и то за Лава Згура, византијског независног великаша који је владао Коринтом. Згур је 1204. пружио уточиште Алексију III и његовој породици, али је 1208. године Лав извршио самоубиство након што су га Латини опсели у коринтској тврђави. Евдокија је након тога отишла у Малу Азију, након чега нема никаквих историјских података о њој, сем да је преминула негде око 1211. године.

Литература

• K. Varzos, Ē genealogia tōn Komnēnōn, Thessalonica, 1984.
• М. Ласкарис, Византијске принцезе у средњовековној Србији, Прилог историји византијскосрпских односа од краја XII до средине XV века, Београд 1926 (Фототипско издање Подгорица 1997), 7 - 37.
• O city of Byzantium: annals of Niketas Choniates tr. Harry J. Magoгulias (Detroit: Wayne State University Press, 1984).*Mihailo Laskaris (1926), Byzantine Princesses in Medieval Serbia 
• Pirivatrić, Srđan (2020). „Brak Stefana Nemanjića i Evdokije Anđeline Komnine: Hronologija i istorijski kontekst ugovaranja i raskidanja jednog dinastičkog saveza”. Stefan Prvovenčani i njegovo doba. Beograd: Istorijski institut. str. 139—158. 
• Radić, Radivoj (2002). „Od Evdokije Anđeo do Ane Kantakuzine: Vizantijske neveste u srednjovekovnim srpskim zemljama”. Srpska proza danas: Kosače - osnivači Hercegovine. Bileća-Gacko: Prosvjeta. str. 507—514.