Фармаколошка седативна премедикација деце

Фармаколошка седативна премедикација деце је процедура у анастезији која има улогу у будној сепарацији детета и родитеља и циљ је да оствари минималну сепарациону анксиозност. Принцип који се поштује у премедикацији деце пре анестезије је да се максимално сачува дететов комфор, али без угрожавања његове безбедности. Како је стрес највећи на уводу у анестезију, премедикација мора кроз све фазе преанестезиолошког процеса да одржава дете комплијантним.

Ниво седације у премедикациуји зависи од узраста детета и његових психолошких и телесних способности, као и захтева медицинске процедуре - тако да пожељна премедикација варира од дубоке седације до сарадљивости, у зависноти од околоности.

Мидазолам, до скора је био најчешће кориштен лек за премедикацију, због могућности примене у свим узрасним групама,. Међутим све више се у првим деценијама 21. века он замењује лековима других група који имају боље карактеристике и обезбеђују квалитетнији и бржи постоперативни опоравак (нпр на првом месту су то α2 агонисти - клонидин и дексметомидин).

Општа разматрања уреди

Хируршке интервенције спадају у категорију најстресогенијих искустава током болничког лечења., посебно код деце. Извори стреса за време хируршког лечења су вишеструки јер су многе болне интензивне стресогене, као што су:

вађење крви,
преоперативне ињекције,
увод у анестезију и
суочавање са постоперативним непријатностима.

Отежаном прилагођавању деце током болничког лечења доприноси и:

одвајање од родитеља и познате околине,
погрешно тумачење информација у вези са операцијом,
ограничена способност деце да се самостално изборе са предстојећим процедурама.

У операционом блоку у коме се дете по први пут одваја од родитеља, по први пут среће са особљем, из анестезиолошког тима, које му током анестезиолошких процедура:

уводе у операциону салу,
прикључују на мониторинг,
наноси потенцијални бол (бол, анксиозност и страх од игле могу бити изузетно тешки за децу),
успављују.

Такође анестезиолог је први са којим се дете види и контактира кад се буди из анестезије.

Познато је да већина родитеља има страх од последица анестезије на његово дете, па је неоходно пре било какве анестзиолошке процедуре детаљно упознавање родитеља са свим аспектима анестезиолошких процедура које су планиране код њиховог детета.^[1] Упознавање педијатријских болесника и њихових родитеља са хируршком процедуром које почиње посетом хирургу, пре него што дете упозна анестезиолога, даје одговоре на само о оперативном захвату већ и о анестезији.

Како би припрема детета и родитеља била што квалитетнија неопходно је, да се анестезиолог од самог почетка активно укључи у процес припреме детета јер је то једини начин да адекватно одговори индивидуалним захтевима ситуације. Колико је то значајно говоре студије које у око 50-70% деце, показују да деца имају знаке значајног понашајног стреса и анксиозности пре хируршке интервенције.^[2]^[3] Ове манифестације не узрокују тешкоће само родитељима већ и особљу, због великог утицаја на увод у анестезију и постоперативни опоравак. ^[4]^[5]

Деца нису хомогена популација, нити се дечје болнице баве само једном граном хирургије, тако да анестезиолошки протоколи не могу бити сасвим стандардизовани. Постоје нека правила која педијатријски анестезиолог мора да зна и које приступ деци чине посебним са циљем побољшања периоперативног искуства, али и обликовања дуготрајног односа према здрављу, здравственим установама и особљу.^[6]

Индикације уреди

Премедикација је индикована код деце која су:

више пута оперисана
узраста 1-3 године
лимитирано комуникативна (глувоћа, аутизам, первазивни поремећаји )
где је индикован „лаган” увод у анестезију и избегавање плача (цијаногене срчане мане)
адолесценти.

Мере опреза уреди

Премедикација се може дати, али уз посебне мере опреза, код деце код којих су и поред предостож- ности компликације могуће, у следећим ситуацијама, обољењима и стањима :

опструкција горњих дисајних путева
лоша контрола рефлекса
хипертрофија аденоида
функционална макроглосија (Доwн Сy, Бецкwитх Wиедеман Сy)
релативни хипомандибуларизам (Сy Пиерре Робин)
неуролошки поремећаји
мишићна дистрофија (гранична респираторна резерва)
претходне аспирације
поремећај гутања
кашаљ.

Ове пацијенте је неоподно увек погледати пре давања премедикације и проценити да ли им ординирати мање дозе лекова.

Контраиндикације уреди

Једина апсолутна контраиндикација за премедикацију је слееп апнеа (централна или опструктивна1)

Посебна категорија су одојчад млађа од 8 месеци и тешка до 10 кг. Њима се премедикација не даје готово никад. Код њих не постоји сепарациона анксиозност, сурогат ће лако да их умири нежношћу и додиром.

Због ензимских система који нису зрели и систем још увек није складан - настанак, трајање, ефикасност премедикације се не могу се предвидети

Лекови за премедикацију уреди

Лек	Пут давања	Доза (мг/кг)	Настанак дејства (мин)	Трајање дејства (сати)	Нежељена дејства
Мидазолам	орално ректално им ив назално	0,25-0,75 0,5-0,1 0,1-0,15 0,05-0,15 0,5 не препоручује се	5-30 1-3 5-10	1-0,2 0,3-0,7	респираторна депресија постоперативна ексцитација
Диазепам	орално ректално	0,1-0,3 0,2-0,3	30-60	< 3	ексцитација
Кетамин	орално ректално им ив назално	4-10 4-10 1-2 (5-10 за кардиохирур.) 0,25-2 (седација индукција) 4-6 (не препоручује се)	4-7 3-5 <60 сец	120 15-40 15-30 5-12	секреција повећан крвни притисак хипотетски повећање интракранијалног притиска
Морфин	орално ректално им ив 0.2-0.5	не препоручује се 0,1-0,2 0,05-0,2	15-30 5-15		респираторна депресија свраб
фентанил	орално трансмукозно	0,005-0,015 (5-15мцг/кг)	5-15		продужено трајање свраб
суфентанил	назално	0,0015-0,003 (1,5-3 мцг/кг)	5-10		свраб респираторна депресија
тиопентон	ректално	30	5-10	1-4	респир. депресија продужено трајање
метохекситал	ректално (10%раствор)	30	5-10	1-3	респираторна депресија продужено трајање
клонидин	орално	0,002-0,005 (2-5 мцг/кг)	30-60	6-10	брадикардија хипотензија продужено трајање
дексметомидин	назално	није регистрован за употребу код деце

Извори уреди

^ Wолф А.Р. Ет Ал.: Про-Цон Дебате: Тхе Плаце Оф Премедицатион Ин Педиатриц Працтице; Педиатриц Анестхесиа 2009; 19: 817–828.
^ Тхомас Ј.: Бруте Форце Ор Гентле Персуасион? Педиатриц Анестхесиа 2005; 15: 355–357
^ Сун L. Еарлy Цхилдхоод Генерал Анаестхесиа Еxпосуре Анд Неуроцогнитиве Девелопмент. Бритисх Јоурнал оф Анаестхесиа 2010;105 (С1): 161–и68
^ Мацларен Анд З.Н. Каин; Педиатриц Преоперативе Препаратион: А Цалл Фор Евиденце-Басед Працтице. Педиатриц Анестхесиа 2007 17: 1019–1020
^ Y Араи-C. П., Фукунага К. Анд Хирота С.. Цомпарисон Оф А Цомбинатион Оф Мидазолам Анд Диазепам Анд Мидазолам Алоне Ас Орал Премедицатион Он Преанестхетиц Анд Емергенце Цондитион Ин Цхилдрен. Ацта Анаестхесиол Сцанд 2005; 49: 698—701
^ Каин Ет Ал. Преоперативе Анxиетy, Постоперативе Паин Анд Бехавиорал Рецоверy Ин Yоунг Цхилдрен Ундергоинг Сургерy; Педиатрицс 2006; 118; 2

Спољашње везе уреди

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[1] Wолф А.Р. Ет Ал.: Про-Цон Дебате: Тхе Плаце Оф Премедицатион Ин Педиатриц Працтице; Педиатриц Анестхесиа 2009; 19: 817–828.

[2] Тхомас Ј.: Бруте Форце Ор Гентле Персуасион? Педиатриц Анестхесиа 2005; 15: 355–357

[3] Сун L. Еарлy Цхилдхоод Генерал Анаестхесиа Еxпосуре Анд Неуроцогнитиве Девелопмент. Бритисх Јоурнал оф Анаестхесиа 2010;105 (С1): 161–и68

[4] Мацларен Анд З.Н. Каин; Педиатриц Преоперативе Препаратион: А Цалл Фор Евиденце-Басед Працтице. Педиатриц Анестхесиа 2007 17: 1019–1020

[5] Y Араи-C. П., Фукунага К. Анд Хирота С.. Цомпарисон Оф А Цомбинатион Оф Мидазолам Анд Диазепам Анд Мидазолам Алоне Ас Орал Премедицатион Он Преанестхетиц Анд Емергенце Цондитион Ин Цхилдрен. Ацта Анаестхесиол Сцанд 2005; 49: 698—701

[6] Каин Ет Ал. Преоперативе Анxиетy, Постоперативе Паин Анд Бехавиорал Рецоверy Ин Yоунг Цхилдрен Ундергоинг Сургерy; Педиатрицс 2006; 118; 2

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]