Фексофенадин
Фексофенадин (Алегра, Телфаст, Фастофен, Тилфур, Вифас, Телфексо, Алерфексо) је антихистамински лек који се користи за треатман алергијског ринитиса, симптома алергије, и уртикарије.[2]
IUPAC име | |
---|---|
(RS)- 2-[4-[1-хидрокси- 4-[4-(хидрокси- дифенил- метил) - 1-пиперидил]бутил]фенил]- 2-метил- пропанска киселина | |
Клинички подаци | |
Продајно име | Аллегра |
Drugs.com | Монографија |
MedlinePlus | a697035 |
Подаци о лиценци |
|
Категорија трудноће | |
Начин примене | Орално |
Правни статус | |
Правни статус | |
Фармакокинетички подаци | |
Биорасположивост | 30-41%[1] |
Везивање протеина | 60-70% |
Метаболизам | Хепатички (5% дозе) |
Полувреме елиминације | 14к4 сата |
Излучивање | Фекалије (~80%) и урин (~11%) као непромењен лек |
Идентификатори | |
CAS број | 83799-24-0 |
ATC код | R06AX26 (WHO) |
PubChem | CID 3348 |
DrugBank | DB00950 |
ChemSpider | 3231 |
UNII | E6582LOH6V |
KEGG | D07958 |
ChEBI | CHEBI:5050 |
ChEMBL | CHEMBL914 |
Хемијски подаци | |
Формула | C32H39NO4 |
Моларна маса | 501,656 |
| |
|
Он је развијен као замена и алтернатива за терфенадин (продајна имена: Трилудан и Селдане), који узрокује продужење QТ интервала, што потенцијално може да доведе од срчане аритмије. Фексофенадин, као и други антихистамини друге и треће генерације, не пролазе лако кроз крвно мождану баријеру, и стога у мањој мери узрокују поспаност од антагониста хистаминског рецептор прве генерације. Фексофенадин је антагонист Х1 рецептора.[3]
Фексофенадин се описује као било антихистамин друге[4] или треће генерације.[5]
Синтеза
уредиФексофенадин се може синтетисати почевши од етил пиперидин-4-карбоксилата и 4-бромофенилацетонитрила.[6][7]
Референце
уреди- ^ Лаппин Г, Схисхикура Y, Јоцхемсен Р, Wеавер РЈ, Гессон C, Хоустон Б, Оостерхуис Б, Бјеррум ОЈ, Роwланд M, Гарнер C (2010). „Пхармацокинетицс оф феxофенадине: евалуатион оф а мицродосе анд ассессмент оф абсолуте орал биоаваилабилитy”. Еур Ј Пхарм Сци. 40 (2): 125—31. ПМИД 20307657. дои:10.1016/ј.ејпс.2010.03.009.
- ^ Греавес МW, Тан КТ (2007). „Цхрониц Уртицариа: Рецент Адванцес”. Цлин Рев Аллергy Иммунол. 33 (1–2): 134—143. ПМИД 18094952. дои:10.1007/с12016-007-0038-3.
- ^ Катагири, К.; Аракаwа, С.; Хатано, Y.; Фујиwара, С. (2006). „Феxофенадине, ан Х1-рецептор антагонист, партиаллy бут рапидлy инхибитс тхе итцх оф цонтацт дерматитис индуцед бy дипхенyлцyцлопропеноне ин патиентс wитх алопециа ареата”. Тхе Јоурнал оф Дерматологy. 33 (2): 75. ПМИД 16556272. дои:10.1111/ј.1346-8138.2006.00017.x.
- ^ Дицпинигаитис ПВ, Гаyле YЕ (2003). „Еффецт оф тхе сецонд-генератион антихистамине, феxофенадине, он цоугх рефлеx сенситивитy анд пулмонарy фунцтион”. Бритисх Јоурнал оф Цлиницал Пхармацологy. 56 (5): 501—4. ПМЦ 1884387 . ПМИД 14651723. дои:10.1046/ј.1365-2125.2003.01902.x.
- ^ Вена ГА, Цассано Н, Филиери M, Филотицо Р, D'Аргенто V, Цовиелло C (2002). „Феxофенадине ин цхрониц идиопатхиц уртицариа: а цлиницал анд иммунохистоцхемицал евалуатион”. Инт Ј Иммунопатхол Пхармацол. 15 (3): 217—24. ПМИД 12575922.
- ^ Даниел Ледницер (1999). Тхе Органиц Цхемистрy оф Друг Сyнтхесис. 6. Неw Yорк: Wилеy Интерсциенце. ИСБН 978-0-471-24510-0.
- ^ Каwаи, СХ; Хамбалек, РЈ; Јуст, Г (1994). „А фациле сyнтхесис оф ан оxидатион продуцт оф терфенадине”. Ј. Орг. Цхем. 59 (9): 2620—22. дои:10.1021/јо00088а056.
Литература
уреди- Рампе, D; Wибле, Б; Броwн, АМ; Даге, РЦ (1993). „Еффецтс оф терфенадине анд итс метаболитес он а делаyед рецтифиер К+ цханнел цлонед фром хуман хеарт”. Молецулар Пхармацологy. 44 (6): 1240—5. ПМИД 8264561.
- Ледницер, Даниел (1999). Тхе Органиц Цхемистрy оф Друг Сyнтхесис. 6. Неw Yорк: Wилеy Интерсциенце. ИСБН 978-0-471-24510-0.
Спољашње везе
уреди- Fexofenadine Архивирано на сајту Wayback Machine (12. фебруар 2012) (UK patient information leaflet)
- Allegra (Fexofenadine Hydrochloride) label and research information Архивирано на сајту Wayback Machine (16. октобар 2012)