Фенибут

Фенибут
IUPAC име
	(RS)-4-амино-3-фенил-бутерна киселина
Клинички подаци
Начин примене	Орално
Правни статус
Правни статус	УС: ОТЦ ;
Фармакокинетички подаци
Полувреме елиминације	5 сати
Идентификатори
CAS број	1078-21-3
ATC код	none
PubChem	CID 14113
ChemSpider	13491
ChEMBL	CHEMBL315818
Синоними	Фенибут, Пхенyбут, ПхГАБА
Хемијски подаци
Формула	C10H13NO2
Моларна маса	179,216 g/mol
	SMILES O=C(O)CC(c1ccccc1)CN; ;
	InChI InChI=1S/C10H13NO2/c11-7-9(6-10(12)13)8-4-2-1-3-5-8/h1-5,9H,6-7,11H2,(H,12,13) ; Key:DAFOCGYVTAOKAJ-UHFFFAOYSA-N ;
Физички подаци
Тачка топљења	253 °C (487 °F)

β-Фенил-γ-аминобутерна киселина (фенибут) је дериват природног инхибиторног неуротрансмитера γ-минобутерне киселине (ГАБА). Додатак фенилног прстена омогућава фенибуту да прође кроз крвно-мождану баријеру.^[1] Фенибут је у продаји као прехрамбени суплемент.^[2] Он није одобрен за упоребу као лек у САД-у и Европи, мада се у Русији продаје као неуропихотропни лек. Постоје извештаји по којима он поседује ноотропна својста и да има способност побољшања неуролошких функција,^[3] међутим постоје и дијаметрално супротни налази.^[4] Генерално је прихаваћено да фенибут има анксиолитичко дејство код животиња и људи.^[1] Фенибут је отривен у Совјетском Савезу током 1960-тих, и од тог времена је кориштен за третирање широког опсега болести укључујући посттрауматски стрес, анксиозност и инсомнију.^[3]

Референце уреди

^ ^а ^б Лапин, I. (2001). „Пхенибут (бета-пхенyл-ГАБА): А транqуилизер анд ноотропиц друг” (пдф). ЦНС Друг Ревиеwс. 7 (4): 471—481. ПМИД 11830761. дои:10.1111/ј.1527-3458.2001.тб00211.x.
^ Нелсон, ЛС (2008). „Пхенибут Wитхдраwал - А Новел 'Нутритионал Супплемент'”. Цлиницал Тоxицологy. 46 (7): 605. ^{[мртва веза]}
^ ^а ^б Схулгина, Г. I. (1986). „Он неуротрансмиттер мецханисмс оф реинфорцемент анд интернал инхибитион”. Тхе Павловиан јоурнал оф биологицал сциенце. 21 (4): 129—140. ИССН 0093-2213. ПМИД 2431377. дои:10.1007/БФ02734511.
^ Ковалева, Е. L. (1984). „Цомпаративе цхарацтеристицс оф тхе ноотропиц ацтион оф фенибут анд фепирон”. Фармакологииа и токсикологииа. 47 (1): 20—23. ПМИД 6705902.

Спољашње везе уреди

[LapinI2001-1] а ^б Лапин, I. (2001). „Пхенибут (бета-пхенyл-ГАБА): А транqуилизер анд ноотропиц друг” (пдф). ЦНС Друг Ревиеwс. 7 (4): 471—481. ПМИД 11830761. дои:10.1111/ј.1527-3458.2001.тб00211.x.

[NelsonLS2008-2] Нелсон, ЛС (2008). „Пхенибут Wитхдраwал - А Новел 'Нутритионал Супплемент'”. Цлиницал Тоxицологy. 46 (7): 605. ^{[мртва веза]}

[ShulginaGI1986-3] а ^б Схулгина, Г. I. (1986). „Он неуротрансмиттер мецханисмс оф реинфорцемент анд интернал инхибитион”. Тхе Павловиан јоурнал оф биологицал сциенце. 21 (4): 129—140. ИССН 0093-2213. ПМИД 2431377. дои:10.1007/БФ02734511.

[KovalevaEL1984-4] Ковалева, Е. L. (1984). „Цомпаративе цхарацтеристицс оф тхе ноотропиц ацтион оф фенибут анд фепирон”. Фармакологииа и токсикологииа. 47 (1): 20—23. ПМИД 6705902.

[1]

[2]

[3]

[4]