Википедија

Филмска комедија

Комедија је филмски жанр чији је основни задатак да изазове смијех код публике. Она се бави смијешним људским карактерима, особинама и ситуацијама, и усмјерена је на исмијавање човјекових мана и слабости, као и негативних појава у друштву и животу. Основни елементи филмске комедије су комични карактери (ликови), комичне ситуације и комични дијалог. Прожета је и елементима ироничног, поетског, хумористичког, сатиричног, гротескног, трагикомичног, црнохуморног итд. Развила се из нијеме бурлеске у велики број подврста, преко апсурдне комедије, сентименталне комедије са музиком и плесом, породичне комедије, музичке комедије, комедије „бијелих телефона”, лежерне грађанске комедије, љубавне комедије итд. Специфично филмска осећања смијешног у филму, савремени филм постиже стварањем филмске сатире и карактерним глумачким креацијама, развијањем редитељских мизансценско-монтажних комичних ријешења, снажном визуелном динамиком, новом „звучном пантомимом” и употребом елемената бурлеске и слепстика.

Типови комедије уреди

Комедије се генерално дијеле у двије групе: комедија лед (са добро темпираним геговима, шалама или скечевима) и комедија ситуације која се јавља унутар приче. Обе врсте се могу јављати заједно и обично се преклапају. Подврсте се јављају у синтези са другим жанровима: мјузикл комедија, хоррор комедија и тилер комедија. Комедија је подјељена и у различите подврсте тј. поџанрове: као што су романтична комедија, крими, спортска, тинејџерска, војна, комедија друштвених класа итд. Постоји такође много различитих врста, типова и облика комедије

Слепстик комедија уреди

Слепстик је комедија импровизације, насиља и деструкције, комбинација комедије дел арте, водвиља, пантомиме и циркуса. То је најдинамичнији жанр у раном периоду кинематографије. Први филм је „Поливени поливач”(1895), Луја Лимјера. Због велике популарности код публике, убрзо су га развили чувени кловнови немог филма: Харолд Лојд, Чарли Чаплин, Бастер Китон, Фети Арбакл, Мејбел Норманд, Станлио и Олио итд. Чисти слепстик, деструктиван и без хуманости, изванредно је развио и популарисао Мек Сенет, нарочито у филмовима у којима је главну улогу играла група Кистонових полицајаца. Сенетови слепстик филмови нису ни комедије ситуације ни карактера, већ се састоје од визуелних шаљивих изненађења (гегова) и невероватних збивања. Смешно живи у једном нереалном свету, где обична логика не важи. Користи се магија трикова и монтажних ефеката да би се створила смешна комбинација оштрог контраста између оног што се види на екрану и света реалности, чије конвенције више не спутавају перцепцију и машту гледалаца. Састоји се од низа визуелно атрактивних гегова, чија је основна функција да засмеју публику грубом, примитивном шалом уз редовно срозавање достојанства јунака. Главни елементи фабуле су бесомучне јурњаве и збрке у којима се сви сударају, туку и падају, гађају тортама и лепљивим материјалима, купају у оделу, гутају предмете, преоблаче се итд. Славко Воркапић је тврдио да се у слепстик комедији кретање не исцрпљује само у једном кадру, већ се продужава у следећем и кулминира у општој визуелној динамици филма. По правилу, има више кинестетичности него филмови са већим уметничким амбицијама. Родоначелник овог жанра у Француској био је Маx Линдер. Из епохе немог филма, слепстик се наставља и у звучном филму. Дијалог је постао додатни фактор успеха, на пример, филмови Чарлија Чејса, Едгара Кенедија, Абота и Костелоа, и нарочито браће Маркс. У Холивуду 40-их година, слепстик постоје суптилнији, а познате звезде су Дени Кеј и Боб Хоуп. Џери Луис је звезда 50-их година, у француској су популарни Луј де Финес, Пјер Етекс и Жак Тати, а у Италији - Тото. За 60-те године, карактеристични су филмови „Тај луди, луди свет” (1963),Стенлија Крамера и „Ти величанствени људи у својим летећим машинама” (1965), Кена Анакина. У Југославији 80-их година, слепстик стил глуме успешно негују Никола Симић и Милан Гутовић у серији филмова „Тесна кожа”. Рецимо још да су „Маска” и „Ace Ventura” такође облици слепстик комедије у савременом филму. У цртаном филму као примјер можемо узети „Road Runner” и Том и Џери.

Скрубол комедија уреди

Врста америчке филмске комедије која се развила 30-их година. У њој су доминирале теме из брачних живота средњих и виших слојева друштва. Поступци главних ликова су били ексцентрични (уврнути), што је стварало неочекиване ситуације по њих, а дијалог је садржавао мноштво еротских алузија и досетки, у смислу рата полова. Настанак ове комедије подудара се с временом дубоке економске кризе и велике социјалне несигурности, када су многе ствари у животу људи биле доведене у питање или постајале бесмислене. Радња се у овим филмовима развијала у брзом темпу, што је остваривано, у првом реду, ритмизацијом дијалога. Крај им је био увек френетичан, са наглим хепиендом, који је деловао иронично у односу на све оно што се претходно догађало. Антологијски примери овога жанра су филмови „Догодило се једне ноћи” (1934) Френка Капре, „Силом дадиља” (1938) Хауарда Хокса, или комедије Престона Старџеса (“The Great McGinty”, 1940 и “The Miracle of Morgan’s Creek”, 1944.

Још неки примјери скрубол комедије:

Романтична комедија уреди

Врста филмске комедије која поред хумора садржи и сетну или носталгичну радњу. У њима се приказују ликови који пролазе кроз разна искушења, при чему њихова осећања бивају уједно и смешна и тужна. Њихови поступци су комични, а ситуације у којима се налазе, изазивају саосећање према њима. Ликови су склони сањарењу и сублимирању својих идеала. Основна идеја романтичне комедије је да се двоје људи сретну и упркос привлачности која је гледаоцима видљива, они не могу бити заједно из неких унутрашњих разлога (или се једно другом не свиђа или једно од њих је заљубљено у неку другу особу отд.) Ипак на крају, након мноштва комичних ситуација, једно од њих схвата да су они ипак идеалан пар, што на крају и постају. Наравно крај не мора увијек бити овакав постоје разне варијације и различити крајеви.(нпр. Венчање мог најбољег пријатеља)

Још неки примјери романтичне комедије

Црна комедија уреди

Врста филмова који у мрачним и опасним странама живота откривају оно што је смешно или их, пак, чине смешним. Садрже агресивну иронију којом се зло у човеку или друштву подвргава руглу. Најчешће су то трилер комедије и комедије страве и ужаса, пуни језовитих догађаја, злочина, смрти, насиља и претњи, верских и расних предрасуда, али и комедије у којима се приказују суморна и бесперспективна друштвена ситуација обичног човека или читаве цивилизације, с тим што све то прераста у забаву, иако се песимистички тон задржава у њима. То су филмови у којима доминира тзв. црни хумор. Дакле ствари које би у реалном животу биле прихватане као озбиљне(смрт, убиство., болест, силовање, лудило, терор, зависност о дрогама итд.) у овој врсти комедије се третирају на комичан и сатиричан начин. Примјери овога жанра су филмови „Арсеник и старе чипке” (1942), Френка Капре, „Господин Верду” (1947), Чарлија Чаплина и „Невоље са Харијем” (1956), Алфреда Хичкока. Двије црне комедије које улазе у сам врх су Др Стрејнџлав Стенлија Кјубрика и M.А.С.Х Роберта Алтмана.

Примјери црне комедије:

GROSS-OUT Комедија уреди

То је једна подврста црне комедије која у самом називу означава нешто што вас треба начинити болесним или да изазове мучнину код гледаоца.[тражи се извор] Дакле, то би била комедија која на најболеснији начин изазива смијех код гледаоца, обично у сексуалном или тоалет фазону. Нпр. у филму "American pie" један од ликова води љубав са питом, или у филмовима "Dumb and Dummer" и један од ликова на врло дегутантан начин обавља нужду у тоалету.

Пародија уреди

Врста забавног, комерцијалног филма који на комичан и подсмешљив начин опонаша неко друго, озбиљно филмско или друго уметничко дјело, обично тако што задржава облик и формалне одреднице дела које пародира, а у њих уноси нов, комичан садржај. Циљ пародије је да исмије стил, конвенцију или мотив озбиљног дела. Никад није била важан филмски жанр. Занимљив примјер пародије на жанровске конвенције среће су у кубанском филму "Авантуре Хуана Кинкина" (1967), Гарсије Еспиносе. Тек почетком 70-их година, у САД су се појавили нови таленти необичног, "ишчашеног" хумора, Мел Брукс, Џин Вајлдер и др Брукс често пародира познате америчке жанрове: вестерн ("Blazing Saddles", 1974), хорор ("Young Frankenstein", 1974), хичкоковски трилер ("Hignh Anxiety", 1977) или акциони филм ("Robin Hood: Men in Tights", 1993), или "Naked gun" (1975), Џека Смајта и "Има ли пилота у авиону?" ("Airplane", 1980), Џима Абрахамса, Дејвида Цукера и Џерија Цукера, "Airplane II" (1982), Кена Финклмена, духовите пародије на филмове катастрофе итд. Лик Џејмса Бонда успешно су пародирали Дејвид Нивен, Дин Мартин, Џејмс Коберн и Вуди Ален. Код нас је пародије с мање успеха снимао Радивоје-Лола Ђукић, на пример, пародија вестерна "Златна праћка" (1967) Још неки примјери пародија:

Комедија ситуације уреди

1. На телевизији, комедија ситуације представља посебан жанр ТВ серија, врло заступљених и популарних на програму многих телевизија у свету. Популарни назив за ову врсту комедије је ситком (енгл. sitcom). Најчешће се у њима прати свакодневни живот једне породице која непрестано запада у смешне ситуације, због неке несмотрености, нетактичности или дечјих несташлука. Неке од ових серија одржале су се на америчким телевизијским станицама неколико деценија. 2.На филму се под овим појмом подразумева свака комичност која је изазвана ситуацијом у којој се нашао лик, а у ужем смислу, засебан жанр у којем комику изазивају ситуације кроз које пролазе ликови, обично као последица неког неспоразума или погрешног поступка, што их чини смешним.

Види још уреди

Спољашње везе уреди

 
Филмска комедија на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Filmska_komedija&oldid=26442752”