Физичка космологија
Физичка космологија је грана космологије која се бави проучавањем космолошких модела. Космолошки модел, или једноставно космологија, даје опис структура и динамике универзума највећих размера и омогућава проучавање фундаменталних питања о његовом пореклу, структури, еволуцији и коначној судбини.[1] Космологија као наука настала је од Коперниканског принципа, који подразумевају да се небеска тела повињавају идентичним физичким законима као на Земљи, и Њутнове механике, која је прва омогућила разумевање тих физичких закона.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6f/CMB_Timeline300_no_WMAP.jpg/330px-CMB_Timeline300_no_WMAP.jpg)
Физичка космологија, како се сада разуме, почела је развојем опште теорије релативности Алберта Ајнштајна 1915. године, праћена великим опсервацијским открићима 1920-их: прво, Едвин Хабл је открио да универзум садржи огроман број спољашњих галаксија изван Млечног Начин; затим, рад Веста Слифера и других показао је да се универзум шири. Овај напредак је омогућио да се спекулише о пореклу универзума и омогућио успостављање теорије Великог праска, од стране Жоржа Леметра, као водећег космолошког модела. Неколико истраживача и даље заговара неколико алтернативних космологија;[2] међутим, већина космолога се слаже да теорија Великог праска најбоље објашњава запажања.
Драматични напредак у опсервационој космологији од 1990-их, укључујући космичку микроталасну позадину, удаљене супернове и истраживање црвеног помака галаксије, довео је до развоја стандардног модела космологије. Овај модел захтева да универзум садржи велике количине тамне материје и тамне енергије чија природа тренутно није добро схваћена, али модел даје детаљна предвиђања која се одлично слажу са мноштвом различитих запажања.[3]
Космологија се у великој мери ослања на рад више различитих области истраживања у теоријској и примењеној физици. Области релевантне за космологију укључују експерименте и теорију физике честица, теоријску и опсервациону астрофизику, општу релативност, квантну механику и физику плазме.
Референце
уреди- ^ Фор ан овервиеw, сее Георге ФР Еллис (2006). „Иссуес ин тхе Пхилосопхy оф Цосмологy”. Ур.: Јеремy Буттерфиелд & Јохн Еарман. Пхилосопхy оф Пхyсицс (Хандбоок оф тхе Пхилосопхy оф Сциенце) 3 волуме сет. Нортх Холланд. Бибцоде:2006астро.пх..2280Е. ИСБН 978-0-444-51560-5. арXив:астро-пх/0602280 .
- ^ „Ан Опен Леттер то тхе Сциентифиц Цоммунитy ас публисхед ин Неw Сциентист, Маy 22, 2004”. цосмологyстатемент.орг. 2014-04-01. Архивирано из оригинала 1. 4. 2014. г. Приступљено 2017-09-27.
- ^ Берингер, Ј.; ет ал. (Партицле Дата Гроуп) (2012). „2013 Ревиеw оф Партицле Пхyсицс” (ПДФ). Пхyс. Рев. D. 86 (1): 010001. Бибцоде:2012ПхРвД..86а0001Б. дои:10.1103/ПхyсРевД.86.010001 . Архивирано (ПДФ) из оригинала 2022-10-09. г.
Литература
уреди- Греене, Бриан (2005). Тхе Фабриц оф тхе Цосмос. Пенгуин Боокс Лтд. ИСБН 978-0-14-101111-0.
- Гутх, Алан (1997). Тхе Инфлатионарy Универсе: Тхе Qуест фор а Неw Тхеорy оф Цосмиц Оригинс. Рандом Хоусе. ИСБН 978-0-224-04448-6.
- Хаwкинг, Степхен W. (1988). А Бриеф Хисторy оф Тиме: Фром тхе Биг Банг то Блацк Холес. Бантам Боокс, Инц. ИСБН 978-0-553-38016-3.
- Хаwкинг, Степхен W. (2001). Тхе Универсе ин а Нутсхелл. Бантам Боокс, Инц. ИСБН 978-0-553-80202-3.
- Острикер, Јеремиах П.; Миттон, Симон (2013). Хеарт оф Даркнесс: Унравелинг тхе мyстериес оф тхе инвисибле Универсе. Принцетон, Њ: Принцетон Университy Пресс. ИСБН 978-0-691-13430-7.
- Сингх, Симон (2005). Биг Банг: Тхе Оригин оф тхе Универсе. Фоуртх Естате. Бибцоде:2004биба.боок.....С. ИСБН 978-0-00-716221-5.
- Wеинберг, Стевен (1993). Тхе Фирст Тхрее Минутес. Басиц Боокс. ИСБН 978-0-465-02437-7.
- Цхенг, Та-Пеи (2005). Релативитy, Гравитатион анд Цосмологy: а Басиц Интродуцтион. Оxфорд анд Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-852957-6. Интродуцторy цосмологy анд генерал релативитy wитхоут тхе фулл тенсор аппаратус, деферред унтил тхе ласт парт оф тхе боок.
- Бауманн, Даниел (2022). Цосмологy. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-852957-6. Модерн интродуцтион то цосмологy цоверинг тхе хомогенеоус анд инхомогенеоус универсе ас wелл ас инфлатион анд тхе ЦМБ.
- Доделсон, Сцотт (2003). Модерн Цосмологy. Ацадемиц Пресс. ИСБН 978-0-12-219141-1. Ан интродуцторy теxт, релеасед слигхтлy бефоре тхе WМАП ресултс.
- Гал-Ор, Бењамин (1987) [1981]. Цосмологy, Пхyсицс анд Пхилосопхy. Спрингер Верлаг. ИСБН 0-387-90581-2.
- Грøн, Øyвинд; Хервик, Сигбјøрн (2007). Еинстеин'с Генерал Тхеорy оф Релативитy wитх Модерн Апплицатионс ин Цосмологy. Неw Yорк: Спрингер. ИСБН 978-0-387-69199-2.
- Харрисон, Едwард (2000). Цосмологy: тхе сциенце оф тхе универсе. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-66148-5. Фор ундерградуатес; матхематицаллy гентле wитх а стронг хисторицал фоцус.
- Кутнер, Марц (2003). Астрономy: А Пхyсицал Перспецтиве . Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-52927-3. Ан интродуцторy астрономy теxт.
- Колб, Едwард; Мицхаел Турнер (1988). Тхе Еарлy Универсе. Аддисон-Wеслеy. ИСБН 978-0-201-11604-5. Тхе цлассиц референце фор ресеарцхерс.
- Лиддле, Андреw (2003). Ан Интродуцтион то Модерн Цосмологy. Јохн Wилеy. ИСБН 978-0-470-84835-7. Цосмологy wитхоут генерал релативитy.
- Лиддле, Андреw; Давид Лyтх (2000). Цосмологицал Инфлатион анд Ларге-Сцале Струцтуре. Цамбридге. ИСБН 978-0-521-57598-0. Ан интродуцтион то цосмологy wитх а тхороугх дисцуссион оф инфлатион.
- Мукханов, Виатцхеслав (2005). Пхyсицал Фоундатионс оф Цосмологy. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-56398-7.
- Падманабхан, Т. (1993). Струцтуре форматион ин тхе универсе. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-42486-8. Дисцуссес тхе форматион оф ларге-сцале струцтурес ин детаил.
- Пеацоцк, Јохн (1998). Цосмологицал Пхyсицс . Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-42270-3. Ан интродуцтион инцлудинг море он генерал релативитy анд qуантум фиелд тхеорy тхан мост.
- Пееблес, П. Ј. Е. (1993). Принциплес оф Пхyсицал Цосмологy. Принцетон Университy Пресс. ИСБН 978-0-691-01933-8. Стронг хисторицал фоцус.
- Пееблес, П. Ј. Е. (1980). Тхе Ларге-Сцале Струцтуре оф тхе Универсе. Принцетон Университy Пресс. ИСБН 978-0-691-08240-0. Тхе цлассиц wорк он ларге-сцале струцтуре анд цоррелатион фунцтионс.
- Реес, Мартин (2002). Неw Перспецтивес ин Астропхyсицал Цосмологy. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-64544-7.
- Wеинберг, Стевен (1971). Гравитатион анд Цосмологy. Јохн Wилеy. ИСБН 978-0-471-92567-5. А стандард референце фор тхе матхематицал формалисм.
- Wеинберг, Стевен (2008). Цосмологy. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-852682-7.
Спољашње везе
уреди- Цамбридге Цосмологy – фром Цамбридге Университy (публиц хоме паге)
- Цосмологy 101 – фром тхе НАСА WМАП гроуп
- Центер фор Цосмологицал Пхyсицс. Университy оф Цхицаго, Цхицаго.
- Оригинс, Нова Онлине – Провидед бy ПБС.
- Гале, Георге, "Цосмологy: Метходологицал Дебатес ин тхе 1930с анд 1940с", Тхе Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy, Едwард Н. Залта (ед.)
- Мадоре, Баррy Ф., "Левел 5 : А Кноwледгебасе фор Еxтрагалацтиц Астрономy анд Цосмологy". Цалтецх анд Царнегие. Пасадена, Цалифорниа.
- Тyлер, Пат, анд Пхил Неwман "Беyонд Еинстеин". Лабораторy фор Хигх Енергy Астропхyсицс (ЛХЕА) НАСА Годдард Спаце Флигхт Центер.
- Wригхт, Нед. "Цосмологy туториал анд ФАQ". Дивисион оф Астрономy & Астропхyсицс, УЦЛА.
- Георге Муссер (фебруар 2004). „Фоур Кеyс то Цосмологy”. Сциентифиц Америцан. Приступљено 22. 3. 2015.
- Цлифф Бургесс; Фернандо Qуеведо (новембар 2007). „Тхе Греат Цосмиц Роллер-Цоастер Риде”. Сциентифиц Америцан (принт). стр. 52—59. „(субтитле) Цоулд цосмиц инфлатион бе а сигн тхат оур универсе ис ембеддед ин а фар вастер реалм?”