Физичка космологија

Физичка космологија је грана космологије која се бави проучавањем космолошких модела. Космолошки модел, или једноставно космологија, даје опис структура и динамике универзума највећих размера и омогућава проучавање фундаменталних питања о његовом пореклу, структури, еволуцији и коначној судбини.[1] Космологија као наука настала је од Коперниканског принципа, који подразумевају да се небеска тела повињавају идентичним физичким законима као на Земљи, и Њутнове механике, која је прва омогућила разумевање тих физичких закона.

Уметничка концепција космолошког модела Великог праска, најшире прихваћеног од свих у физичкој космологији (ни време ни величина нису у сразмери)

Физичка космологија, како се сада разуме, почела је развојем опште теорије релативности Алберта Ајнштајна 1915. године, праћена великим опсервацијским открићима 1920-их: прво, Едвин Хабл је открио да универзум садржи огроман број спољашњих галаксија изван Млечног Начин; затим, рад Веста Слифера и других показао је да се универзум шири. Овај напредак је омогућио да се спекулише о пореклу универзума и омогућио успостављање теорије Великог праска, од стране Жоржа Леметра, као водећег космолошког модела. Неколико истраживача и даље заговара неколико алтернативних космологија;[2] међутим, већина космолога се слаже да теорија Великог праска најбоље објашњава запажања.

Драматични напредак у опсервационој космологији од 1990-их, укључујући космичку микроталасну позадину, удаљене супернове и истраживање црвеног помака галаксије, довео је до развоја стандардног модела космологије. Овај модел захтева да универзум садржи велике количине тамне материје и тамне енергије чија природа тренутно није добро схваћена, али модел даје детаљна предвиђања која се одлично слажу са мноштвом различитих запажања.[3]

Космологија се у великој мери ослања на рад више различитих области истраживања у теоријској и примењеној физици. Области релевантне за космологију укључују експерименте и теорију физике честица, теоријску и опсервациону астрофизику, општу релативност, квантну механику и физику плазме.

Референце

уреди
  1. ^ Фор ан овервиеw, сее Георге ФР Еллис (2006). „Иссуес ин тхе Пхилосопхy оф Цосмологy”. Ур.: Јеремy Буттерфиелд & Јохн Еарман. Пхилосопхy оф Пхyсицс (Хандбоок оф тхе Пхилосопхy оф Сциенце) 3 волуме сет. Нортх Холланд. Бибцоде:2006астро.пх..2280Е. ИСБН 978-0-444-51560-5. арXив:астро-пх/0602280 . 
  2. ^ „Ан Опен Леттер то тхе Сциентифиц Цоммунитy ас публисхед ин Неw Сциентист, Маy 22, 2004”. цосмологyстатемент.орг. 2014-04-01. Архивирано из оригинала 1. 4. 2014. г. Приступљено 2017-09-27. 
  3. ^ Берингер, Ј.; ет ал. (Партицле Дата Гроуп) (2012). „2013 Ревиеw оф Партицле Пхyсицс” (ПДФ). Пхyс. Рев. D. 86 (1): 010001. Бибцоде:2012ПхРвД..86а0001Б. дои:10.1103/ПхyсРевД.86.010001 . Архивирано (ПДФ) из оригинала 2022-10-09. г. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди