Флавин аденин динуклеотид
Флавин аденин динуклеотид (FAD) је редокс кофактор који учествује у неколико важних метаболичких реакција . FAD може да постоји у два различита редокс стања, између којих се он конвертује примањем или донирањем електрона. Овај молекул се састоји рибофлавина (витамина Б2) везаног за фосфатну групу АДП молекула.[3][4] Флавинска група је везана за рибитол, шећерни алкохол, угљеник-азот везом, која није гликозидна веза. Стога, рибофлавин није технички нуклеотид. Име флавин аденин динуклеотид је неправилан назив.[5]
![]() | |
![]() | |
![]() | |
Идентификација | |
---|---|
3Д модел (Jmol)
|
|
ChEBI | |
ChemSpider | |
DrugBank | |
ECHA InfoCard | 100.005.149 |
МеСХ | Флавин-Аденине+Динуцлеотиде |
УНИИ | |
| |
Својства | |
C27H33N9O15P2 | |
Моларна маса | 785,55 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
![]() ![]() ![]() | |
Референце инфокутије | |
FAD се може редуковати до FADH2, при чему прима два атома водоника (нето добит од два електрона):
Види још Уреди
Литература Уреди
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500.
- ^ Бруце Албертс; Алеxандер Јохнсон; Јулиан Леwис; Мартин Рафф; Кеитх Робертс; Петер Wалтер (2002). Молецулар Биологy оф тхе Целл. Неw Yорк: Гарлард Сциенце. ISBN 0815332181.
- ^ Metzler DE, (2001) Biochemistry. The chemical reactions of living cells, 2nd edition, Harcourt, San Diego