Фосфатидилинозитол

Фосфатидилинозитол (PtdIns, или PI) негативно наелектрисани фосфолипид и мање заступљена компонента цитосолне стране еукариотских ћелијских мембрана.

Фосфатидилинозитол
Називи
Други називи
ПИ, ПтдИнс
Идентификација
Својства
C47H83O13P
Моларна маса 886,56 g/mol, neutralan sa udelom masnih kiselina - 18:0, 20:4
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Инозитол може бити фосфорилисан до фосфатидилинозитол фосфата (PIP), фосфатидилинозитол бисфосфата (PIP2) и фосфатидилинозитол трисфосфата (PIP3). PIP, PIP2 и PIP3 се колективно зову фосфоинозитиди.

Биосинтеза

уреди
 
Биосинтеза фосфатидилинозитола катализована фосфатидилинозитол синтазом.[1].

Синтеза фосфатидилинозитола је катализована фосфатидилинозитол синтазом. У реакцији учествују CDP-диацилглицерол и L-мио-инозитол.[1].

Хемија

уреди

ПИ садржи поларни и не-поларни регион, из ког разлога је овај липид амфифил. Амфифилни липиди демонстрирају полиморфно понашање. Фосфатидилинозитол је класификован као глицерофосфолипид који садржи глицеролну основу, две неполарне масне киселине, и фосфатну групу супституисану са инозитолом.

Додатне слике

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б Матхеwс, Цхрисотпхе К.; ван Холде, К.Е.; Ахерн, Кевин Г. (2005). Биоцхемистрy Тхирд Едитион. 

Спољашње везе

уреди