Фруктоза 1,6-бисфосфат
Фруктоза 1,6-бисфосфат (Харден-Јангов естар) је фруктозни шећер који је фосфорилисан на угљеницима 1 и 6 (и.е. он је фруктозофосфат). β-D-форма овог једињења се веома често јавља у ћелијама. Највећи део глукозе и фруктозе који улази у ћелије се претвара у фруктозу 1,6-бисфосфат у неком тренутку.
| |
| Идентификација | |
|---|---|
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.006.985 |
| МеСХ | фруцтосе-1,6-дипхоспхате |
| |
| Својства | |
| C6H14O12P2 | |
| Моларна маса | 340,116 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Фруктоза 1,6-бисфосфат у гликолизи уреди
Фруктоза 1,6-бисфосфат је на гликолизном метаболичком путу и формира се фосфорилацијом фруктоза 6-фосфата. Она се затим разлаже у два једињења: глицералдехид 3-фосфат и дихидроксиацетон фосфат. Она је алостерни активатор пируватне киназе.
Изомеризам фруктоза 1,6-фосфата уреди
Фруктоза 1,6-фосфат има само један биолошки активан изомер, β-D-форму. Постоје многи други изомери, који су аналогни изомерима фруктозе.
Хелација гвожђа уреди
Фруктоза 1,6-бис(фосфат) такође има способност везивања и секвестрације Fe(II), растворне форме гвожђа чија оксидација до нерастворног Fe(III) може да формира реактивни кисеоник путем Фентонове хемије. Способност фруктоза 1,6-бис(фосфата) да веже Fe(II) може да спречи такав пренос електрона, те она стога делује као антиоксиданс у телу. Поједине неуродегенеративне болести, као што су Алцхајмерова и Паркинсонова, су повезане са металним наслагама које садрже гвожђе, мада није познато да ли Фентонова хемија има знатну улогу у тим болестима, и да ли фруктоза 1,6-бис(фосфат) може да ублажи те ефекте.[3]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Бајиц А, Закрзеwска Ј, Годјевац D, Андјус П, Јонес ДР, Спасиц M, Спасојевиц I (2011). „Релеванце оф тхе абилитy оф фруцтосе 1,6-бис(пхоспхате) то сеqуестер ферроус бут нот ферриц ионс”. Царбохyдрате Ресеарцх. 346: 416—420.
