Геге (алб. Gegët) су једна од две групе Албанаца, насељени северно од реке Шкумбе у Албанији (593,000), у суседним пределима Македоније (392,000), док је највећа група Гега насељена у Србији (1.638.257 — Космет око 1.588.257), Црној Гори (30.439), у Бугарској (2,900), Словенији (3,600), Сједињеним Државама (119,000) и Хрватској (15,000). Геге говоре посебним сопственим дијалектом албанског језика. По вери су највише муслимани-сунити али има и хришћана, поготово у Сједињеним Државама и Бугарској.

Распрострањеност Гега (зелено)

За разлику од Тоски јужно од ријеке Шкумбин, међу Гегама се одржао племенски живот све до четрдесетих година 20. века. Ова племена бавила су се сточарством, нарочито узгојем оваца, а живели су у проширеним породицама познатим као фис. Ове породице, највише због заштите, живеле су у утврђеним грађевинама познатим као кула, које су умјесто прозора имале на себи мале отворе, који су могле послужити као пушкарнице и шпијунке за извиђање терена.

Живот Албанаца драстично се мења појавом комунизма. Албанија се 1967. прогласила првом атеистичком државом на свету, затворивши своје границе према иностранству. Народ је живео сиромашно а напредак државе стагнирао.

Код Гега се до савремених времена одржао обичај крвне освете и поштовања дате ријечи беса. Реч дата под бесом се не сме прекршити, она је питање части, а њеним кршењем изгубио би се углед. Племе је код Гега аутономно са својим сопственим законом познатим као Канон Леке Дукађина (алб. Kanuni i Lekë Dukagjinit), који се поштује међу Гегама од 15. до 20 века. Овим закоником регулисани су сви обичаји по којима живе Геге.

Албанци у планинским подручјима северне Албаније су били организовани по племенима и конфедерацијама. Најпознатији су Малеси (планинци) с племенима Груда, Хоти, Кастрати, Пулати, Шоши, Душмани, Гемали, Шлаку, Пука, Шкрељи, Шаље, Бога, Тачи, Коплик, Клименти.

Савез Мирдите обухватао је 5 католичких кланова или племена: Дибри, Фанди, Кушнени, Ороши и Спаши чије су вође били из породице Маркут, чији је предак био Ђурађ Кастриот Скендербег (1403—1468), који се прославио у 15. веку у борби против Османлија.

Албанци на Космету били су подијељени на племена: Берише, Битући, Гаши, Хаси, Краснићи, Никај, Мертури, Тропоја и Ругово.

Иван Јастребов је записао да Геге знају за бесу, док Тоске не знају за тај обичај.[1]

Литература уреди

  • Vickers, Miranda. The Albanians A Modern History. London: I.B. Tauris & Co, Ltd, 1995.
  • Swire, J. Albania The Rise of a Kingdom. New York: Arno Press & The New York Times, 1971.
  • Barer-Stein, Thelma. You Eat What You Are : People, Culture and Food Traditions. Toronto : Firefly Books, 1999.

Спољашње везе уреди

  1. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија. Београд: Службени гласник. стр. 347.