Википедија

Гриморијум

Гриморијум, такође и Гримоар, (франц. grimoire) или савремен назив Књига Сенки, је текстуални приручник Магије. Овакви приручници су познати широм Европе још од Средњег Века.

Гриморијуми садрже упутства како да направите Магијске предмете, попут Талисмана и Магијског Круга, како да урадите Магијске Чини, како да призовете Анђеле и демоне, дају њихова имена и карактеристике, набрајају Чини за љубав, оздрављење, уништење непријатеља, богатство, бацање урока и слично. За многе такве књиге и рукописе се веровало како и саме имају Магијска својства.

Већина гриморијума су апокрифни списи који су ауторство придавали знаменитим историјским особама да би делима дали ауторитет и значај.

Етимологија уреди

Реч "Гриморијум" или "Гримоар" вуче своје порекло из старофранцуске речи grammaire која произлази од грчког "грамматикос" у значењу писана реч. Тај израз је почео да се примењује у Средњем Веку за све нецрквене књиге, које су - као такве - биле осумњичене као књиге Магије. Са временом, израз се локализовао искључиво на она дела која су стварно садржавала текстове о Магији и Окултизму.

Историја уреди

Стари век уреди

Најстарији Магијски текстови су пронађени током археолошких ископавања у Старом Египту и на глиненим плочицама из Асурбанипалове књижнице из 7. века пре нове ере[1], и записи ритуала и призивања из сумерског града Урука, који датирају из 5. и 4. века пре нове ере[2]

Јевреји су, такође, имали развијену Окултну традицију. Према библијској традицији, ауторство над Окултним текстовима приписивано је још од антике јеврејским патријарсима и пророцима попут Еноха (Књига Енохова), Мојсија ( Књиге Мојсијеве) и Соломона (Цлавицула Саломонис, Соломонов Кључ из 1.-3. века и другима).[3]

У време Хеленизма, утицај јеврејске Магије се проширио и на Египат, где се испреплео са египатском Магијом. О томе говоре грчко-египатски Магијски папируси пронађени у 19. веку на подручју некадашњег хеленистичког Египта.[4]

Признавање Хришћанства, као једине службене религије у Римском Царству, потиснуло је стара веровања која су, при томе, жигосана као паганска и непримерена за хришћане.

Средњи век уреди

Први европски гриморијуми су настајали у Средњем Веку, али у њима се очитава и старија херметичка традиција, заснована на античким традицијама и јеврејском мистицизму. Ширење езотеричне мисли на европски континент започело је преко пиринејског полуострва са појавом арапских и јеврејских Магијских текстова.

Најпознатији гриморијуми у раздобљу Средњег Века су били:

Ренесанса и барок уреди

Продором новоплатонистичке езотерије са Истока, падом Цариграда 1453. године, настају бројни Магијски рукописи који ауторство, у главном, приписују краљу Соломону. У раздобљу деловања Инквизиције и лова на Вештице, многи гриморијуми су завршили на "Индексу Забрањених Књига" (Индеx Либрорум Прохибиторум).

Најважнији Магијски текстови раздобља ренесансе и барока јесу:

Почетком 17. века се појављују први штампани гриморијуми, са чим таква литературе постаје доступнија ширем кругу образованих људи.[5]

18. и 19. век уреди

У пркос појави просветитељства, развоју науке и рационализма, веровања у Магију и Вештичарење су преживела у Европи. У овом времену настају и неки нови Магијски текстови који већином имају тежњу да поставе време свог постанка у даљу прошлост да би добили на веродостојности и ауру тајанствености:

20. век уреди

У 20. веку је, такође, забележена појава одређених Магијских приручника, али и прва навала бројних савремених гриморијума.

Неке од важнијих књига из овог доба јесу:

Референце уреди

  1. ^ Магија, стр. 59.
  2. ^ Davies, Owen, pp. 8.
  3. ^ Grimoires, стр. 15.
  4. ^ Davies, Owen, pp. 9-10.
  5. ^ Havens, Nigel, pp. 38.
  6. ^ Давиес, Оwен, пп. 114.

Литература уреди

  • Davies, Owen, Grimoires, A History of Magic Books, Oxford University Press, New York, 2009.. ISBN 978-0-19-920451-9.
  • Havens, Nigel, Tradicija čarobnjaštva, Nova Arka, Zagreb, 1996. ISBN 953-6123-31-2
  • Knight, Thomas H., Magija, Zagrebačka naklada, Zagreb, 2001. ISBN 953-6234-91-2

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Grimorijum&oldid=27602973”