Википедија

Хасдај Крескас

Хасдај бен Абрахам Крескас (חסדאי קרשקש; ц. 1340. године у Барцелони, Каталонија – 1410/11 у Зарагози, Арагон) био је каталанско јеврејски филозоф и познати халакхиста[1][2][3][4] (учитељ јеврејског права). Заједно с Мајмонидом[5][6][7][8][9] („Рамбам”), Герсонидесом[10][11][12] („Ралбаг”) и Јосефом Албом,[13][14][15] познат је као један од главних практичара рационалистичког[16][17][18] приступа јеврејској филозофији.

Хасдај Крескас
חסדאי קרשקש
Титульный лист книги «Свет Божий»
Титуларна листа књига ис 1905. године
Пуно имеХасдај бен Абрахам Крескас
Име по рођењуХасдаи бен Абрахам Цресцас
Датум рођења1340.
Место рођењаБарцелона, Каталонија
 Шпанија
Датум смрти1410.
Место смртиЗарагоза, Арагон
 Шпанија
ПребивалиштеКаталонија
Држављанствокаталонско
Занимањефилозоф

Биографија уреди

 
Карер Марлет, у старој Јеврејској четврти[19][20] Барцелоне, где је Крескас био ређен. Синагога Мајор је с леве стране.

Хасдај Крескас потиче из фамилије учењака. Он је био унук талмудисте Хасдај бен Јудах Крескаса, и следбеник талмудисте[21][22][23] и филозофа Нисим бен Реубена, познатог као РаН. Следећи кораке свог учитеља, постао је талмудски ауторитет и филозоф велике оригиналности. Он се сматра важним у историји модерне мисли због свог дубоког утицаја на Баруха Спинозу.

По одласку из Барцелоне, заузео је административни положај крунског рабина у Арагону.[24] Изгледа да је био активан као наставник. Међу његовим колегама и пријатељима, посебно је био близак са Исаком бен Шешетом (познатим као РИБаСХ), познатим по његовој кореспонденцији. Јозеф Албо је најпознатији од његових ученика, мада су још бар двоје стекли признање, рабин Мататијас из Сарагосе и рабин Зехарије ха-Леви.

Крескас је био имућна особа. Као такав он је именован јединим извршитељем поседа свог ујака Виталиса Аздаја од стране краља Ђоана I Арагонског 1393. године. Ипак, иако је уживао велико поштовање, чак и угледних нејевреја, он није избегао заједничку судбину својих корелигиониста. Затворен са својим учитељем због лажне оптужбе за скрнављење домаћина 1378. године, претрпео је лично понижавање, јер је био Јеврејин. Његов једини син умро је у масакру у Барцелони 1391. године,[25][26][27] као мученик због своје вере, током антијеврејских прогона тог периода. Упркос тога, он је одржао своју веру.

Без обзира на те недаће, његове менталне моћи остале су нетакнуте; јер су дела која су га прославила написана након те грозне године. Током 1401-02, он је посетио Јозефа Орабуену у Памплони на захтев краља Наваре, који је платио за трошкове његовог путовања у разне наварске градове.[28] У то време је описан као „рав из Сарагосе”.

Радови уреди

Његова дела о јеврејском закону, ако су икада и била записана, нису очувана до данашњег дана. Али његово сажето филозофско дело Ор Адонај, Светлост Господња, постало је класично јеврејско одбацивање средњовековног аристотелизма и претеча научне револуције у 16. веку.

Сачувана су три његова дела:

  • Његово основно дело, Ор Адонај, Светлост Господња.
  • Излагање и оспоравање главних наука хришћанства. Овај трактат је написан на каталонским 1398. године. Каталонски оригинал више не постоји; али сачуван је хебрејски превод Јосефа ибн Шем-Това са насловом („Побијање кардиналских принципа хришћана”). Ово дело је састављено на позив шпанских племића. Крескасов је циљ писања онога што је заправо апологетски трактат о јудаизму био је да представи разлоге због којих су Јевреји привржени вери својих предака.
  • Његово писмо конгрегацијама из Авињона, објављено као додатак Винеровом издању „Шевет Јехуда” (погледајте горе), у којем говори о инцидентима прогона из 1391. године.

Библиографија уреди

 
Отварање Крескасове улице у Јерусалиму, у јануару 2011. Напред десно је проф. Ворен Зив Харви
  • Тхе Лигхт оф тхе Лорд (Хебреw: Ор Адонаи ор Ор Хасхем)
  • Тхе Рефутатион оф тхе Цхристиан Принциплес (полемике и делом филозофија)
    • Даниел Ласкер: Сефер Биттул Иqqареи Ха-Нозрим бy Р. Хасдаи Цресцас. Албанy 1992. ISBN 0-7914-0965-1
    • Царлос дел Валле Родрíгуез: Ла инцонсистенциа де лос догмас цристианос: Биṭṭул 'Иqqаре ха-Ноṣрим ле-Р. Ḥасдаy Цресцас. Мадрид 2000. ISBN 84-88324-12-X
  • Passover Sermon (religiozna filozofija i delom halakha)

Reference уреди

  1. ^ "Halacha: The Laws of Jewish Life." Архивирано 2019-07-18 на сајту Wayback Machine Мy Јеwисх Леарнинг. 8 Април 2019.
  2. ^ "Јеwисх Цустом (Минхаг) Версус Лаw (Халацха)." Архивирано 2019-12-25 на сајту Wayback Machine My Jewish Learning. 8 April 2019.
  3. ^ Jacobs, Louis. „Halakhah”. Encyclopaedia Judaica (2 изд.). 
  4. ^ Schiffman, Lawrence H. „Second Temple and Hellenistic Judaism”. Halakhah. Encyclopedia of the Bible and Its Reception. 11. De Gruyter. стр. 2—8. Приступљено 10. 10. 2018. 
  5. ^ Commentary of the Mishnah, Maimonides (1967), s.v. Uktzin 3:12 (end)
  6. ^ Joel E. Kramer, "Moses Maimonides: An Intellectual Portrait", p. 47 note 1. In Kenneth Seeskin, ур. (септембар 2005). The Cambridge Companion to Maimonides. ISBN 9780521525787. 
  7. ^ 1138 in Stroumsa, Maimonides in His World: Portrait of a Mediterranean Thinker, Princeton University Press, 2009, p. 8
  8. ^ Sherwin B. Nuland (2008), Maimonides, Random House LLC, p. 38
  9. ^ Gedaliah ibn Yahya ben Joseph, Shalshelet HaKabbalah Архивирано 13 мај 2021 на сајту Wayback Machine Jerusalem 1962, p. ק; but in PDF p. 109 (Hebrew)
  10. ^ Hyman, Arthur; Walsh, James J.; Williams, Thomas (24. 9. 2010). Philosophy in the Middle Ages: The Christian, Islamic, and Jewish Traditions. ISBN 9781603844512. 
  11. ^ Taikh, Samuel; Hersh Goldwurm (2001). The Rishonim: biographical sketches of the prominent early rabbinic sages and leaders from the tenth-fifteenth centuries. Brooklyn: Mesorah Publications. стр. 182. OCLC 60850988. 
  12. ^ Jacobs, Louis (1990). God, Torah, Israel: traditionalism without fundamentalism. Cincinnati: Hebrew Union College Press. ISBN 978-0-87820-052-8. OCLC 21039224. 
  13. ^ Philippe Bobichon, Sefer ha-'Iqqarim « Livre des Principes » III, 25 Un chapitre de la controverse judéo-chétienne dans l'Espagne du XV e siècle (texte hébreu traduction, commentaires), Madrid, CSIC, 2015 online
  14. ^ Philippe Bobichon, "Polémique anti-chrétienne et théologie dans le Sefer ha-‘Iqqarim (« Livre des Principes ») de Joseph Albo (xve s.)" Yod 15/2010, pp. 115- 143 online
  15. ^ Joseph Albo - (c. 1380 - 1445), Adventures in Philosophy
  16. ^ „Rationalism”. Britannica.com. 28. 5. 2023. 
  17. ^ Lacey, A.R. (1996), A Dictionary of Philosophy, 1st edition, Routledge and Kegan Paul, 1976. 2nd edition, 1986. 3rd edition, Routledge, London, 1996. p. 286
  18. ^ Stanford Encyclopedia of Philosophy, "Rationalism vs. Empiricism" First published August 19, 2004; substantive revision March 31, 2013 cited on May 20, 2013.
  19. ^ Dik Van Arkel (2009). The Drawing of the Mark of Cain: A Socio-historical Analysis of the Growth of Anti-Jewish Stereotypes. Amsterdam University Press. стр. 298. ISBN 978-90-8964-041-3. 
  20. ^ „The Virtual Jewish History Tour – Vilnius”. Jewishvirtuallibrary.org. Приступљено 10. 10. 2012. 
  21. ^ Steinsaltz, Adin (2009). „What is the Talmud?”. The Essential Talmud (30th anniversary изд.). Basic Books. ISBN 9780786735419. 
  22. ^ Neusner, Jacob (2003). The Formation of the Babylonian Talmud. Wipf and Stock Publishers. стр. ix. ISBN 9781592442195. 
  23. ^ Safrai, S. (1969). „The Era of the Mishnah and Talmud (70–640)”. Ур.: Ben-Sasson, H.H. A History of the Jewish People. Превод: Weidenfeld, George. Harvard University Press (објављено 1976). стр. 379. ISBN 9780674397316. 
  24. ^ Berlin, Adele; Himelstein, Shmuel (2011). „Crown Rabbi”. The Oxford Dictionary of the Jewish Religion (2nd изд.). Oxford; New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-973004-9. Приступљено 31. 5. 2015.  p. 194
  25. ^ Illescas Nájera, Francisco (2003). „De la convivencia al fracaso de la conversión: algunos aspectos que promovieron el racismo antijudío en la España de la Reconquista” (PDF). Revista de Humanidades: Tecnológico de Monterrey. Monterrey: Instituto Tecnológico y de Estudios Superiores de Monterrey (14): 243. ISSN 1405-4167. 
  26. ^ Lea, Henry Charles (1896). „Ferrand Martinez and the Massacres of 1391”. The American Historical Review. 1 (2): 209—219. JSTOR 1833647. doi:10.1086/ahr/1.2.209  . 
  27. ^ Nirenberg, David (2014). Neighboring Faiths: Christianity, Islam, and Judaism in the Middle Ages and Today. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-16909-5. OCLC 1014217260. doi:10.7208/chicago/9780226169095.001.0001. 
  28. ^ Jacobs, l.c. Nos. 1570, 1574

Literatura уреди

  • Harry Austryn Wolfson, Crescas' Critique of Aristotle. Cambridge, Harvard University Press, 1929.
  • Warren Zev Harvey, Physics and Metaphysics in Hasdai Crescas, Amsterdam Studies in Jewish Thought, J.C. Gieben, Amsterdam, 1998.
  • Warren Zev Harvey, Great Spirit and Creativity within the Jewish Nation: Rabbi Hasdai Crescas(Hebrew), Mercaz, Zalman Shazar, Jerusalem 2010.
  • Adler, Yonatan (2022). The Origins of Judaism: An Archaeological-Historical Reappraisal. Yale University Press. ISBN 9780300254907. 
  • J. David Bleich, Contemporary Halakhic Problems (5 vols), Ktav ISBN 0-87068-450-7; Фелдхеим ISBN 1-56871-353-3
  • Менацхем Елон, Ха-Мисхпат ха-Иври (транс. Јеwисх Лаw: Хисторy, Соурцес, Принциплес ISBN 0-8276-0389-4); Јеwисх Публицатион Социетy ISBN 0-8276-0537-4
  • Гленн, Х. Патрицк (2014). Легал Традитионс оф тхе Wорлд – Сустаинабле Диверситy ин Лаw (5тх едитион) изд.). Оxфорд Университy Пресс.  ISBN 978-0199669837
  • Јацоб Катз, Дивине Лаw ин Хуман Хандс – Цасе Студиес ин Халакхиц Флеxибилитy, Магнес Пресс. ISBN 965-223-980-1
  • Мосхе Коппел, "Мета-Халакхах: Логиц, Интуитион, анд тхе Унфолдинг оф Јеwисх Лаw", ISBN 1-56821-901-6
  • Менделл Леwиттес, Јеwисх Лаw: Ан Интродуцтион, Јасон Аронсон. ISBN 1-56821-302-6
  • Мессицк, Бринклеy; Кéцхицхиан, Јосепх А. (2009). „Фатwā. Процесс анд Фунцтион”. Ур.: Јохн L. Еспосито. Тхе Оxфорд Енцyцлопедиа оф тхе Исламиц Wорлд. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. Архивирано из оригинала 20. 11. 2015. г. Приступљено 21. 07. 2023. 
  • Даниел Поллацк ед., Цонтрастс ин Америцан анд Јеwисх Лаw, Ктав. ISBN 0-88125-750-8
  • Емануел Qуинт, А Рестатемент оф Раббиниц Цивил Лаw (11 волс), Гефен Публисхинг. ISBN 0-87668-765-6, ISBN 965-229-322-9
  • Емануел Qуинт, Јеwисх Јуриспруденце: Итс Соурцес & Модерн Апплицатионс , Таyлор анд Францис. ISBN 3-7186-0293-8
  • Стевен Х. Ресницофф, Ундерстандинг Јеwисх Лаw, ЛеxисНеxис, 2012. ISBN 978-1422490204
  • Јоел Ротх, Халакхиц Процесс: А Сyстемиц Аналyсис, Јеwисх Тхеологицал Семинарy. ISBN 0-87334-035-3
  • Јосепх Соловеитцхик, Халакхиц Ман, Јеwисх Публицатион Социетy транс. Лаwренце Каплан. ISBN 0-8276-0397-5


Спољашње везе уреди

 
Хасдај Крескас на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hasdaj_Kreskas&oldid=27676955”