Хигрограф

Хигрограф је мерни инструмент који непосредно мери релативну влажност ваздуха и промене бележи на папир или електронски медијум. Као мерно осетило му служи влакнаста хигроскопна материја (људска коса, коњска длака или слично) која с променом влажности ваздуха мења дужину (при већој влажности се продужује, а при мањој скраћује). Хигрограф је врста аутографа који непрестано бележи релативну влагу. Као мерно осетило (сензор) служи сноп власи, па се промена дужине власи преноси полугама на писаљку, која на траци бележи криву релативне влаге.

Хигрограф.

Влажан ваздух у тропској шуми.

Роса на цвећу.

Релативна влажност

Главни чланак: Релативна влажност

Ваздух обично садржи мању количину влаге од максималне, па се каже да је незасићен. Ако на пример ваздух при 20 °C садржи 10 g/kg влаге, он може још да прими 5,19 g/kg. При снижењу температуре, ако ваздух садржи максималну количину влаге, наступа кондензација, то јест настају облаци, магла или роса. Однос између апсолутне влаге a, коју садржи ваздух, и максималне влаге a_max, коју би ваздух могао примити код одређене температуре да би био засићен назива се релативна влажност φ. То је број који је увек мањи од 1, те се множи са 100 и изражава у постоцима, то јест:

$\phi ={a \over a_{max}}\cdot 100\%$

Релативна влажност изражава у постотцима део максималне влаге која се налази у ваздуху код одређене температуре.

Релативна влажност је физичка величина за исказивање удела водене паре у ваздуху (или генерално у гасовима). Изражава се односом парцијалног притиска присутне водене паре p_H2O и парцијалног пристиска засићене водене паре при одређеној температури и приртиску ваздуха p*_H2O:

$\phi ={p_{H_{2}O} \over p_{H_{2}O}^{*}}$

Релативна влажност износи 0% када је ваздух потпуно сув, а 100% када је ваздух потпуно засићен воденом паром. Релативна влажност мери се најчешће психрометром или посебним сензорима.

Мерни инструменти за мерење влажности ваздуха

Апсолутна влага мери се помоћу хигроскопних материја, то јест оних хемијских материја које упијају влагу, на пример калцијум хлорид и фосфор пентоксид. У ту сврху служи апсорпциони влагомер или влагомер (хигрометар). Он се састоји од две спојене стаклене цеви у којима се налази хигроскопна материја. Цеви су спојене с једном умереном (калибрисаном) посудом у којој се налази вода. Када се отвори славина (вентил) посуде, вода ће истицати, а у посуду ће кроз цев улазити зрак преко хигроскопне материје. Запремина ваздуха који је ушао у посуду једнак је количини воде која је исцурила из посуде. Пре мерења мора се хигроскопна материја тачно измерити на вази. Како је на пример калцијум хлорид хигроскопна материја то он упије влагу из ваздуха па због тога постаје тежи. Разлика тежине после и пре мерења даје тежину упијене влаге коју има ваздух. Ако се подели тежина влаге са запремином ваздуха који је ушао у посуду, добија се количина апсолутне влаге коју има ваздух у 1 м³ односно у 1 кг.

За мерење релативне влажности служи влагомер (хигрометар) и психрометар. Влагомер је мерни инструмент чије се деловање заснива на својству власи косе да упија влагу и да се при том продужава. Влас косе је једним крајем причвршћена за оквир, а други крај је омотан око осовине казаљке. Влас се растеже с повећањем релативне влажности, а стеже њеним смањењем. Због тога се казаљка помиче и показује на скали релативну влажност у постоцима.

Психрометар се састоји од два термометра смештена на истом сталку. Код једног термометра налази се посудица с водом помоћу које се непрестано кваси његов резервоар, који је омотан памучним фитиљем. Због испаравања воде мокри термометар показује нижу температуру од сувог. Испаравање воде биће то јаче што је мања релативна влажност. Разлика температуре сувог и мокрог термометра зове се психрометријска разлика помоћу које се из психрометријских таблица очитава релативна влага.