Википедија

Хлеб и со

Хлеб и со се нуде гостима на церемонији добродошлице, у културама широм света. Овај пар намирница је посебно значајан у словенским земљама, али је такође приметан у нордијским, балтичким, балканским и другим европским културама, као и у културама Блиског истока.[1] Хлеб и со као традиционални поздрав и даље су уобичајени у Албанији, Јерменији и међу јеврејском дијаспором. Ова традиција је проширена и на летове у свемир.[2][3]

Хлеб и со, традиционални поздрав у неким словенским, нордијским, балтичким, балканским и блискоисточним земљама

Позадина уреди

Со је есенцијални нутријент и дуго је заузимала важно место у религији и култури. На пример, помиње се у Библији на десетине пута, укључујући и као завет соли. Хлеб је основна храна, квасни или бесквасни. Обично се прави од пшенице, али се могу користити и друге житарице. У многим културама хлеб је метафора основних потрепштина и услова живота уопште.

Културне ассоцијације уреди

 
Погача од кукурузног брашна

Хлеб и со као традиционални поздрав су присутни код неких несловенских народа — Литванаца, Летонаца (оба на Балтику), Румуна, као и неким угро-финским народима попут Карела — који су сви културно и историјски блиски својим словенски суседима.

Белорусија, Русија и Украјина уреди

 
Потпредседник Џо Бајден умаче парче хлеба у со као део церемоније добродошлице по доласку у Кијев, Украјина, 20. јула 2009.
 
Амерички морнарички официр Џонатан Гринерт учествује у церемонији хлеба и соли по доласку у Владивосток, Русија, 3. јула 2006.

Када стигну важни или поштовани гости, представи им се векна хлеба (обично коровај) постављена на рушник (везено ритуално платно). Држач соли или сланик се поставља на векну хлеба или се учвршћује у отвор на врху векне. У званичним приликама, „хлеб и со“ обично представљају младе жене обучене у народне ношње (нпр. сарафан и кокошник).

Традиција је изнедрила руску реч која изражава гостопримство човека: хлебосоль (дословно: „хлебно-слан“). Уопште, реч „хлеб“ се у руској култури повезује са гостопримством, при чему је хлеб најпоштованија храна, док се со повезује са дуготрајним пријатељством, као што је изражено у руској изреци „појести пуд соли (заједно са неким)”. Такође историјски, Руско царство је имало висок порез на со који је со чинио веома скупом и цењеном робом (види и Московски устанак 1648).

Ту је и традиционални руски поздрав „Хлеб да соль!”. Фразу треба да изговори гост који долази као израз добре жеље према домаћину. Просјаци су га често користили као имплицитни наговештај да желе да буду нахрањени, те је познат и подругљиви римовани одговор: Хлеб да соль — ем да свой! („Хлеб и со!” — „Једем и моје је!”).

 
Герет Саутгејт и Хари Кејн учествују у церемонији хлеба и соли по доласку у Санкт Петербург, Русија, 13. јуна 2018.

У руским свадбама, традиционални је обичај да младу и младожења након церемоније дочекује породица, обично матријарх, са хлебом и сољу у извезеном платну. Овим се даје добро здравље и срећа младенцима. У руској православној цркви је обичај да се епископ дочекује хлебом и сољу на степеништу цркве када стигне у пасторалну посету цркви или манастиру.[4]

Пољска уреди

У Пољској, дочек са хлебом и сољу („цхлебем и солą“) често се повезује са традиционалним гостопримством („старополска гоśцинноśћ“) пољског племства (сзлацхта), које се поносило својим гостопримством. Пољски песник из 17. века, Веспазјан Коховски, написао је 1674. године: „О добри хлеб, када се даје гостима са сољу и добром вољом!“ Један други песник који је поменуо обичај био је Вацлав Потоцки.[5] Обичај, међутим, није био ограничен само на племство, јер су Пољаци свих сталежа поштовали ову традицију, осликану у старим пољским пословицама.[6] Данас се традиција углавном поштује на дане венчања, када младенце по повратку са црквеног венчања родитељи дочекују хлебом и сољу.

Србија уреди

Хлеб и со је традиционално послужење гостију,[7] које се обично нуди пре свега другог,[8] при чему се хлеб који има значајно место у српској традицији, користи у обредима.[9][10] Традиционални хлеб, погача, је симбол породичног јединства и доброте, а сланог благостања и сигурности за госта. Део је државног протокола, у употреби још од Кнежевине Србије, често се користи за дочек страних представника.[11]

Словачка и Чешка уреди

Дугогодишња традиција Словачке и Чешке као словенских земаља је да важне посетиоце дочекују са хлебом и сољу. Пример је дочек папе Фрање у Братислави 2021. од стране председнице Зузане Чапутове.[12]

Финска, Естонија, Летонија и Литванија уреди

У Финској, Естонији, Летонији и Литванији, хлеб и со су се традиционално давали као симбол благослова за нови дом. Уместо белог хлеба коришћен је тамни ражени хлеб богат влакнима. Традицију још увек одржавају мањи балтички фински народи у Источној Карелији и у Ингрији.

Немачка уреди

Хлеб и со се дају из различитих разлога:

  • на венчању за трајни савез између супружника[13]
  • на усељењу у кућу да се пожели благостање и плодност[14]

У северној Немачкој и Чешкој (Бохемија) хлеб и со се традиционално стављају у пелене новорођенчета.[15]

Референце уреди

  1. ^ Хаywард, Тим (2020). Лоаф Сторy (на језику: енглески). Хардие Грант Публисхинг. ИСБН 9781787134782. Приступљено 25. 1. 2021. 
  2. ^ Дунн, Марциа (17. 3. 1995). „НАСА астронаут wелцомед то Мир, Руссианс греет Америцан wитх традитионал бреад, салт, анд беар хугс”. неwс.гоогле.цом. Тхе Даилy Цоуриер (Yавапаи, АЗ). 
  3. ^ МцХале, Сузy. „Церемониес | РуСпаце”. сузyмцхале.цом (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2010-02-28. г. Приступљено 2017-09-22. 
  4. ^ Сорокина, Анна (19. 7. 2022). „Wхy Руссианс греет гуестс wитх бреад анд салт”. Руссиа Беyонд. Руссиан Републиц. Приступљено 12. 8. 2022. 
  5. ^ „Wацłаw Потоцки - 'Цхлебем, цзапкą, солą'” (на језику: пољски). република.пл. Архивирано из оригинала 4. 3. 2008. г. Приступљено 2015-06-13. 
  6. ^ „'Цхлебем и солą. Даwне уцзтy полские' - Wyдарзение” (на језику: пољски). цултуре.пл. Архивирано из оригинала 2013-05-17. г. Приступљено 2015-06-13. 
  7. ^ Кен Албала (2011). Фоод Цултурес оф тхе Wорлд Енцyцлопедиа. АБЦ-ЦЛИО. стр. 3—. ИСБН 978-0-313-37626-9. 
  8. ^ Драгољуб Замуровић; Иља Слани; Мадге Пхиллипс-Томашевић (2002). Сербиа: лифе анд цустомс. УЛУПУДС. стр. 30. ИСБН 9788682893059. 
  9. ^ Тимотхy L. Галл; Јенеен Хоббy (2009). Wорлдмарк Енцyцлопедиа оф Цултурес анд Даилy Лифе: Еуропе. Гале. стр. 448. ИСБН 978-1-4144-6430-5. 
  10. ^ „Хлеб у народној магији Балканских Словена”. Растко. 
  11. ^ „Погача и со кроз векове чувају госте”. НОВОСТИ. 
  12. ^ а.с, Петит Пресс (2021-09-13). „Цоалитион путс итс qуаррелс он холд wхиле тхе Попе виситс”. спецтатор.сме.ск (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-20. 
  13. ^ Цхиемгауер Генуссмануфактур (2022-06-03). „Хоцхзеитсбрäуцхе: Десхалб сцхенкт ман Брот унд Салз”. Цхиемгауер Генуссмануфактур (на језику: немачки). Приступљено 2023-06-06. 
  14. ^ Берлингхоф, Цхристина (2022-11-24). „Брот унд Салз зум Еинзуг: Дас стецкт wирклицх хинтер дем Брауцх”. АД Магазин (на језику: немачки). Приступљено 2023-06-06. 
  15. ^ Сниегуолė Wацхтер, Денисе (2018-10-23). „Аус диесем Грунд сцхенкт ман Брот унд Салз зум Еинзуг”. стерн.де. Приступљено 2023-06-06. 

Литература уреди

  • Смитх, Р. Е. Ф.; Цхристиан, Давид (1984). Бреад анд Салт: А Социал анд Ецономиц Хисторy оф Фоод анд Дринк ин Руссиа. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0-521-25812-X. 

Спољашње везе уреди

  •   Медији везани за чланак Хлеб и со на Викимедијиној остави
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hleb_i_so&oldid=27679002”