Википедија

Хорјуџи

Хорјуџи (јапански: канџи: 法隆寺, хирагана: ほうりゅうじ, ромаџи: Хōрyū-ји за „Храм процвалог права”; чита се Horjuu-đi) је најстарији дрвени будистички храм из 7. века у Јапану, недалеко од тадашње престолнице Наре; најстарији дрвени храм на свету.[1][2] Уписан на Унесков списак места Светске баштине у Азији и Аустралазији 1993. године. Изграђен по кинеским узорима снажно је утицао на сву каснију јапанску архитектуру. Састоји се од пагоде, улазног трема и златне дворане кондо с јединственим зидним сликама најстаријег раздобља јапанског сликарства, које су нажалост уништене. Јапанска влада наводи неколико његових структура, скулптура и артефаката национално благо. Једна студија његове шинбашире из 2001. године, централног дрвеног стуба готово суспендованог унутар пагоде, извела је закључак да је зграда скоро један век старија него што се раније мислило.

Хорјуџи
Хōрyū-ји
法隆寺
Хорјуџи Мапа
Хорјуџи на карти Јапана
Хорјуџи
Хорјуџи
Локација на мапи Јапана
Основне информације
Координате34°36′51″ СГШ; 135°44′03″ ИГД / 34.614275° СГШ; 135.734236° ИГД / 34.614275; 135.734236Координате: 34°36′51″ СГШ; 135°44′03″ ИГД / 34.614275° СГШ; 135.734236° ИГД / 34.614275; 135.734236
РелигијаШотоку
БожанствоШака Њорај (Śākyamuni)
ГрадИкаруга-чо
ДистриктИкома-гун
ПрефектураНара
ЗемљаЈапан
Веб-сајтхорyуји.ор.јп
Архитектонски опис
ОснивачЦарица Суико, принц Шотоку
Оснивање607
Тори Буши, Шака тријада, бронза, 7. век

Сачуван је минијатурни Тамамуши (буба) олтар украшен сликама у лаку. Овај олтар је реплика још старијег храма, а његове слике су једне од ретких из династије Асука (552–646). У главној дворани (Кондо) налази се трем с три бронзане скулптуре (тзв. Шака тријада која представља Сахкјамунија – историјске Буде) аутора Торија Бушија, унука кинеског избеглице. Ова два дела показују како се брзо будизам, као царска религија, проширио Јапаном.

Историја

уреди
 
Павиљон снова принца Шотокуа (Јумедоно)
 
План комплекса Хорјуји

У време династије Асуке, током само једног века, процвали су нови облици филозофије, медицине, музике, кулинарства, одевања, агрономије, урбанизма, али и уметности и архитектуре. Најважније новине су биле Махајана будизам (са бројним бодисатвама), централизирани државни систем и писмо. Сваки од њих није дословно увезен из Кине, него је прилагођен јапанским условима и богатој јапанској традицији.

Како су храмови били средишта за поштовање нове религије (за разлику од шинтоизма у којему су се поштовале локације у природи) принц Шотоку (574–622), који је владао као регент и био главни промовитељ будизма, основао је храм Хорјуји у близини главног града Наре 607. године.

У Јапану је постојала јака традиција система вертикалних и хоризонталних греда и конзола, а традиција обраде дрвета била је супериорнија од кинеске. Уз то, потреба демонтирања и поновног подизања зграда, која је произлазила из премештања седишта царства, створила је изузетно спретно тесарство ненадмашиве вештине и велике модуларне тачности.

Након пожара 670. године Хорјуји је обновљен, а бројни кинески градитељи, произвођачи црепова и кипари, сјатили су се у јапански главни град да искористе предности царске заштите. Можда се управо због Хорјујија средиште царства усталило у Нари 710. године.

Архитектура

уреди

Сачуване грађевине Хорјујија су главна (златна) дворана (C), петоспратна пагода (D), вратарница Чу-мон (А) и периферна галерија (Б), најстарији су постојећи примерци источноазијске дрвене архитектуре.

За кондо или главну дворану преузет је нацрт свечаних дворана које су у Кини биле познате од династије Хан надаље. Наговештени горњи спрат не постоји, јер изнутра само строп од дрвених решетака дели постоље за кипове (с величанственим бронзаним скулптурама) од крова. Кондо има размерно једноставан систем конзола где су крак конзоле и рог комбиновани у потпорњу стреје, а дрвена грађа није била нарочито обрађена. Касније су конзоле биле више декоративне и састојале су се од система од три или четири нивоа конзола.

Дворана с натписима (Ф), звоник (Г) и кодо или наставна дворана (Е), која се ослања на северну ободну галерију, саграђене су касније и потичу из 10. века.

Овај комплекс је јединствен и јер се Пагода налази западно од главне осе сјевер-југ, што је разлика од кинеских узора.

Благо

уреди

Благо храма се сматра временском капсулом будистичке уметности из шестог и седмог века. Многе фреске, статуе и друга уметничка дела унутар храма, као и архитектура самих храмских зграда показују снажан културни утицај Кине, Кореје и Индије, као и аспекте будистичке праксе у Јапану.[3][4]

Национални музеј у Токију садржи преко 300 предмета које је Хорју-ђи поклонио Царском дому 1878. Неки од ових предмета су изложени јавности, а сви су доступни за проучавање као део музејске дигиталне колекције.[5]

Кудара канон

уреди
 
Кудара канон
 
Амитаба рај испред ватре

Кудара канон је једна од најбољих репрезентативних будистичких скулптура у асука периоду, са Гузе канон у Јумедону. Направљен је вероватно почетком – средином 7. века, висок је 209 цм и прилично је витке фигуре. Док је фронталност истакнута карактеристика Шака тријаде Торија Бушија, намера је била да се ова статуа посматра са стране.[6] Већина његових делова је направљена од камфора. У почетку су неки делови, као што је голо тело, били лакирани и обојени живописним бојама, али је лак током времена постао озбиљно деградиран.

Порекло статуе је прекривено мистеријом. Древни каталози за Хорјуџијево благо, чак и онај написан у касном камакурском периоду, то никада не помињу. Први сачувани запис који се односи на њу био је из 1698. године, и имплицира да је премештена од негдје након камакурског раздобља. Запис је назива Кокузо Босацу (Акасагарба Бодисатва), а не Канон Босацу (Гуањин), и каже „то је дошло из Баекјеа, али је направљен у Индији“. Барем у едо периоду, нису остали званични подаци о његовом настанку, који је и даље обавијен легендом.[6]

Иако се данас помиње као Кудара канон, његово име у усменој традицији било је Кокузо Босацу. Године 1911, круна створена за статуу откривена је у складишту Хорјуџија. Круна је била окарактерисана закривљеном Амитабом, типичним атрибутом за канонове статуе. Од тада је опште познато да је то приказ канона. Име Кудара каннон се први пут појавило у књизи објављеној 1917. године.[6]

Данас је широко прихваћено да је статуа направљена у Јапану.[6][7][8] Статуа је исклесана од Цампхора оффицинарум, који је био веома типичан медиј за јапанске будистичке скулптуре у 7. веку. Основа статуе и боца за воду коју држи направљени су од јапанског хиноки чемпреса, врсте ендемске за Јапан.[7][8] Штавише, стил цветних орнамената на круни веома подсећа на Гузе канон и Четири Деве у Кондоу.[6]

Утицаји на стил могли би да потичу са различитих места. Династије северни Ћи, северни Џоу или Суеј, све су могућности. Релативна реткост преживелих кинеских будистичких скулптура отежава утврђивање потенцијалних утицаја на скулптуру из Кине.[6]

Мурали

уреди

Мурали кондоа обухватају педесет зидова; четири већа зида, осам зидова средње величине и тридесет осам малих зидних површина унутар зграде. Оригинални мурали су уклоњени након пожара 1949. и чувају се у нејавној ризници. Двадесет малих зидних слика, неоштећених у пожару 1949. године, налазе се на својим првобитним местима, док су репродукције замениле делове који су уклоњени због оштећења.

Судећи по раним утицајима Танга, данашњи консензус о времену настанка слика је крај 7. века. Тако се искључују могућности ауторства оних личности из раног 7. века за које се некада веровало да су творци, нпр. Тори или Дончо. Не постоји јасан или прихваћен аутор овог дела.[9][10][11]

Шака Тријада

уреди

Тори Буши је заслужан за ливење ове масивне будистичке статуе. То је тријада и тако Шакџамуни, централни Буда, је у присуству још две фигуре, Бајсаџиагуру са десне стране и Амитаба са леве стране. Статуе су датиране на 623. годину, а стил проистиче из уметности северног Веја.[12][13] Стил статуе је такође познат као тори стил и карактерише га дводимензионалност фигуре и понављајући прикази тканине на којој се налази тријада.[12] На сваком углу тријаде стоје четири дрвене шитенске статуе са краја асука периода. Они су најстарији примери шитенских статуа у Јапану.[14]

Галерија

уреди
  •  
    Пагода (塔, Тō)]]
  •  
    Будистички монументи
  •  
    Главна врата (門, чу-мон)
  •  
    Златна дворана (金堂, кондо)
  •  
    Наставна дворана (講堂, кодо)
  •  
    Скулптура стражара (仁王, Нио)
  •  
    Пагода Хокки-ји (法起寺)
  •  
    Кударакан'нондо
  •  
    Кондо и пагода
  •  
    Бронзани лантерн
  •  
    Декорација крова
  •  
    Статуа чувара
  •  
    Хорјуџи
  •  
    Рејдо
  •  
    Хорјуџи
  •  
    Кровне плочице
  •  
    Кровни орнаменти у облику змаја
  •  
    Хорјуџи комплекс
  •  
    Панорамски поглед
  •  
    Поглед из близа на дрвену резбарију

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Буддхист Монументс ин тхе Хорyу-ји Ареа, УНЕСЦО Wорлд Херитаге”. Приступљено 2. 4. 2007. 
  2. ^ Киносхита, Јуне; Палевскy, Ницхолас (1998). Гатеwаy то Јапан, "А Јапанесе Принце анд хис темпле". Кодансха Интернатионал. стр. 47. ИСБН 9784770020185. Приступљено 2. 4. 2007. 
  3. ^ „Тхе Арцхеологy оф Кореа анд Цултурал Феатурес”. Архивирано из оригинала 2007-07-13. г. Приступљено 2007-04-02. 
  4. ^ Јохн Wхитнеy Халл (1988). Тхе Цамбридге хисторy оф Јапан "Тхе Асука Енлигхтенмент" п.176. Цамбридге Университy. ИСБН 9780521223522. Приступљено 2007-04-03. 
  5. ^ „東京国立博物館 – 展示 法隆寺宝物館”. Тнм.го.јп. Приступљено 2012-08-15. 
  6. ^ а б в г д ђ 小泉 惠英 (1998), "百済観音 (Кудара Каннон)", ин 大橋一章 (ед.) "法隆寺美術 論争と視点 (Тхе Арт оф Хорyуји, тхе перспецтивес оф цонтроверсy)", グラフ社, пп.121–150.
  7. ^ а б 百済観音 (на језику: јапански). Котобанк. Архивирано из оригинала 8. 5. 2023. г. Приступљено 8. 5. 2023. 
  8. ^ а б Статуе оф Кудара Каннон (на језику: јапански). Кокуyо Цо.,Лтд. Архивирано из оригинала 24. 6. 2021. г. Приступљено 8. 5. 2023. 
  9. ^ Цроуцх, Дора П; Јохнсон, Јуне Г (2001). ИСБН 0195088913 п20. ИСБН 9780195088915.  Нот ретриевабле он тхе wеб ас оф Април 2нд, 2007
  10. ^ Јамес Хунтлеy Граyсон (2002). Кореа: А Религиоус Хисторy "Еарлy Кореа" п36. Роутледге. ИСБН 9780700716050. Приступљено 2007-04-03. 
  11. ^ Такада, Рyосхин (1998). Хорyу-ји но назо 法隆寺の謎 Мyстериес оф Хорyу-ји. Схогакукан. стр. 131—132. ИСБН 978-4-09-387265-2. 
  12. ^ а б Тсунеко С. Садао; Степхание Wада (2003). Дисцоверинг тхе Артс оф Јапан: А Хисторицал Овервиеw, п42. Кодансха Интернатионал. ИСБН 9784770029393. Приступљено 2007-04-03. 
  13. ^ Цхатфиелд Пиер, Гарретт (2005). Темпле Треасурес оф Јапан. Кессингер Публисхинг. стр. 15. ИСБН 978-1-4179-6569-4. 
  14. ^ Хōрyūји (тоурист броцхуре). Кyото, Јапан: Бенридо Цо., Лтд. 2007. стр. 11—12. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
 
Хорјуџи на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Horjudži&oldid=27675341”