Хумани хорионски гонадотропин
Хумани хорионски гонадотропин или Хумани хорионски гонадотрофин (hCG) је гликопротеински хормон кога производи током трудноће растући ембрион након концепције и касније синцитиотрофобласт (део постељице).[1][2]
| Хорионски гонадотропин, бета полипептид | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||
| Доступне структуре | |||||||||
| 1хцн, 1хрп, 1qфw | |||||||||
| Идентификатори | |||||||||
| Симболи | ЦГБ; ЦГБ3; хЦГБ; ХЦГ; МГЦ119822 | ||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 118860 ХомолоГене: 37338 ГенеЦардс: ЦГБ Гене | ||||||||
| |||||||||
| Ортолози | |||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||
| Ентрез | 1082 | 16866 | |||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000104827 | ЕНСМУСП00000072276 | |||||||
| УниПрот | П01233 | Q3УУГ9 | |||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_000737 | НМ_008497 | |||||||
| РефСеq (протеин) | НП_000728 | НМ_008497 | |||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 19: 49.53 - 49.53 Мб |
Цхр цхр7: 52.68 - 52.68 Мб | |||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||
Структура уреди
Хумани хорионски гонадотропи је гликопротеин који се састоји од 244 аминокиселина са молекулском масом од 36.7 kDa. Његове тоталне димензије су 75×35×30 Ангстрема (7.5×3.5×3 нанометара).
Он је хетеродимер, са α (алфа) подјединицом идентичном као и код лутеинизирајућег хормона (LH), фоликулостимулишућег хормона (FSH), тиреостимулишућег хормона (TSH), и β (бета) подјединицом која је јединствена за hCG.
- α (алфа) подјединица је 92 аминокиселине дугачка, и има димензије 60×25×15 Ангстрема (6×2.5×1.5 нм).
- β-подјединица hCG гонадотропина се састоји од 145 аминокиселина и има димензије 6.5×2.5×2 нм. Кодирана је са шест високохомологних гена на хромозому 19 q13.3 - CGB (1, 2, 3, 5, 7, 8). Две подјединице формирају малу хидрофобну срж окружену са углавном хидрофилним омотачем.
Функција уреди
Хумани хорионски гонадотропин интерагује са LHCG рецептором и промовише corpus luteum одржавање током почетка трудноће. hCG изазива секрецију хормона прогестерона из њега. Прогестерон обогаћује материцу са дебелим облогом крвних судова и капилара, тако да она може да одржава растући фетус. Услед његовог високо негативног наелектрисања, hCG може да одбије имунске ћелије мајке, чиме штити фетус током првог тромесечја. Такође се претпоставља да hCG може да буде матерична веза за развој локалне матерње имунотолеранције. На пример, ендометриалне ћелије третиране hCG-ом узрокују повишење Т ћелијске апоптозе. Ти резултати сугеришу да hCG може да буде веза у развоју перитрофобластне имунске толеранције, и да он може да олакша инвазију трофобласта, за шта је познато да убрзава фетални развој у ендометријуму.[3] Предложено је да су hCG нивои повезани са озбиљношћу јутарње мучнине код трудних жена.[4]
Тестирање уреди
hCG нивои се могу мерити у крви или урину. То се најчешће ради у облику теста трудноће, где је циљ утврђивање присуства или одсуства ембриона. Тестирање за hCG се такође врши у контексту дијагнозе или праћења ћелија тумора и гестацијске трофобластичне болести.[5]
Референце уреди
- ^ Цоле ЛА. „Неw дисцовериес он тхе биологy анд ]]”.
- ^ Грегорy ЈЈ, Финлаy ЈЛ (1999). „Алпха-фетопротеин анд бета-хуман цхориониц гонадотропин: тхеир цлиницал сигнифицанце ас тумоур маркерс”. Другс. 57 (4): 463—7. ПМИД 10235686.
- ^ Каyисли У, Селам Б, Гузелоглу-Каyисли О, Демир Р, Арици А (2003). „Хуман цхориониц гонадотропин цонтрибутес то матернал иммунотолеранце анд ендометриал апоптосис бy регулатинг Фас-Фас лиганд сyстем”. Ј. Иммунол. 171 (5): 2305—13. ПМИД 12928375.
- ^ Асклинг Ј, Ерландссон Г, Каијсер M, Акре О, Екбом А (1999). „Сицкнесс ин прегнанцy анд сеx оф цхилд”. Ланцет. 354 (9195): 2053. ПМИД 10636378. дои:10.1016/С0140-6736(99)04239-7.
- ^ Дијагностички знаци трудноће
Спољашње везе уреди
- Цхориониц+Гонадотропин на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
- Историја теста за трудноћу (NIH)
- HCG nivoi u trudnoći