Имејл-клијент
| Овај чланак је започет или проширен кроз пројекат семинарских радова. Потребно је проверити превод, правопис и вики-синтаксу. Када завршите са провером, допишете да након |проверено=. |
Klijent elektronske pošte, imejl-klijent (engl. email client), имејл-читач (енгл. email reader) или формалније кориснички мејл агент (МУА, енгл. маил усер агент) је компјутерски програм који се користи за приступ и организовање корисничког поштанског сандучета.
Неки од најпознатијих клијената за електронску пошту укључују Мајкрософт Аутлук (енгл. Мицрософт Оутлоок), Виндоус Лајв Месенџер (енгл. Wиндоwс Ливе Мессенгер), ИБМ Лотус Ноутс (енгл. ИБМ Лотус Нотес), Пегасус мејл (енгл. Пегасус маил), Тхе Бат!, Еудора, Кмаил и Епл Мејл (енгл. Аппле Маил).
Веб апликација која омогућава организовање, писање као и примање порука се некад такође сматра имејл клијентом, али га чешће упоређујемо са Вебмејлом. Најзначајнији сервиси овог типа су Гмаил, Лyцос Маил, Маил.цом, Оутлоок.цом и Yахоо! Маил.
Преузимање порука из поштанског сандучета уреди
Као већина клијентских програма, клијент електронске поште је активан само кад га корисник покрене. Најчешћа пракса је да корисник електронске поште (тј. клијент) оствари удаљену комуникацију са Мејл Трансфер Агент (енгл. МТА) сервером како би био обезбеђен простор (тј. меморија) и омогућено примање клијентских порука. МТА, користећи одговарајуће средство доставе, маил деливерy агент (МДА), додаје имејл поруке у меморију корисника како стигну. Удаљена имејл меморија сматра се корисничким поштанским сандучетом, мејлбокс (енгл. маилбоx). Уобичајна поставка на многим Униx системима је да мејл сервер сачува форматиране поруке у мбоx, у оквиру корисничког ХОМЕ директоријума. Наравно, корисници система могу да се улогују и покрену имејл клијент на истом рачунару који хостује њихове имејлове; у том случају, сервер уствари није удаљен, осим у општем смислу.
Имејлови се чувају у поштанском сандучету корисника на удаљеном серверу све док кориснички имејл клијент не затражи да буду преузети на кориснички компјутер, или у супротном им се може приступити на удаљеном серверу. Имејл клијент може да се подеси да се повеже са више поштанских сандучића у исто време и да затражи преузимање е-поште аутоматски, као што је на унапред одређеним интервалима, или захтев може бити ручно инициран од стране корисника.
Поштанском сандучету корисника се може приступити на два начина. ПОП (енгл. Пост Оффице Протоцол) омогућава кориснику да преузме једну по једну поруку и брише их са сервера након што су успешно достављене и сачуване у локалној меморији. Могуће је оставити поруке на серверу, како би могао други клијент да им приступи. Медјутим, не постоји одредба за обележавање за одређену, прочитану, одговорену или прослеђену поруку, зато ПОП није погодна за кориснике који приступају истој пошти са различитих машина.
Алтернативно, (ИМАП) (енгл. Интернет Мессаге Аццесс Протоцол) омогућава корисницима да задрже поруке на серверу. ИМАП обезбеђује фасцикле, које могу бити дељене међу различитим корисницима са вероватно другачијим правима приступа. Углавном су подразумеване фасцикле Послато, Нацрти и Обрисано. ИМАП поседује идле екстензију за обнављање у реалном времену, пружајући брже обавештење од гласања, где су дуготрајне везе могуће. Погледајте такође удаљене поруке секцију испод.
Додатно, меморији поштанског сандучета се може приступити директно из програма на серверу или преко такозваних заједничких дискова (енгл. схаред дискс). Директан приступ може бити ефикаснији, али је мање преносив јер зависи од формата поштанског сандучета; коришћен је од стране имејл клијената, укључујући и неке Вебмејл апликације.
Састављање порука уреди
Имејл клијенти обично садрже кориснички интерфејс за приказ и уређивање текста. Неке апликације дозвољавају коришћење других програма за уређивање текста.
Имејл клијенти ће обављати форматирање у складу са RFC 5322 за заглавље и тело, и МИМЕ за не-текстуалне садржаје и прилоге. Заглавља укључују одредишна поља, То, Цц, и Бцц, и зачетник поља Фром (ко шаље поруку), Сендер у случају да има више аутора, и Реплy-То у случају да одговори треба да се пошаљу на различите адресе. Да би боље помогли кориснику са одредишним пољима, многи клијенти одржавају једну или више именика и/или су у могућности да успоставе комуникацију са ЛДАП директоријум сервером. Творцу поља, клијенти могу да подржавају различите идентитете.
Клијентска подешавања захтевају корисниково пуно име и имејл адресу за идентитет сваког корисника, и евентуално списак ЛДАП сервера.
Слање порука серверу уреди
Када корисник пожели да састави и посаље имејл, имејл клијент ће обрадити захтев. Имејл клијент је обично подешен да се аутоматски повезује са корисничким мејл сервером, што је типично за МСА или за МТА, две варијације од СМТП протокола. Имејл клијент који користи СМТП протокол ствара продужење провере идентитета, који користи мејл сервер за проверу идентитета пошаљиоца. Овај метод олакшава модуларност и преносивост на друге рачунаре. Старија метода је била да мејл сервер препозна клијентову ИП адресу, нпр. зато што је клијент на истој машини и користи интерну адресу 127.0.0.1, или зато што је клијентова ИП адреса контролисана од стране истог интернет сервис провајдера који истовремено обезбеђује приступ интернету и мејл сервисима.
Клијентска подешавања захтевају име или ИП адресу од жељеног оутгоинг маил сервер-а, број порта (25 за МТА, 587 за МСА), корисничко име и лозинку за аутентификацију, ако их има. Постоји нестандардни порт 465 за ССЛ шифроване СМТП сесије, који многи клијенти и сервери подржавају за додатну компатабилност.
Шифровање уреди
Без шифровања (енкрипције), баш као и за разгледнице, имејл активности су јасно видљиве од стране повремених прислушкивача. Имејл шифровање омогућава приватност и заштићеност шифровањем мејл сесија, тела поруке или оба. Без тога, било ко ко има мрежни приступ и одговарајуће алате може да прати имејл и да добије лозинку за пријаву. Примери забринутости укључују владине цензуре и надзор, као и бежичне мреже других корисника као што је у Интернет кафеу.
Енкрипција мејл сесија уреди
Сви релевантни имејл протоколи имају опцију да шифрују целу сесију, како би спречили крађу корисничког имена и лозинке. То се снажно предлаже номадским корисницима и кад год се не може веровати интернет аццесс провидер-у.[1] Када се шаље мејл, корисници могу да контролишу енкрипцију на највишем слоју, подешавајући одлазну пошту. На било којем нижем слоју, поруке се могу пренети са или без енкрипције, само у зависности од општих подешавања сервера за пренос и могућностима истог за примање поште.
Шифроване мејл сесије достављају поруке у њиховом оригиналном формату, односно обичан текст или шифровано тело, на локалну корисничку електронску пошту и на сервер. Други сервер управља имејл хостинг сервис провајдер, вероватно другог ентитета од приступног провајдера тренутно при руци.
Шифровање тела поруке уреди
Постоје два модела за организовање криптографских кључева. С/МИМЕ користи модел заснован на верној потврди о ауторитету (енгл. цертифицате аутхоритy, скраћено ЦА) који потписује јавне корисничке кључеве. ОпенПГП користи нешто флексибилније, такозвани wеб оф труст механизам који дозвољава корисницима да потпишу једни другом јавне кључеве. ОпенПГП је такође флексибилнији због формата порука, у томе што и даље подржава обичну енкрипцију порука и потписивање као што је било пре МИМЕ стандардизације.
У оба случаја, само је тело поруке шифровано. Делови заглавља, укључујући творца, прималаца и тему, остају записани у обичном тексту.
Вебмејл уреди
Као додатак имејл клијенти, су такође Wеб-базиране имејл апликације назване Вебмејл. Вебмејл има неколико предности, укључујући могућност слања и примања имејла користећи интернет прегледача (енгл. wеб броwсер), тиме елиминишући потребу за имејл клијентом.
Неке веб странице су посвећене пружању имејл сервиса, укључујући АОЛ, Гмаил, Оутлоок.цом и Yахоо; али има много интернет сервис провајдера који пружају вебмејл сервисе као део њиховог интернет сервис пакета. Главна ограничења вебмејла је немогућност преузимања или састављања имејлова када корисник није повезан на мрежу, иако Гмаил нуди могућност коришћења Оффлине Гмаил-а кроз инсталацију Гоогле Цхроме екстензије и друге алате[2] за интегрисање делова вебмејл функционалности на ОС.
Као МАПИ, wебмаил пружа имејловима могућност да остану на мејл серверу. Видети следећу секцију.
Удаљене поруке уреди
ПОП3 има опцију да остави поруке на серверу, али испоставља се да то не функционише најбоље. Као супротност, и ИМАП и вебмејл пружају могућност чувања порука на серверу као њихов начин рада, тако да корисници могу да направе копије ако желе. Чување порука на серверу има предности и мане.[3]
Предности уреди
- Порукама се може приступити са великог броја уређаја, од рачунара до мобилних уређаја, на различитим местима, користећи различите клијенте.
- Постоји нека врста бацкуп-а коју омогућава сервер.
Недостаци уреди
- Са ограниченим пропусним опсегом, приступ дужим порукама може да траје, осим уколико клијент не поседује локалну кеш меморију.
- Може да постоји забринутост око безбедности, јер за поруке које се налазе на серверу постоје веће шансе да им приступи ИТ особље, осим уколико се користи такозвана енд-то-енд енкрипција.
Протоколи уреди
Популарни протоколи за преузимање мејлова укључују ПОП3 и ИМАП4, док се за слање углавном користи СМТП протокол.
Још један битан стандард подржан од стране већине имејл клијената је МИМЕ, који се користи за слање бинарних датотека као имејл прилога. Прилози су датотеке које нису део имејла, али се шаљу заједно са имејлом.
Већина имејл клијената користи кориснички агент (енгл. Усер-Агент[4]) за поље у заглављу да идентификују софтвер који се користи за слање порука. Према RFC 2076, ово је уобичајно али нестандардно поље заглавља.
RFC 6409, Подношење порука за мејл (енгл. Мессаге Субмиссион фор Маил) даје детаље улоге Достављање мејла агенту (енгл. Маил субмиссион агент).
RFC 5068, Емаил Субмиссион Оператионс: Аццесс анд Аццоунтабилитy Реqуирементс, пружа преглед концепата МТА, МСА, МДА, и МУА. Напомиње Провајдери не смеју да забране корисницима приступ спољашњем интернету коришћењем СУБМИССИОН порта 587 и да МУА би требало да користи СУБМИССИОН порт за подношење порука.
Бројеви портова уреди
Имејл сервери и клијенти по конвенцији користе ТЦП бројеве портова у следећој табели. За МСА, ИМАП и ПОП3, табела такодје приказује етикете које клијент може да користи за упит СРВ евиденције и да открије и хост име и број порта одговарајућег сервиса.[5]
| протокол | сврха | обичан текст или шифроване сесије |
сесије само са текстом |
само шифроване сесије |
|---|---|---|---|---|
| ПОП3 | долазна пошта | 110 _поп3._тцп |
995 _поп3с._тцп | |
| ИМАП4 | долазна пошта | 143 _имап._тцп |
993 _имапс._тцп | |
| СМТП | одлазна пошта | 25 | (уноффициал)[6] 465 | |
| МСА | одлазна пошта | 587 _субмиссион._тцп |
||
| ХТТП | вебмејл | 80 | 443 |
Имајте на уму да вебмејл поштује ХТТП распоред постојања одвојених портова за обичан текст и шифрованих сесија, мејл протокол користи СТАРТТЛС технику, чиме се омогућава енкрипција већ успостављене ТЦП конекције. RFC 2595 охрабрује коришћење претходно утврђене портове 995 и 993 и промовише коришћење јединственог порта ПОП, ИМАП и СМТП ТЛС кад је могуће.
Власнички клијент протоколи уреди
Мајкрософт (енгл. Мицрософт) мејл системи дефинишу власнички МАПИ који се користи у клијентским апликацијама, као што је Мицрософт Оутлоок, за приступ Мицрософт Еxцханге електронским мејл серверима.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ C. Хутзлер; D. Цроцкер; П. Ресницк; Е. Аллман; Т. Финцх (новембар 2007). „Емаил Субмиссион Оператионс: Аццесс анд Аццоунтабилитy Реqуирементс”. Бест Цуррент Працтице. ИЕТФ. Приступљено 24. 8. 2011. „Тхис доцумент доес нот провиде рецоммендатионс он специфиц сецуритy имплементатионс. Ит симплy провидес а wарнинг тхат трансмиттинг усер цредентиалс ин цлеар теxт овер инсецуре нетwоркс СХОУЛД бе авоидед ин алл сценариос ас тхис цоулд аллоw аттацкерс то листен фор тхис траффиц анд стеал аццоунт дата. Ин тхесе цасес, ит ис стронглy суггестед тхат ан аппроприате сецуритy тецхнологy МУСТ бе усед.”
- ^ МАПИ4Wебмаил Архивирано на сајту Wayback Machine (26. август 2021), Affixa
- ^ „Is IMAP Right for Me?”. IT Services. Stanford University. 4. 3. 2010. Приступљено 14. 4. 2013.
- ^ „User-Agent”. Netnews Article Format. IETF. новембар 2009. sec. 3.2.13. doi:10.17487/RFC5536
. RFC 5536. „Some of this information has previously been sent in non-standardized header fields such as X-Newsreader, X-Mailer, X-Posting-Agent, X-Http-User-Agent, and others”
- ^ Cyrus Daboo (март 2011). Use of SRV Records for Locating Email Submission/Access Services. IETF. doi:10.17487/RFC6186 . RFC 6186. Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ „PORT NUMBERS”. IANA. 15. 1. 2010. Приступљено 16. 1. 2010. „urd 465/tcp URL Rendesvous Directory for SSM”
Spoljašnje veze уреди
