Импресо култура

Импресо култура представља културу старијег неолита источне обале Јадрана. Распростирање и ширење импресо културе у великој мери је било условљено географским положајем, климом и рељефом територије на којој се јавила.

Импресо култура
Ширење културе преко Балкана
Географија
Регија		јужна Европа
Друштво
Друштвено уређење		рано ловачко-сакупљачко
Период
Историјско доба		неолит
Настанак		6400. п. н. е.
Престанак		5500. п. н. е.
Претходници и наследници
Претходиле су:		Наследиле су:
← Протосескло-култура	Бутмирска култура →
Портал Археологија

Керамика из Валенсије

Распростирање културе

Импресо култура се простирала на скоро целом источном Јадранском приморју. Северна граница је ишла до пећина око Трста, најјужнија тачка је била пећина Спила у Боки которској, док су источну границу чинила налазишта у Херцеговини и Црној Гори, попут Црвене стијене изнад Требишњице, Одмутњаче у долини Пиве и Зелене пећине изнад извора Буне. Битно је споменути и прелазну зону средње Босне где је на налазишту Обре I код Какња дошло до формирања специфичне старчево–импресо културе са елементима оба комплекса на судару Јадранског приморја и медитеранског културног круга са континенталним струјањима у унутрашњости Балкана. Важна је и веза са јужном Италијом, која се одвијала преко Јадранског мора, где се запажају слични елементи. Неки од најзначајнијих локалитета су: Вела шпиља, Нин, Спила, Црвена стијена, Одмутњача, Зелена Пећина, Медулин, Брибир, Смилчић и други.

Насеља и станишта

У формирању насеља и станишта велику улогу су имали, како географски услови, тако и фазе старијег неолита у којима су та насеља настајала. Густина насељености подручја на коме се простирала ова култура засигурно је била већа него што се сада чини имајући у виду да нису откривена сва насеља. Она је морала бити још већа, нарочито у областима богатим пећинама, као и у јужној Истри и северној Далмацији где су постојале веће обрадиве површине. Насеља се могу поделити на она у пећинама и на она на отвореном простору.

Насеља у пећинама

Јављају се у првој старијој фази и везују се за време пре него што су људи почели да се баве земљорадњом, тако да се њихов начин живота заснивао на лову и риболову као и на сакупљању осталих добара. Ове пећине су могле бити стално или сезонски насељене, што је зависило од њиховог географског положаја као и од услова који су постојали око њих. Посебно су значајне јер се на појединим пећинским насеобинама може пратити континуитет насељавања од палеолита и потенцијално наћи одговор на питање о пореклу неолитизације и њених тековина и елемената. Најбољи подаци потичу из Црвене стијене где је пронађено више ватришта, али није доказано и присуство огњишта.

Насеља на отвореном

Поред пећинских постоје и насеља на отвореном која се формирају у близини плодног земљишта и извора воде. Прелазак на ову врсту станишта догађа се у другој фази старијег неолита и може се објаснити прихватањем и развојем земљорадње и сточарства као и сталним насељавањем на једном простору. О облику и величини насеља нема много података јер нису довољно добро истражена. Најбоља слика о насељима на отвореном може се стећи на основу насеља у Смилчићу код Задра. Само насеље је подигнуто око извора воде и полукружног је облика. Заузимало је површину од 1,5 – 2 ха. У самом насељу нису нађени компактни подови, као ни рупе од коља. Нису пронађена ни огњишта, али су одређене групације у којима се налазио културни материјал препознате као станишта. Ове групације су биле кружног или елипсастог облика, пречника 3 до 10 метара и налазиле су се десетак метара једна од друге. Унутар њих су проналажени уломци керамике, остаци шкољки и пужева, животињске кости, камени и коштани предмети што је и довело до закључка да су у питању станишта. Осим кућа, у Смилчићу су пронађена и 3 рова, али се само први ров, ближи средишту насеља, може везати за период старијег неолита. Овај ров је првобитно највероватније имао за функцију заштиту насеља, мада је могао служити и за одводњавање или заштиту од поплава. Такође је могуће да је служио за спречавање бежања стоке. Након престанка ове првобитне функције тај ров је служио за бацање отпадака и до краја трајања насеља био је у потпуности испуњен. На основу овога се може донекле реконструисати изглед насеља старијег неолита. Она су кружног или полукружног облика и подизана су у близини извора воде. Куће су кружне основе и удаљене су десетак метара једна од друге. Прављене су од шибља или грања и вероватно су биле облепљене земљом. У њима се налазе огњишта са подлогом од камења облепљеног земљом. Кров је вероватно од сламе. Ров око насеља откривен је само у Смилчићу, али је могуће да је био присутан и у другим насељима овог периода. Служио је за заштиту насеља, као и за одбрану од животиња, поплава и других опасности.

Сахрањивање

Подаци о фунерарној пракси су скромни, али се ипак могу извући одређени закључци. Људски остаци пронађени су у Зеленој пећини, и по свему судећи припадају I фази, док су у Смилчићу и Медулину нађени остаци који се везују за II фазу старијег неолита. У културном слоју III Зелене пећине нађене су кости лобање и прстију детета старог 5 година, али уз њих нису откривени и трагови посебног погребног обреда. У Смилчићу су пронађена два цела скелета и фрагменти три лобање. Од два пронађена скелета један је пронађен у згрченом положају на левом боку и припадао је детету старости 7 до 8 година. Други скелет је припадао одраслој мушкој особи старости око 18 година. Сам скелет је био у згрченом положају и на десном боку, а лобања није присутна. У близини овог скелета нађена је лобања прекривена плочом, и могуће је да је припадала том скелету. Фрагменти преостале две лобање припадају одраслој особи старости 25 до 30 година. Поред насеља код Медулина нађен је скелет одрасле особе, положен на леђа и у испруженом положају. Поред самог скелета нађена су два кремена предмета: један четвртасти стругач, и један издужен предмет. Претпоставља се да су у питању гробни прилози. На основу овога се може рећи да нису познати посебни облици обреда, а изузетак је можда покривена лобања из Смилчића која може указивати на постојање култа лобање и култа предака.

Керамика импрессо културе

Типичан орнамент керамике урађен утискивањем шкољке

Керамика представља главну одлику ове културе и јавља се у три фазе:

Фаза I

I фаза се везује за старији неолит, односно за сам почетак керамичке продукције. Керамику ове фазе чине посуде рађене у грубој техници, од лоше земље мешане са крупним камењем. Површина је груба и храпава, али се јављају и глачање и премаз у смеђим и тамним тоновима. Од облика се јављају веће јајолике и лоптасте посуде, понекад са прстенастим ручицама или ушицама, а поред њих се јављају и стожасте зделе са равним дном. Украшава се велика количина посуда. Украшавање је вршено утискивањем или жигосањем импрессо техником пре печења, као и прстима и убодима разним предметима. За украшавање су најчешће коришћени рубови шкољки и пужева, а на северном приморју је посебно изражено украшавање шкољком Цардиум. Украшавање ноктом и штипањем мање је заступљено. Јавља се украшавање убодима, и оно има различите облике зависно од коришћених предмета. Оно је вршено уломцима костију , кременом, а можда и дрветом и најчешће је у Зеленој пећини и Црвеној стијени.

Фаза II

У овој фази долази до значајних друштвених промена попут прихватања земљорадње и сточарства, као и до оснивања насеља на отвореном и лаганог напуштања пећина. Ове друштвене промене су се одражавале и на керамику. Највећи део налаза керамике потиче из Смилчића. Већина особина и својстава керамике истоветна је као у претходној фази, али се поред њих јављају и одређене појаве настале њиховим даљим развојем. У претходној фази је била позната само груба керамика која и сада преовладава, али се јавља и финија керамика. Израђивана је од лоше пречишћене земље мешане са великом количином примеса, најчешће каменчића, мада се може јавити и земља без примеса. Површина је груба и неравна, тамне је боје, нијанси од тамносмеђе до црвенкасте. Од облика се јављају лоптастојајолике посуде и стожасто или претежно полулоптасте зделе са равним дном или појачаном равном ногом. Ретко се јављају посуде са прстенастим ручицама или ушицама, односно рупама за вешање. Украшавање је вршено претежно жигосањем ивицом шкољки и пужева (најчешће наребрених), али и утискивањем разних предмета чиме су добијани разни кружни, троугласти, понекад и геометријски мотиви. Украшавање ноктом или штипањем се ретко јавља. Сам украс прекрива углавном целу спољашњу површину посуде, најчешће у низовима или појасевима, а понекад и без реда. Украшавање урезивањем је ретко и њиме се имитира импрессо мотив). Финија керамика се даље може поделити на монохромну, и ону украшену удубљивањем. Монохромна керамика такође постоји у грубљој варијанти, коју одликују својства слична грубој керамици али са премазом и глачаном површином, и финију варијанту са много бољим саставом земље и ситнијим примесама. Од облика је одликују мале лоптастојајолике и стожасте посуде, као и полулоптасте и двостожасте зделе и калотасте плитице или тањири. Код њих се понекад јављају прстенаста нога, прстенасте ручице и ушице. Монохромија је имала функцију прекривања грубог састава посуда и да би се добила равнија површина, као и да би се спречила порозност. Поред овога, премаз је печењем добијао одређену боју и тако постајао део украса. Посуде су према боји премаза могле бити: добро печене, светлије боје премаза, црвене и смеђе нијансе и понекад украшене импрессо техником; и слабо печене, претежно боље израђене, тамно смеђе боје, украшене техником удубљивања. Поред спољашње површине, и унутрашњост посуде је била третирана на исти начин, и имале су исту боју. У мањој мери од посуда украшених импрессо техником или премазивањем, се јављају посуде украшене техником удубљивања. Техника украшавања удубљивањем вршила се након премазивања и глачања површине, али пре печења посуде. Мотиви добијени удубљивањем имају углавном геометријска својства. То су најчешће равне црте, исцртани и мрежасти троуглови и ромбови, цик – цак мотиви, и попут импрессо мотива, такође прекривају целу површину посуде. Често се појасеви ових црта комбинују са другим мотивима, са низом троуглова или снопом цик – цак црта испод обода посуда, а понекад се украс састоји само од низа троуглова. Ови цик – цак снопови или прекривају посуде или су одвојени равним цртама или сноповима. У II фази се ретко јавља украс дрхтавим урезаним или удубљеним потезима ( а тремолло), који опонаша цик – цак мотиве изведене ивицом назубљене шкољке. Поред већ описаних, јављају се и посуде украшене помоћу метлице, а поједини примерци посуда из Нина и Смилчића са премазаном површином имају импрессо украс испуњен црвеном бојом, вероватно оксидом гвожђа, и то су једини примери црвене инкрустације у овој фази. У овој фази и даље преовладава груба керамика са импрессо украсом, настављена из претходне фазе, али се уз њу јавља и знатна количина монохромне керамике, украшене удубљивањем са геометријским мотивима.

Фаза III

Ову фазу обележава продужетак и даљи развој неких елемената из ранијих фаза, попут импрессо украшавања које је већ у опадању, али лагано и напредак и појава елемената који ће чинити основу у средњем неолиту. Керамику ове фазе чине претежно грубо израђена керамика са импрессо украсом, као и керамика украшена а тремолло техником, и керамика финије израде украшена удубљивањем и понекад црвеном инкрустацијом. Од облика су уобичајене полулоптасте зделе и лоптасте или јајолике посуде. Украшавање се врши импрессо техником, метлицом, чести су украси у виду троугла. Јавља се спирала као мотив при украшавању, као и црно глачање па премазивање црном бојом која се отире.

Кремени материјал

Попут керамике, и покретни налази импрессо културе се могу пратити у три фазе:

Фаза I

О кременом материјалу ове фазе може се говорити на основу налаза из Црвене стијене, Зелене пећине, и Маркове шпиље у оквиру којих ће и бити представљен.

Маркова шпиља

У Марковој шпиљи је пронађено 17 кремених предмета. Од налаза су присутни ножеви, стругачи кружног,листоликог и елипсоидног облика, док се шиљци и сврдла јављају спорадично. Као посебан налаз се издваја једна секира кампинијенског типа као и један делимично обрађен облутак. Споменута секира је овалнодискоидног типа, без изразите оштрице, обрађена крупним окресивањем са обе стране. Секире овог типа се често могу наћи на полуострву Гаргано које се налази на супротној италијанској обали и њено присуство у Марковој шпиљи се објашњава додирима са овим пределом.

Црвена стијена

Овде су пронађена искључиво кремена окресана оруђа у виду ножева и стругача и то у много већем броју него у Марковој шпиљи. Ножеви поседују специфична заобљена удубљења којих је могло бити више и са обе стране ивице оштрице, а претпоставља се да су служила за обраду коштаних предмета. Што се стругача тиче, редовно су грубо окресани и обрађени. Могу бити кружног облика, као и издуженог листоликог облика и попут ножева могу понекад поседовати истоветно заобљено удубљење. Троугласти и полуелипсасти облици се ретко јављају. Овде је битно истаћи да се у III слоју Црвене стијене кремена оруђа могу повезати са ранијим мезолитским периодом у слоју IV, јер се по начину израде и облицима кремена може уочити континуитет као и утицаји из претходног периода.

Зелена пећина

Овде је у слоју III пронађен само један кремени ножић и овако мали број налаза се може објаснити тиме да пећина није била стално насељена, односно да је у питању сезонско станиште. Поред овог једног ножића, помиње се и једна глачана камена језичаста секира, као и један чекић, али се они не могу са сигурношћу определити у овај период. Употреба кремених стрелица, глачаних секира, као и опсидијана није потврђена.

Фаза II

О кременој индустрији ове фазе може се говорити само на основу налаза из Смилчића и Нина, јер је она потпуно позната на ова два налазишта, док су са других налазишта познати само поједини елементи.

Смилчић

У старијем насељу у Смилчићу је пронађено 25 камених предмета и они се могу описати као ретки. Од облика су присутни кремени ножеви који преовладавају и недовољно су обрађени, стругачи трапезастог облика, оштрице, жрвњеви, брусеви, као и камене кугле.

Нин

Овде је присутан много већи број кремених налаза. Пронађено је 36 кремених предмета. Присутни су ножеви, стругачи кружног, правоуглог и трапезастог облика, оштрице, жрвњеви, као и језгра и одбици. Ножеви и одбици су и најбројнији.

Ижула код Медулина

Овде је пронађено много кремених предмета, понајвише језгара, као и доста необрађених ножева и одбитака. Уз један људски костур поред насеља нађен је четвртаст стругач и један издужени кремени предмет.

Крковић

Углавном су у питању кремени ножеви, али је пронађен и један глачани предмет, за који се верује да представља привезак.

У Стоцу су осим кремених предмета пронађени и жрвњеви.

Одлика ове фазе је мали број и слаба заступљеност предмета од камена. Најчешће се јављају ножеви, а поред њих се још јављају стругачи, жрвњеви, брусеви, кугле, као и један једини глачани предмет (привезак) из Крковића. У овој фази се као нова појава јављају жрвњеви, брусеви, као и посебно добро обрађени правоугаони и трапезоидни стругачи. Као и у прошлој фази, ни овде се не јављају техника глачања, опсидијан и кремене стрелице.

Фаза III

О кременим производима ове фазе се не може дати ни сажета слика.

Коштани материјал

Фаза I

О коштаном материјалу ове фазе се највише може рећи на основу налаза пронађених у III слоју Црвене стијене. Тамо је пронађено 5 коштаних шила. Ова шила су израђена на идентичан начин као у ранијем мезолитском периоду, што додатно потврђује улогу мезолитског наслеђа у формирању ове кутуре старијег неолита, али се примећује знатно мањи број врста и форми коштаних предмета него у пређашњем периоду. У Зеленој пећини су пронађена два коштана оруђа али се не могу засигурно определити у старији неолит. Предмети од шкољки и други украсни предмети нису пронађени.

Фаза II

Предмети од кости су веома ретки у овој фази. У Смилчићу је пронађено 10 обрађених коштаних предмета. Њих су чинили шиљци, стругачи – длета, шила, гладилице, игле за шивење и обрађени делови рогова. Већи број коштаних налаза у Смилчићу објашњава се развијеним сточарством и обрадом животињских кожа. У Смилчићу су такође пронађене и три обрађене шкољке, перфориране на булбусу. Претпоставља се да су коришћене за израду накита. Имајући у виду малу количину налаза не може се дати шира слика коштаних предмета у овој фази.

Фаза III

Као ни код кременог материјала, ни о коштаном материјалу се не могу изводити закључци у овој фази.

Хронологија

Релативна Хронологија

Релативна хронологија импрессо културе изведена је како помоћу стратиграфије самих налазишта ове културе, тако и помоћу својстава и елемената околних култура и територија које се могу довести у везу са њом. Период који претходи старијем неолиту је мезолит, и везе са овим периодом могу се пратити у Црвеној стијени као и у Одмуту, Велој шпиљи и др. Прва фаза старијег неолита се наслања директно на мезолит и преузима у потпуности мезолитски начин живота као и материјалну културу. Једина разлика између ова два периода је појава керамичке продукције и само понегде се јављају земљорадња и гајење животиња. Аналогије са овом фазом налазимо у I фази старијег неолита у јужној Италији названој Прато Дон Мицхеле, као и у налазишту Цоппа Невигата I у Даунији, итд.

Другу фазу старијег неолита одликују слабљење мезолитских традиција као и преузимање сточарства и земљорадње, али и седентарни начин живота који узрокују подизање насеља на отвореном простору уз плодно земљиште и изворе воде. Најсличнија култура са готово истим елементима налази се у другој фази у Даунији, која се назива Гуадоне и такође обухвата средњи део старијег неолита. Имајући у виду једнаку поделу, као и садржај ове културе и међусобне везе, претпоставља се да је II фаза на оба ова подручја истовремена.

У трећој фази се наставља развој и напредак неолитске културе. Слабљењем мезолитских традиција и ловачко-сакупљачког начина живота, долази до пуне примене сточарства и земљорадње. Долази до смањења коришћења импрессо технике при украшавању посуда, а повећава се украшавање удубљивањем и урезивањем, као и употреба украса са геометријским мотивима. Обогаћују се и облици посуда, што ће посебно доћи до изражаја у наредној фази средњег неолита која долази одмах након III. фазе старијег неолита. На основу овога се може рећи да је III. фаза заправо последња фаза старијег неолита, или прелазна фаза из старијег у средњи неолит када се јос могу пратити већ осиромашена својства старије, али и уочити својства нове фазе. Исти овакав процес се уочава у III. и последњој фази старијег неолита у Даунији који се назива Массериа ла Qуерциа, са изузетком фине сликане керамике која на источном Јадрану изостаје, што се може објаснити све већим разликама у развоју. Са овом фазом се може у везу довести и локалитет Обре I код Какња где се јавља култура старчево–импресо са елементима обе културе.

Према овим подацима релативна хронологија старијег неолита импрессо културе би овако изгледала:

1. фаза или тип Црвена стијена = тип Прато Дон Мицхеле
2. фаза или тип Смилчић = тип Гуадоне
3. фаза или тип Гудња = Обре I (Старчево ИИб) = тип Массериа ла Qуерциа

Апсолутна хронологија

Апсолутна хронологија старијег неолита на Јадрану најбоље се може одредити помоћу истих фаза у јужној Италији где је извршено много Ц14 анализа. Овде ће бити представљено пар апсолутних датума старијег неолита добијених методом радиокарбонског датовања. Методом радиоактивног угљеника датован је старијенеолитски стратум пећине Одмут. Овом приликом је стратум ИИа датован у 5035. а стратум Одмут ИИб у 4950. годину п.н.е. Из Одмута је познат још један датум из стратума ИИб који крај старије неолитске фазе фиксира на 4786. годину п.н.е. За одређивање апсолутне хронологије старијенеолитског стратума III Црвене стијене могу се користити Ц14 датуми за сродна налазишта са импрессо – цардиум керамиком која се опредељују у прву половину 6 миленијума. У Даунији је прва фаза датована на крај 7 миленијума (6200. Година п.н.е – Цопа Невигата), док је III фаза датована у временски распон између 5000. и 4600. године п.н.е.

Имајући у виду наведено старији неолит се може у целости ставити у период између 6000. и 4600. године п.н.е.

Литература

• Марковић, Чедомир. 1985. Неолит Црне Горе, Универзитет у Београду Филозофски факултет - Завод за заштиту споменика културе СР Црне Горе, Београд
• Срејовић, Драгослав. 1997. Археолошки лексикон, Савремена администрација, Београд
• Батовић, Шиме. 1979. Јадранска зона. У Праисторија југославенских земаља, број II, уредник Алојз Бенац, Центар за балканолошка испитивања, Сарајево