Индијска филозофија

Индијска филозофија (санскрит: дарśхана) означава на филозофске школе и традиције Индијског потконтинента.

Историја индијске филозофије може се грубо поделити у три дужа периода: предсистематска мисао Веда, упанишада, епова и раног будизма; класични системи хиндуистичке, будистичке и ђаинске мисли, укључујући и теологије теистичких традиција; и савремена индијска филозофија од XIX века до данас. Данашњи индијски филозофи разматрају и идеје преузете из традиције Запада.

Већина књига античке индијске филозофије су били коментари који разјашњавају изворне религијске и филозофске текстове. Мноштво тумачења водило је до формирања различитих школа, које су у средњем веку постале познате као шест школа филозофије или шест даршана, и то: самкја, јога, мимамса, веданта, њаја и ваишесика. Основно настојање свих школа је да се човек, засењен урођеним незнањем, авидyа, упути путем истине.

Развојем индијске мисли је господарио аскетски идеал. Морално владање има за циљ очишћење, живљење у складу с моралним прописима зауставља или успављује жеље и страсти, које, заокупљајући, узнемиравајући или каљајући ум, спречавају светлост истине да се на њега излије или да се у њему трајно настани: једино спокојан ум може да учествује у сазнању.

Историја

Махавира, древни индијски учитељ и мудрац из 6. века пне.

Филозофија у Индији има дугу традицију. Низ различитих школа развило је своје поставке у односу на питања епистемологије и онтологије - то јест, питања која су се тицала проучавања ваљаности, доступности и обима знања, као и на прве принципе бића. Различите филозофске школе означавале су се термином даршана, "гледиште", што је подразумевало критички поглед на свет, иако су и други термини, као што су вада или "разговор", такође били коришћени. Све ове школе цветале су између VII и XVII века.

Од VII века надаље традиција коментара светих текстова (или сутра) почела је нагло да буја. Ове сутре биле су често толико језгровите да их није било могуће разумети без коментара и - неизбежно - различити коментари нудили су и различите интерпретације. Ови системи тумачења постали су кодификовани у средњем веку и то у шест школа филозофије или шест даршана, а то су самкја, јога, мимамса, веданта, њаја и ваишесика, које се опет често групишу у три пара: самкја-јога, мимамса-веданта и њаја-ваишесика. Овакву шему предлагали су заговорници браманске ортодоксије, како би кодификовали различите школе у оне које прихватају веду као откровење (астика, правоверне) и оне које одбацују ова веровања (настика), а то су били ђаини, будисти и материјалисти. Ова шема такође пренебрегава важне филозофске спекулације које су биле фокусиране на бога Шиву, шаива сидханта и не-саидхантика традиције (касније су често означаване као кашмирски шаивизам).

I док су све оне имале заједничку терминологију, астика школе разликовале су се у знатној мери по свом гледању на сопство, процес реинкарнације и друге метафизичке појмове. На пример, адваита (у значењу не-двојство) школа Шанкаре, браманског филозофа рођеног у Керали (788—820), заговара да кроз откровење сагледавамо јединствену реалност брахмана, са којим је "сопство" идентично, док ваишесика школа тврди да је постојање састављено од сићушних, атомских ентитета. Свака од ових традиција сматрала је себе учењем које доприноси ослобађању (мокша) из циклуса реинкарнација.

Насупрот овоме, индијска филозофија у XX и XXI веку нема овакве спасилачке амбиције и под снажним је утицајем филозофије Запада. Савремена проучавања индијске филозофије су нарочито усмерена на језик и логику.

Главна питања

Главни чланци: Атман, Браман, Дарма, Карма (будизам) и Реинкарнација

Најчешћа питања која су заокупљала индијску филозофску анализу била су: питање бића, да ли постоји заиста само једна примарна стварност или мноштво стварности; значење човековог живота; природа језика и однос речи према објекту; и на крају природа знања. Док су нека од ових питања сасвим блиска главним дебатама у оквиру западне филозофије, стил излагања индијске филозофије карактеристичан је по томе да се дебата током низа векова одвијала углавном кроз коментаре светих текстова.

У читавом току индијске филозофије етичка заокупљеност је прилично неизражена. Основно настојање свих школа је да се човек, засењен урођеним незнањем (авидyа), упути на светлосни пут истине. Истина готово увек захтева дуготрајну и чврсту дисциплину. Освајање истине претпоставља одвојеност од света, престанак немира психофизичког комплекса, задовољства и бола, победу над тврдокорним потврђивањем личности, која заправо не постоји.

Види још

• Веданта

Литература

• Ђузепе Тучи, Историја индијске филозофије, НОЛИТ, Београд, 1982.
• Кембриџова илустрована историја религије, Стyлос, Нови Сад, 2006.
• Дундас, Паул (2002) [1992], Тхе Јаинс (Сецонд изд.), Роутледге, ИСБН 978-0-415-26605-5 
• Ницхолсон, Андреw Ј. (2010), Унифyинг Хиндуисм: Пхилосопхy анд Идентитy ин Индиан Интеллецтуал Хисторy, Цолумбиа Университy Пресс 
• Апте, Ваман Схиврам (1965). Тхе Працтицал Санскрит-Енглисх Дицтионарy (Фоуртх Ревисед анд Енларгед изд.). Делхи: Мотилал Банарсидасс Публисхерс. ИСБН 978-81-208-0567-5. 
• Басхам, А.L. (1951). Хисторy анд Доцтринес оф тхе Āјīвикас (2нд изд.). Делхи, Индиа: Молтилал Банарсидасс (Репринт: 2002). ИСБН 978-81-208-1204-8.  оригиналлy публисхед бy Лузац & Цомпанy Лтд., Лондон, 1951.
• Балцероwицз, Пиотр (2015). Еарлy Асцетицисм ин Индиа: Āјīвикисм анд Јаинисм (1ст изд.). Роутледге. стр. 368. ИСБН 9781317538530. 
• Цоwелл, Е. Б.; Гоугх, А. Е. (2001). Тхе Сарва-Дарсана-Самграха ор Ревиеw оф тхе Дифферент Сyстемс оф Хинду Пхилосопхy: Трубнер'с Ориентал Сериес. Таyлор & Францис. ИСБН 978-0-415-24517-3. 
• Флоод, Гавин (1996), Ан Интродуцтион то Хиндуисм, Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс, ИСБН 978-0-521-43878-0 
• Гандхи, M.К. (1961). Нон-Виолент Ресистанце (Сатyаграха). Неw Yорк: Сцхоцкен Боокс. 
• Јаин, Дулицханд (1998). Тхус Спаке Лорд Махавир. Цхеннаи: Сри Рамакрисхна Матх. ИСБН 978-81-7120-825-8. 
• Мицхаелс, Аxел (2004). Хиндуисм: Паст анд Пресент. Неw Yорк: Принцетон Университy Пресс. ИСБН 978-0-691-08953-9. 
• Радхакрисхнан, С (1929). Индиан Пхилосопхy, Волуме 1. Муирхеад либрарy оф пхилосопхy (2нд изд.). Лондон: Георге Аллен анд Унwин Лтд. 
• Радхакрисхнан, С.; Мооре, ЦА (1967). А Соурцебоок ин Индиан Пхилосопхy. Принцетон. ИСБН 978-0-691-01958-1. 
• Стевенсон, Леслие (2004). Тен тхеориес оф хуман натуре. Оxфорд Университy Пресс.  4тх едитион.
• Хириyанна, M. (1995). Ессентиалс оф Индиан Пхилосопхy. Мотилал Банарсидас. ИСБН 978-81-208-1304-5. 
• Цхаттерјее, Сатисцхандра; Датта, Дхирендрамохан (1984). Ан Интродуцтион то Индиан Пхилосопхy (Еигхтх Репринт изд.). Цалцутта: Университy оф Цалцутта. 
• Дyцзкоwски, Марк С. Г. (1987). Тхе Доцтрине оф Вибратион: Ан Аналyсис оф тхе Доцтринес анд Працтицес оф Касхмир Схаивисм. Албанy, Неw Yорк: Стате Университy оф Неw Yорк Пресс. ИСБН 0-88706-432-9. 
• Гутторм Флøистад (28. 2. 1993). Пхилосопхие асиатиqуе/Асиан пхилосопхy. Спрингер Нетхерландс. ИСБН 978-0-7923-1762-3. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)
• Флоод, Гавин, ур. (2003). Тхе Блацкwелл Цомпанион то Хиндуисм. Малден, МА: Блацкwелл Публисхинг Лтд. ИСБН 1-4051-3251-5. 
• Флоод, Гавин (2005). Тхе Тантриц Бодy: Тхе Сецрет Традитион оф Хинду Религион. I. Б. Таурис. ИСБН 1845110110. 
• Гримес, Јохн А. (1989). А Цонцисе Дицтионарy оф Индиан Пхилосопхy: Санскрит Термс Дефинед ин Енглисх. СУНY Пресс. ИСБН 978-0-7914-0100-2. 
• Кинг, Рицхард (2007), Индиан Пхилосопхy. Ан Интродуцтион то Хинду анд Буддхист Тхоугхт, Георгетоwн Университy Пресс 
• Лоцхтефелд, Јамес Г. (2002). Тхе Иллустратед Енцyцлопедиа оф Хиндуисм: Н-З. Тхе Росен Публисхинг Гроуп. ИСБН 978-0-8239-3180-4. 
• Мüеллер, Маx (1899). Сиx Сyстемс оф Индиан Пхилосопхy; Самкхyа анд Yога, Наyа анд Ваисесхика. Цалцутта: Сусил Гупта (Индиа) Лтд. ИСБН 0-7661-4296-5.  Репринт едитион; Оригиналлy публисхед ундер тхе титле оф Тхе Сиx Сyстемс оф Индиан Пхилосопхy.
• Перретт, Роy W. (2000). Пхилосопхy оф Религион. Таyлор & Францис. ИСБН 978-0-8153-3611-2. 
• Поттер, Карл Х. (1991). Пресуппоситионс оф Индиа'с Пхилосопхиес. Мотилал Банарсидасс. стр. 98. ИСБН 978-81-208-0779-2. 
• Дасгупта, Сурендранатх (1922—1955). А Хисторy оф Индиан Пхилосопхy. 1—5. Лондон: Цамбридге Университy Пресс.  Вол. 1 | Вол. 2 | Вол. 3 | Вол. 4 | Вол. 5.
• Поттер, Карл Х., ур. (1970—2019). Енцyцлопедиа оф Индиан Пхилосопхерс. 1–25-. Делхи: Мотилал Банарсидасс. Архивирано из оригинала 01. 02. 2022. г. Приступљено 02. 11. 2022. Онгоинг монограпхиц сериес пројецт. 
• Радхакрисхнан, Сарвепалли; анд Мооре, Цхарлес А. А Соурце Боок ин Индиан Пхилосопхy. Принцетон Университy Пресс; 1957. Принцетон папербацк 12тх едитион, 1989. ISBN 0-691-01958-4.
• Рамбацхан, Анантананд. "Тхе Адваита Wорлдвиеw: Год, Wорлд анд Хуманитy." 2006.
• Зилберман, Давид Б., Тхе Биртх оф Меанинг ин Хинду Тхоугхт. D. Реидел Публисхинг Цомпанy, Дордрецхт, Холланд, 1988. ISBN 90-277-2497-0. Цхаптер 1. "Хинду Сyстемс оф Тхоугхт ас Епистемиц Дисциплинес".

Спољашње везе

• HTML ebook (vol. 1) | (vol. 2) | (vol. 3) | (vol. 4) | (vol. 5)
• A recommended reading guide from the philosophy department of University College, London: London Philosophy Study Guide — Indian Philosophy Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јул 2021)
• Articles at the Internet Encyclopedia of Philosophy
• Indian Psychology Institute The application of Indian Philosophy to contemporary issues in Psychology
• A History of Indian Philosophy by Surendranath Dasgupta (5 Volumes) at archive.org
• Indian Idealism by Surendranath Dasgupta at archive.org
• The Essentials of Indian Philosophy by Prof. Mysore Hiriyanna at archive.org
• Outlines of Indian Philosophy by Prof. Mysore Hiriyanna at archive.org
• Indian Philosophy by Dr. Sarvepalli Radhakrishnan (2 Volumes) at archive.org
• History of Philosophy – Eastern and Western Edited by Dr. Sarvepalli Radhakrishnan (2 Volumes) at archive.org
• Indian Schools of Philosophy and Theology (Jiva Institute)