Историја Централне Америке

Богато обдарена природним богаствима, Централна Америка је имала бурну историју, с грађанским ратовима, револуцијама и страшним застојима. Ово подручје било је постојбина велике цивилизације Маја. У 16. веку стигли су Шпанци те населили Мексико и остале земље на југоистоку. Као шпанска колонија, ово подручје звало се Генерална капетанија Гватемалије, а главни град био је Сиудад де Гватемала. Мала група богатих шпанских трговаца рођених у Централној Америци доминирала је уносном трговином индиго боје, а уједно и политичким животом ове колоније. Овим подручјем владао је генерални капетан Гватемале. Након стицања независности 1820. године, ова је регија подељена на засебне земље којима је владало неколико богатих породица. Током 20. века у политику Централне Америке неколико пута интервенисао је САД, пружајући помоћ и оружје.

Политичка еволуција Централне Америке и Кариба од 1700 до садашњости.

Централна Америка 1860. године

Маје

Мајански град Ушмал

Главни чланак: Маје

Цивилизација Маја била је на свом врхунцу у шумовитом тропском низинском подручју Гватемале од 250. до 900. године. Ту је народ Маја градио градове са степеничастим пирамидама. Око 900. године Толтеци са севера покорили су народ Маја. Око 1200. Маје су се опоравиле, али су поново назадовали у време шпанске окупације.

Шпанска колонијална ера

Централна Америка се састоји од седам независних држава: Белизе, Костарика, Салвадор, Гватемала, Хондурас, Никарагва, и Панама. Након шпанског освајања из 16. века, већина становника Централне Америке имала је сличну историју. Изузетак је била Западна Карипска зона, која је обухватала карипску обалу и полунезависне аутохтоне заједнице, одбегле заједнице робова и досељеника, посебно британских досељеника који су на крају формирали Британски Хондурас (данашњу државу Белизе). Ово ретко насељено подручје су насељавали Британци по основу Мадридског уговора са Шпанијом. Како Шпанија није стекла контролу над Британским Хондурасом, Британци су наставили да настањују овај регион и временом су га колонизовали. Кад је Гватемала стекла независност, они су преузали Британски Хондурас од Шпаније. Британски Хондурас је био Британска несеобина, а не колонија (уговор између Шпаније и Уједињеног Краљевства је забрањивао Британске колоније на тој територији) током низа година. Након много година контроверзи, потписан је уговор између Гватемале и Уједињеног Краљевства којим је тадашњи гватемалски председник признао оригиналну територију Белиза (која је додељена од стране краљевине Шпаније британској круни). У оквиру овог уговора, био је и споразум да се изгради друмски пут од града Гватемала преко Британског Хондураса до Карипског мора. Пошто пут никада није грађен, Гватемала је прогласила уговор ништавим. Британски Хондурас, како су га Британци назвали, или Белизе у шпанском и гватемалском жаргону, стекао је независност од Велике Британије 1981. године и усвојено је име Белизе. Гватемала још увек оспорава територију Белиза.

Од 16. века до 1821, у Централној Америци је формана Генерална капетанија Гватемалије, која се понекад назива и краљевством Гватемале. Она се састојала од делова држава Чијапас (сада део Мексика), Гватемала, Салвадор, Хондурас, Никарагва, и Костарика. Званично, Капетанија је била вицекраљевство Нове Шпаније и стога под надзором шпанског вицекраља у Мексико Ситију. У стварности, међутим, њоме није управљао вицекраљ, нити његови заменици, већ један независно постављени генерални капетан, чије је седиште прво било у Антигви, а касније у Гватемала Ситију.

Независност

Следећи пример Мексика, године 1821. Централна Америка прогласила је независност. Предлагала се федерација нових држава, међутим политичари се нису могли сложити какав би облик требала да поприми. Несугласице су довеле 1838. до рата и распада ове земље на пет самоуправних република.

Кафа

Током 1850-их у свету је владала велика потражња за кафом. Богати земљопоседници почели су да узгајају велике количине кафе протерујући локално становништво с њихове земље. Извоз кафе омогућио је Костарици и Салвадору да крајем 19. века постигну одређену стабилност, али промењива цена кафе касније је довела до проблема.

Панамски канал

Главни чланак: Панамски канал

Уз војну подржку САД, Панама се одвојила од Колумбије 1903. године. Грађевинари из САД изградили су велики канал који повезује Атлантски и Тихи океан. Панамски канал, који пролази јужним делом земље, отворен је 1914. Након тога панамска привреда готово потпуно зависи од САД.

Савремена Централна Америка

Големе разлике између богатих и сиромашних, уз снажан економски, политички и културни утицај САД, учиниле су Централну Америку 20. века немирним подручјем. Многи владари су били диктатори и владе су се брзо мењале па су постојали врло слаби изгледи за политичку стабилност. Било је много револуција које су често биле угушиване уз многобројне жртве.

Породица Сомоза

Анастасио Сомоза и његови синови владали су Никарагвом од 1937. до 1979. Привреда је под њиховом владавином је напредовала, али је била веома раширена корупција. Године 1979. побуна под вођством сандиниста (левичарска група, која је име добила по бившем социјалистичком вођи Аугусту Сандину) свргнула је Сомозе са власти.

Породица Ортега

Социјалистички политичар Даниел Ортега (рођен 1945) постао је поглавар Никарагве 1981. године и победио на слободним изборима 1984. Њему није успело да ослободи своју земљу од сукоба између десничарских политичара са потпором САД и својих левичарских савезника.

Интервенција САД

Током 20. века Сједињене Државе су биле директно укључене у средњоамеричке сукобе. Године 1909. САД су подупирале десничарску револуцију у Никарагви, и та је земља била под окупацијом морнарице САД до 1933, кад их је након герилског рата на повлачење присилио Аугусто Сандино (1895- 1934). Касније су Сједињене Државе интервенисале да би угушиле левичарске револуције и спречиле ширење комунизма током Хладног рата. У новије време САД су подупирале побуњенике (десничарску герилу) у Никарагви, а 1989. године извршена је инвазија на Панаму ради свргавања корумпираног владара, генерала Мануела Нориеге.

Оскар Ромеро

Оскар Ромеро

Главни чланак: Оскар Ромеро

Надбискуп Оскар Ромеро (1917—1980) био је на челу католичке цркве у Салвадору. Цитирајући Библију почео је да тражи боље животне услове за сиромашне. Током 1970-их многи католици су почели да се укључују у социјалне активности. То је узнемиравало владу која је запослила плаћенике да убијају свештенике. Када се Ромеро све горљивије почео да се заузима за обесправљене и да јавно прозива владине ескадроне смрти за насиље над невиним сељацима, кампесиносима, и сам је убијен.

Види још

• Историја Белиза
• Историја Гватемале
• Историја Салвадора
• Историја Хондураса
• Историја Никарагве
• Историја Костарике
• Историја Панаме

Literatura

• Hoopes, John W. and Oscar Fonseca Z. (2003). Goldwork and Chibchan Identity:Endogenous Change and Diffuse Unity in the Isthmo-Colombian Area (PDF). Washington, DC: Dumbarton Oaks. ISBN 978-0-82631-000-2. Архивирано из оригинала (Online text reproduction) 25. 2. 2009. г. 
• Hall, Carolyn, Historical atlas of Central America. Norman, Okla. : University of Oklahoma Press, c2003.
• Pérez Brignoli, Héctor. A brief history of Central America. Berkeley: University of California Press, c1989.
• Woodward, Ralph Lee. Central America, a nation divided, 3rd edition. New York: Oxford University Press, 1999.
• Brown, Richmond F. Juan Fermín de Aycinena, Central American Colonial Entrepreneur, 1729-1796. Norman: University of Oklahoma Press 1997.
• Dym, Jordana and Christophe Belaubre, eds. Politics, Economy, and Society in Bourbon Central America. Norman: University of Oklahoma Press 2007.
• Gerhard, Peter. The Southeast Frontier of New Spain. Princeton: Princeton University Press 1979.
• Jones, Grant D., The conquest of the last Maya kingdom. Stanford, Calif.: Stanford University Press, 1998.
• Jones, Grant D., Maya resistance to Spanish rule: time and history on a colonial frontier. Albuquerque: University of New Mexico Press, c1989.
• Kinkead, D.T., ed. Urbanization in Colonial Central America. Seville 1985.
• Lanning, John Tate, The Eighteenth-Century Enlightenment in the University of San Carlos de Guatemala. Ithaca: Cornell University Press 2001.
• MacLeod, Murdo J., Spanish Central America: A Socioeconomic History, 1520-1720. Berkeley and Los Angeles: University of California Press 1973.
• Patch, Robert W. Indians and the Political Economy of Colonial Central America, 1670-1810. Norman: University of Oklahoma Press 2013.
• Sherman, William. Forced Native Labor in Sixteenth Century Central America. Lincoln: University of Nebraska Press 1979.
• Wortman, Miles. Government and Society in Colonial Central America. New York 1982.
• Booth, John A., Christine J. Wade, and Thomas Walker, eds. Understanding Central America: Global Forces, Rebellion, and Change (Westview Press, 2014)
• Bulmer-Thomas, Victor. Political Economy of Central America Since 1920. New York: Cambridge University Press 1987.
• Coatsworth, John H. Central America and the United States: the clients and the `colossus (Twayne Pub, 1994)
• LaFeber, Walter. Inevitable Revolutions: The United States in Central America . New York, Norton & Company. (2nd изд.). 1993. ISBN 978-0-393-01787-8. 
• ЛеоГранде, Wиллиам M. Оур Оwн Бацкyард: Тхе Унитед Статес ин Централ Америца, 1977-1992 (Университy оф Нортх Царолина Пресс, 1998) Онлине едитион Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2019)
• Alvarado, Pedro de (2007) [1524]. „Pedro de Alvarado's letters to Hernando Cortés, 1524”. Ур.: Matthew Restall; Florine Asselbergs. Invading Guatemala: Spanish, Nahua, and Maya Accounts of the Conquest Wars. University Park, Pennsylvania: Pennsylvania State University Press. стр. 23—47. ISBN 978-0-271-02758-6. OCLC 165478850. 
• Batres, Carlos A. (2009). „Tracing the "Enigmatic" Late Postclassic Nahua-Pipil (A.D. 1200–1500): Archaeological Study of Guatemalan South Pacific Coast”. Theses. Carbondale, Illinois: Southern Illinois University Carbondale. Приступљено 2011-10-02. 
• Carmack, Robert M. (2001a). Kikʼaslemaal le Kʼicheʼaabʼ: Historia Social de los Kʼicheʼs (на језику: шпански). Guatemala City, Guatemala: Cholsamaj. ISBN 978-99922-56-19-0. OCLC 47220876. 
• Carmack, Robert M. (2001b). Kikʼulmatajem le Kʼicheʼaabʼ: Evolución del Reino Kʼicheʼ (на језику: шпански). Guatemala City, Guatemala: Cholsamaj. ISBN 978-99922-56-22-0. OCLC 253481949. 
• Caso Barrera, Laura; Mario Aliphat (2007). J.P. Laporte; B. Arroyo; H. Mejía, ур. „Relaciones de Verapaz y las Tierras Bajas Mayas Centrales en el siglo XVII” (PDF). XX Simposio de Investigaciones Arqueológicas en Guatemala, 2006 (на језику: шпански). Guatemala City, Guatemala: Museo Nacional de Arqueología y Etnología: 48—58. Архивирано из оригинала (PDF) 2013-10-17. г. Приступљено 2012-01-22. 
• Chamberlain, Robert Stoner (1966) [1953]. The Conquest and Colonization of Honduras: 1502–1550. New York: Octagon Books. OCLC 640057454. 
• Chase, Arlen F. (април 1976). „Topoxte and Tayasal: Ethnohistory in Archaeology” (PDF). American Antiquity. Washington, D.C.: Society for American Archaeology. 41 (2): 154—167. ISSN 0002-7316. JSTOR 279166. OCLC 482285289. doi:10.2307/279166. Архивирано из оригинала (PDF) 2013-11-01. г. Приступљено 2012-12-02. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Coe, Michael D. (1999). The Maya. Ancient peoples and places series (6th изд.). London and New York: Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-28066-9. OCLC 59432778. 
• Coe, Michael D.; Rex Koontz (2002). Mexico: from the Olmecs to the Aztecs (5th изд.). London and New York: Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-28346-2. OCLC 50131575. 
• Cornejo Sam, Mariano. Qʼantel (Cantel): Patrimonio cultural-histórico del pueblo de Nuestra Señora de la Asunción Cantel: Tzionʼelil echbaʼl kech aj kntelab "Tierra de Viento y Neblina" (на језику: шпански). Quetzaltenango, Guatemala. 
• Cortés, Hernán (2005) [1844]. Manuel Alcalá, ур. Cartas de Relación (на језику: шпански). Mexico City, Mexico: Editorial Porrúa. ISBN 978-970-07-5830-5. OCLC 229414632. 
• Dary Fuentes, Claudia (2008). Ethnic Identity, Community Organization and Social Experience in Eastern Guatemala: The Case of Santa María Xalapán (на језику: шпански). Albany, New York. ISBN 978-0-549-74811-3. OCLC 352928170 — преко ProQuest. 
• de Las Casas, Bartolomé (1992) [1552]. Nigel Griffin, ур. A Short Account of the Destruction of the Indies. London and New York: Penguin Books. ISBN 978-0-14-044562-6. OCLC 26198156. 
• de Las Casas, Bartolomé (1997) [1552]. Olga Camps, ур. Brevísima Relación de la Destrucción de las Indias (на језику: шпански). Mexico City, Mexico: Distribuciones Fontamara, S.A. ISBN 978-968-476-013-4. OCLC 32265767. 
• de León Soto, Miguel Ángel (2010). La Notable Historia de Tzalcahá, Quetzaltenango, y del Occidente de Guatemala (на језику: шпански). Guatemala City, Guatemala: Centro Editorial Vile. OCLC 728291450. 

Spoljašnje veze

• Karte departmana (1: 250,000
• del Águila Flores, Patricia (2007). „Zaculeu: Ciudad Postclásica en las Tierras Altas Mayas de Guatemala” (PDF) (на језику: шпански). Guatemala City, Guatemala: Ministerio de Cultura y Deportes. OCLC 277021068. Архивирано из оригинала (PDF) 2011-07-21. г. Приступљено 2011-08-06. 
• Castro Ramos, Xochitl Anaité (2003). „El Santo Ángel. Estudio antropológico sobre una santa popular guatemalteca: aldea El Trapiche, municipio de El Adelanto, departamento de Jutiapa” (PDF) (на језику: шпански). Guatemala City, Guatemala: Escuela de Historia, Área de Antropología, Universidad de San Carlos de Guatemala. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 10. 2012. г. Приступљено 2012-01-25. 
• Calderón Cruz, Silvia Josefina (1994). „Historia y Evolución del Curato de San Pedro Sacatepéquez San Marcos, desde su origen hasta 1848” (PDF) (на језику: шпански). Guatemala City, Guatemala: Universidad Francisco Marroquín, Facultad de Humanidades, Departamento de Historia. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 08. 2021. г. Приступљено 2012-09-28.