Историја Јемена

Јемен је земља на чијем су тлу настале неке од најстаријих цивилизација на Блиском истоку. Његова релативно плодна земља и довољна количина киша, омогућила је да се ту одржи стабилна популација. Све је то препознао и древни грчки географ Птоломеј који је за Јемен рекао да је Eudaimon Arabia (латински Arabia Felix = Срећна Арабија).

Сабејски натпис посвећен богу месеца Алмакаху из 7. века п. н. е..

Грифон из краљевске палате у Шабви, престонице Хадрамаута

Између 12. века и 6. века п. н. е.. у Јемену је превладавало шест тадашњих краљевстава; Минејско, Катабан, Аусанско, Хадрамаутско, Сабејско и Химјарско која су ратовала једна против других, или склапала савезништва, превасходно ради контроле над караванским Путем тамјана и доминације у лукративној трговини зачинима. Јемен је 630. године међу првима прихватио ислам и постао део муслиманског универзума.

Јеменске пустиње Руб ел Хали и Сајхад биле су колевка номадских племена Семита која су мигрирала на север и населила Акад, из којег су касније продрли до Месопотамије и на крају освојили Сумер 2300. п. н. е. и асимилирали сиријске Аморите.

Праисторија

Према неким хипотезама, Арапи Јужне Арабије ујединили су се око 3. миленијума пне. под водством јеменског семитског племена Катани. Катани су били доминантни у Јемену од 2300. п. н. е. до 800. п. н. е., мада се о том раздобљу мало зна, јер је јужноарапске Семите раздвајала огромна пустиња Руб' ал Кхали од месопотамских Семита (Сумера), а они у том времену нису имали писмо на којем би записали своју историју. Ипак је познато да су се пловили и трговали уз обале Црвеног мора, што их је довело у контакт са Феничанима од којих су преузели њихово писмо и прилагодили га себи око 800. п. н. е., те почели да записују своју историју.

Семитска култура Тихама трајала је од 1500.-1200. п. н. е., тај културни круг настао у јеменској Тихами проширио се на северну Етиопију и Еритреју (посебно по Тиграју, средишњој Еритреји, и обалском подручју Адулис), након тога су јеменски Семити почели да насељавају и Етиопску висораван. Њихове колоније ће до пуног изражаја доћи од 8. века п. н. е.., кад су се вероватно из њих развила краљевства Дамот и Краљевство Аксум.

Јеменска античка краљевства

Сабејско краљевство

Главни чланак: Сабејско краљевство

За време доминације Сабејаца од 8. века п. н. е.. до 275. збио се процват пољопривреде и трговине, тако да је њихово краљевство било синоним за богатство и благостање. Саба се простирала по данашњем Асиру (регија у југозападном Јемену), њихова престоница Мариб, била је близу данашњег главног града Јемена Сане. По легенди, најстарији син Ное - Шем, основао је град Мариб.

Током 8. и 7. века п. н. е.. дошло је до блиског контакта између Краљевства Дамот на тлу данашње Еритреје и северне Етиопије и Краљевства Саба. То краљевство било је аутохтоно, али неки пронађени натписи са краљевог двора писани на прото-етиосемитском, и бројни сабејски имигранти по Дамоту који се наводе у тим натписима, јасно говоре о великом утицају Сабе на Дамот.

Богатство краљевства Саба почивало је на робовласничкој пољопривреди, која се успешно развила (за то време) због напредног система наводњавања, који се састојао од великих акумулацијских језера по планинским вадијима и тунела који су водили из њих до поља. Најимпресивнија брана из тог раздобља је позната Брана Мариб изграђена око 700. п. н. е., која је служила за наводњавање око 25.000 хектара (100 km2) преко једног миленијума док се није урушила 570. након неколико векова небриге.

Бронзани човек пронађен у Ал Баиди (антички Нашкум); 6. - 5. век пне. Музеј Лувр

Сабејско краљевство, постојало је готово пуних 14 векова, оно се спомиње и у Старом завету.

Хадрамаутско краљевство

Главни чланак: Хадрамаутско краљевство

Први познати натпис о Хадрамаутског краљевству је из 8. века п. н. е.. то је у ствари сабејски запис у којем се наводи да је владар Хадрамаута - Јадаил савезник сабејског владара Карабил Ватара. Кад је Минејско краљевство преотело контролу над караванским путевима у 4. веку п. н. е.. Саби, Хадрамаут је постао њихов конфедерални савезник, вођен тговачким интересима. Након тог се Хадрамаут потпуно осамосталио, али је од тада био стална мета напада моћног суседног Краљевства Химјар од краја 1. века п. н. е.., које се успешно одупирао. Хадрамаут је свој зенит имао средином 2. века, кад је успео себи да припоји суседно источно Краљевство Катабан. Али и тад је Хадрамаут био у непрекидним ратовима с суседним краљевствима Химјар и Саба. Сабејски краљ Шајрум Автар је чак успео да заузме хадрамаутску престолницу и краљев двор у Шабви 225. године.

У то време појављује се и нови учесник у борби за контролу Јемена, Краљевство Аксум из Етиопије са којим се Хадрамаут морао борити као савезник Сабе. Краљевство Хадрамаут успело се одржати све до 3. века, на крају га је заузео химјарски краљ Шамар Јухариш, који је тако успео да уједини цели југ Јемена.

Краљевство Аусан

Главни чланак: Краљевство Аусан

Мало Краљевство Аусан са престолницом у Хагар Јахиру постало је значајно у 7. веку п. н. е.. када је успело да стекне надзор над обалом средишњег Јемена и да угрози Сабу. Сабејски мукариб Кариб ил Ватар I, подузео је велику офанзиву на Аусан око 685. п. н. е. разорио престолницу и заузео га.

Катабански бронзани кип лава са јахачем (око 75. - 50. п. н. е.)

Краљевство Катабан

Главни чланак: Катабан

Краљевство Катабан постојало је од 4. века п. н. е.. до 2. век пне. и било је једно од античких јеменских краљевства насталих у долини Вади Беихан. Попут осталих хадрамутских краљевина и њихов просперитет почивао је на контроли караванског пута тамјана и наплате такси за пролаз. Њихова престолница Тимна била је важна међустаница на караванском путу кроз Хадрамут за Сабу и Минеј. Врховно божанство Катабанаца био је Амм (Ујак), а они су сами себе називали децом Ама.

Минејско краљевство

Главни чланак: Минејско краљевство

Прва престоница Минејског краљевства био је Јатхил (данашњи Баракиш), а касније Карна (данашња Сада у мухафази ал-Џауф. Минејски зенит био је током 3. века п. н. е.. кад су Минејци успјели задобити надзор на великим делом караванског Пута тамјана, проширивши своју власт и на саудијске градове у Наџрану, Асиру и Хиџазу. Краљевство Минеј пропало је почетком 2. века кад су њихови градови подпали под Катабан.

Химјарско краљевство

Кип Амалаја (1. век)

Главни чланак: Химјарско краљевство

Најмлађе јеменско античко краљевство - Химјар прво је успело да овлада целим Јеменом и да стекне контролу над Црвеним морем и обалама Аденског залива. Они су из своје престолнице Зафар, кретали на успешне офанзиве и поступно проширили своју власт на исток до Персијског залива и на север до Велике арапске пустиње.

На почетку 3. века, јеменска краљевства била су у сталним међусобним ратовима, тад се аксумски краљ Гадарат почео се мешати у јеменске прилике. Прво је склопио савез са Сабом, химјарски текстови говоре да су тада и Хадрамаут и Катабан били у савезу против Химјара. Тако да је Аксум лако заузео Тихаму и химјарску пријестолницу Зафар у првом кварталу 3. века.

Међутим тај савез није дуго трајао, сабејски краљ Шајрум Автар неочекивано је раскинуо савезништво с Хадрамаутом и напао га заузевши њихову престолницу Шабву у 225. Химјар је затим у савезу са Сабом напао на аксумску територију и преотео своју престолницу Зафар и потиснуо Аксум на уски обални појас Тихаму.

Из своје престолнице Зафар (данас мало село у мухафази Иб) они су мало помало заузели Сабејско краљевство и постали господари Јемена. Химјарски краљ Јусуф Асар Јатар (Ду Нувас) прихватио је јудаизам почетком 6. века и почео са прогоном хришћана.

То је огорчило аксумског краља Калеба, који је уз помоћ византијског цара Јустина I напао и окупирао Химјарско краљевство. Око педесет година касније, наследник химјарских краљева; Сајфу ибн Ди Јазан затражио је помоћ персијског краља Хозроја I да протера Аксум из Јемена.

Краљевство Аксум

Главни чланак: Аксумско царство

Након окупације Химјара и убиства њихова краља Ду Нуваса, аксумски краљ Калеб, поставио је химјарца Сумјафу Ашву као свог поткраља. Он је владао до 525, тад га је свргнуо аксумски генерал (или војник и бивши роб) Абраха уз помоћ етиопијских незадовољних војника. Према каснијим арапским текстовима, Калеб је послао војску од 3.000 људи да свргне Абраху, али му мисија није успела, јер су војници убили заповеднике и пребегли на Абрахову струну.

За време своје владавине, Абраха је организовао радове на поправци бране Мариб 543, и примио персијске и византијске посланике. Владао је до 547, кад га је наследио његов син - Аксум (Јаксум по арапском изворима), којег је свргнуо његов брат Масрук последњи аксумски владар у Јемену којег је по легенди убио сасанидски генерал Вахриз 570. То је био крај аксумске владавине у Јемену.

Касније арапски извори наводе да је Абраха изградио велику цркву ал-Кулајс у Сани, како би зауставио ходочашћа у Кабу, као и то да је умро 570. након неуспелог напада на Меку.

Јемен под Сасанидима

Главни чланак: Сасанидско царство

Сасанидски краљ Хозроје I послао је своје трупе под заповедништвом Вахриза, да помогну химјарском краљу Сајфу ибн Ди Јазану избацити етиопске аксумите из Јемена. Након протеривања аксумита Јемен и цела јужна Арабија ушле су у сферу сасанидског утицаја, као њихови вазали. Сасаниди су послали још једну војску у Јемен, тако да је 597/8 јужна Арабија постала покрајина Сасанидског царство под управом персијског сатрапа Бадана. Након што су Сасаниди убили последњег химјарског краља Ди Јазана, Јемен је подељен на одређени број аутономних краљевства.

Овакав развој догађаја био је резултат експанзивне политике коју је водио сасанидски краљ Хозроје II Парвиз (590—628), чији је циљ био да осигура своје царство у пограничном подручју као што је Јемен, и не да дозволи Византији да се ту устали. Након смрти Хозроја II 628, сасанидски сатрап јужне Арабије - Бадан, прешао је на ислам, а с њим и цели Јемен.

Јемен у доба ислама

Карта ширења ислама за време калифата

Ислам се проширио по Јемену већ око 630, још за живота оснивача ислама, пророка Мухамеда, у време док је Јеменом владао персијски сатрап Бадан. Након тога Јемен је постао део првог арапско-исламског калифата, део исламског универзума.

У планинама бившег северног Јемена с временом се оформио један облик теократске власти којем су на челу били локални имами, најчешће из муслиманске секте Зејдита. Тај облик владавине задржао се до 20. века. Имам из Саде - Јахја ал-Хади ал-ила Хак I (владао од 893. до 911) успео је да оснује властиту зејдитску династију која се одржала све до друге половине 20. века.

Ипак је средњевековна историја Јемена замршена хроника борби за власт међу локалним имамима. Египатски Фатимиди помогли су шијитским Исмаилијама да одрже доминацију над Јеменом у 11. веку. Ајубидски султан Саладин овладао је Јеменом 1173.

Након тог Јеменом влада династија Расулида из своје престонице Забид од приближно 1230. до 15. века. Од 1516. Јеменом владају египатски Мамлуци, али већ следеће године, османска војска преузела је власт у Јемену. Највећи отпор њиховој власти долазио је од зејдитског имама Ал-Мансур ал-Касима из Сане, тако да су Османлије изгубиле контролу над унутрашњости Јемена око 1630. Од тада па све до 19. века, задржали су надзор само у појединим лукама у Тихами, док су у јеменском горју углавном владали зејдитски имами.

Литература

• Оригинал теxт фром У.С. Стате Депт. Цоунтрy Студy
• (1): ДАУМ, W. (ед.): Yемен. 3000 yеарс оф арт анд цивилисатион ин Арабиа Фелиx., Иннсбруцк / Франкфурт ам Маин / Амстердам [1988]. пп. 53–4.
• „Хисторy оф Yемен”. Архивирано из оригинала 23. 8. 2006. г. Приступљено 25. 1. 2019. ЦС1 одржавање: БОТ: статус параметра оригинални-УРЛ непознат (веза)
• Тимелине оф Арт Хисторy оф Арабиа инцлудинг Yемен (Тхе Метрополитан Мусеум оф Арт).
• А Дам ат Мариб
• Дас Фенстер зум Јемен (Герман)
• „Гесцхицхте дес Јемен (Герман)”. Архивирано из оригинала 5. 2. 2012. г. Приступљено 25. 1. 2019. 
• „Хисторy оф Yемен”. Архивирано из оригинала 12. 2. 2008. г. Приступљено 25. 1. 2019. 
• Алессандро де Маигрет. Арабиа Фелиx, транслатед Ребецца Тхомпсон. . Лондон: Стацеy Интернатионал. 2002. ИСБН 978-1-900988-07-0. 
• Андреy Коротаyев. Анциент Yемен. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс, 1995. . ИСБН 978-0-19-922237-7.  [1].

Спољашње везе

• A Dam at Marib
• „стате.гов”. Архивирано из оригинала 13. 9. 2004. г. Приступљено 25. 1. 2019. 
• „Хисторy оф Yемен”. Архивирано из оригинала 12. 2. 2008. г. Приступљено 25. 1. 2019. 
• „Yемените Виртуал Мусеум”. Архивирано из оригинала 30. 9. 2002. г. Приступљено 25. 1. 2019.  – еxцеллент сите wитх манy пицтурес.
• Encyclopedia of the Nations, Asia and Oceania, Yemen