Википедија

Историја библиотека

Историја библиотека започела је са првим напорима да се организују колекције докумената. Теме од интереса укључују приступ збирци, набавку материјала, аранжман и алате за проналажење књига, трговину књигама, утицај физичких својстава различитих материјала за писање, језичну дистрибуцију, улогу у образовању, стопе писмености, буџете, особље, библиотеке за посебно циљану публику, архитектонске заслуге, обрасце коришћења и улогу библиотека у културној баштини нације и улогу владе, цркве или приватног спонзорства. Од 1960-их година појављују се питања информатизације и дигитализације.

Историја библиотека је академска дисциплина посвећена проучавању историје библиотека; то је потпоље библиотекарства и историје.

Ране библиотеке

уреди
 
Плоча из Асурбанипалове библиотека која садржи део епа о Гилгамешу

Прве библиотеке састојале су се од архива најстаријег облика писања - глинених плоча са клинастим писмом које су откривене у храмским просторијама у Сумеру,[1][2] неке од којих потичу из 2600. године п. н. е..[3] Око инч дебеле, таблице су израђене у различитим облицима и величинама. Блатна глина је стављана у дрвене рамове, површина је била изглађена за писање и плоче су остављене да се осуше тако да остану влажне у некој мери. Након што су исписане, глина је сушена на сунцу или је печена у пећи ради тврђог финиша. При чувању таблице су се могле постранично слагати, једна поред друге, са садржајем описаним насловом написаним по ивици која је била окренута према споља, који је био лако уочљив. Прве библиотеке појавиле су се пре пет хиљада година у Плодном полумесецу југозападне Азије, области која се простирала од Месопотамије до Нила у Африци. Познат као колијевка цивилизације, Плодни полумесец је био родно место писања, негде пре три хиљаде пре нове ере.[4] Ове архиве, које су се углавном састојале од записа о трговачким трансакцијама или залихама, означавају крај праисторије и почетак историје.[5][6]

Ситуација је била приближно иста у записима на папирусу владе и храмова Старог Египта.[2] Најстарији откривени приватни архиви чувани су на Угариту; поред кореспонденције и инвентара, текстови митова су вероватно бити стандардна пракса - текстови за обуку нових писара. Такође постоје докази о библиотекама у Нипуру око 1900. године п. н. е. и онима у Ниниви око 700. године п. н. е., које садрже систем библиотекарске класификације.[7]

Преко 30.000 глинастих таблица из Асурбанипалове библиотеке откривено је у Ниниви,[8] пружајући модерним учењацима увид у невероватно богатство месопотамијске књижевности, верска и административна дела. Међу налазима је била Енума Елиш, позната и као Еп о стварању,[9] која приказује традиционални вавилонски поглед на стварање, Еп о Гилгамешу,[10] велики избор „знаменитих текстова”, укључујући Енуму Ану Енлил која је „садржала записе који се баве месецом, његовом видљивошћу, помрачењима и везама са планетима и непокретним звездама, сунцем, његовом короном, пегама и помрачењима, временом, односно громовима, грмљавином и облацима, планетама и њиховом видљивошћу, изгледом и позицијама”,[11] и астрономске/астролошке текстове, као и стандардне спискове које користе писари и научници као што су спискови речи, двојезични речници, спискови знакова и синонима и спискови медицинских дијагноза.

Таблице су биле смештене у различитим посудама као што су дрвене кутије, плетене кошаре од трске или глинене полице. „Библиотеке” су биле каталогизоване помоћу колофона, који су утисак издавача на кичми књиге, или у овом случају таблици. Колофони су наводили назив серије, наслов таблице и све додатне информације које је писар требао навести. На крају су глинене таблице биле организоване према теми и величини. Нажалост, због ограниченог простора на полицама, када би додатне таблице биле додате у библиотеку, старије би биле уклоњене, због чега неке таблице недостају из ископаних градова у Месопотамији.[12]

Према легенди, митски филозоф Лаози био је чувар књига у најранијој библиотеци у Кини, која је припадала царској династији Џоу.[13] Такође, докази о каталозима који су пронађени у неким уништеним древним библиотекама илуструју присуство библиотекара.[13]

Референце

уреди
  1. ^ Цассон, Лионел (11. 8. 2002). Либрариес ин тхе Анциент Wорлд. Yале Университy Пресс. стр. 3. Приступљено 7. 3. 2012. 
  2. ^ а б Краснер-Кхаит, Барбара (2010). „Сурвивор: Тхе Хисторy оф тхе Либрарy”. Хисторy Магазине. Архивирано из оригинала 21. 11. 2015. г. Приступљено 5. 3. 2012. 
  3. ^ Мацлаy, Катхлеен (6. 5. 2003). „Цлаy цунеиформ таблетс фром анциент Месопотамиа то бе плацед онлине”. Университy оф Цалифорниа, Беркелеy. Приступљено 5. 3. 2012. 
  4. ^ Мурраy, Стуарт А.П.
  5. ^ Ренфреw, Цолин (2008) Прехисторy Тхе Макинг оф тхе Хуман Минд, Неw Yорк: Модерн Либрарy.
  6. ^ Робертс, Јохн Моррис (1997). А Схорт Хисторy оф тхе Wорлд. Оxфорд Университy Пресс. стр. 35. Приступљено 7. 3. 2012. 
  7. ^ Тхе Америцан Интернатионал Енцyцлопедиа, Неw Yорк: Ј. Ј. Литтле & Ивес, 1954; Волуме IX
  8. ^ „'Ассурбанипал Либрарy Пхасе 1', Бритисх Мусеум Оне”. Бритисхмусеум.орг. Приступљено 21. 6. 2013. 
  9. ^ "Епиц оф Цреатион", ин Даллеy, Степхание. Мyтхс фром Месопотамиа. Оxфорд, 1989; пп. 233–81
  10. ^ "Епиц оф Гилгамесх", ин Даллеy, Степхание. Мyтхс фром Месопотамиа. Оxфорд, 1989; пп. 50–135
  11. ^ Ван Де Миерооп, Марц (2007). А Хисторy оф тхе Анциент Неар Еаст ца. 3000–323 БЦ. Оxфорд, УК: Блацкwелл Публисхинг. п. 263
  12. ^ Wеитемеyер, M. (1956). Арцхиве анд либрарy тецхниqуе ин анциент Месопотамиа. Либри: Интернатионал Јоурнал оф Либрариес, 6(3). 217–238.
  13. ^ а б Мукхерјее, А. К. (1966). Либрариансхип: Итс Пхилосопхy анд Хисторy. Асиа Публисхинг Хоусе. п. 86

Литература

уреди
  • Блацк, Алистаир. А Неw Хисторy оф тхе Енглисх Публиц Либрарy: Социал анд Интеллецтуал Цонтеxтс, 1850–1914, Лондон анд Неw Yорк: Леицестер Университy Пресс (1996); Тхе Публиц Либрарy ин Бритаин 1914–2000 (2000)
  • Цассон, Лионел. (2001) Либрариес ин тхе Анциент Wорлд, Yале Университy Пресс; 169 пп.
  • Харрис, Мицхаел Х. (1999). Хисторy оф Либрариес оф тхе Wестерн Wорлд (4тх изд.). Сцарецроw Пресс. ИСБН 978-0-8108-7715-3. 
  • Харрис, Мицхаел Х. ед. (1971) Реадер ин Америцан Либрарy Хисторy онлине едитион Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јун 2019); артицлес бy сцхоларс
  • Хоаре, Петер, ед. (3 вол. 2006) Тхе Цамбридге Хисторy оф Либрариес ин Бритаин анд Иреланд, 2072 пагес
  • Хобсон, Антхонy. Греат Либрариес, Литтлехамптон Боок Сервицес (1970), сурвеyс 27 фамоус Еуропеан либрариес (анд 5 Америцан онес) ин 300пп
  • Краусе, Лоуисе Беерстецхер (1898), Реадинг Лист он Либрарy Буилдингс, Бостон: Бостон Боок Цомпанy 
  • Лернер, Фред. (2нд ед. 2009) Тхе Сторy оф Либрариес: Фром тхе Инвентион оф Wритинг то тхе Цомпутер Аге, Лондон, Блоомсбурy
  • Мартин, Лоwелл А. (1998) Енрицхмент: А Хисторy оф тхе Публиц Либрарy ин тхе Унитед Статес ин тхе Тwентиетх Центурy, Сцарецоw Пресс
  • Мурраy, Стуарт А.П. (2012) Тхе Либрарy: Ан Иллустратед Хисторy. Америцан Либрарy Ассоциатион, Цхицаго.
  • Стаикос, Константинос, Тхе Хисторy оф тхе Либрарy ин Wестерн Цивилизатион, транслатед бy Тимотхy Цуллен, Неw Цастле, Дел.: Оак Кнолл Пресс, 2004–2013 (сиx волумес).
  • Стам, Давид Х. (2001). Интернатионал Дицтионарy оф Либрарy Хисториес. Таyлор & Францис. , 1100пп; цоверс 122 мајор либрариес ин Еуропе, 59 ин У.С, анд 44 отхерс, плус 47 тхематиц ессаyс
  • Wедгеwортх, Роберт; et al., ур. (1993). Wорлд Енцyцлопедиа оф Либрарy анд Информатион Сервицес (3рд изд.). Америцан Либрарy Ассоциатион. 
  • Wиеганд, Wаyне А.; Доналд Г. Давис, Јр. (1994). Енцyцлопедиа оф Либрарy Хисторy. Таyлор & Францис. ; цоверс 60 мајор либрариес
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Istorija_biblioteka&oldid=27675958”