Иван Дунковић
Иван Дукновић (Винишће, 1440. – 1509) познат под псеудонимима Иоаннес Далмата, Гиованни да Трау био је један од највећих хрватских вајара из периода ренесансе, који је стекао и светску славу, након што је највећа дела извајао у Италији и Мађарској.[1]
| Иван Дунковић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1440. |
| Место рођења | Винишће, Хрватска |
| Датум смрти | 1509. (68/69 год.) |
| Уметнички рад | |
| Поље | вајарство |
| Правац | ренесанса |
Живот и каријера уреди
Рођен је у Винишћу, на брду званом Ориховица 1440. године. Родна кућа му је била близу каменолома Волује из којих се узимао камен за трогирску катедралу, и у коме је највероватније клесарски занат изучио радећи с оцем Стјепаном, који је био протомајстор трогирских каменорезаца и градитељ звоника трогирске катедрале. Међутим ко су му били учитељи вајарства до данас није познато.[2]
- Боравак у Италији
Са двадесет година (око 1460) отишао је у Италију у којој је наставио уметничко школовање. У Риму је ступио у службу кардинала Пиетра Барбоа (касније папе Павао II), и на ширем подручју Рима стварао више од двадесет година. Као зрео мајстор био је спреман и способан за врло вредне наруџбине, јер се уклапао у врхове тамошњега ренесанснога вајарства.[3]
Након мукотрпног рада у Италији Иван је стекао славу једног од водећих вајара, за израду ренесансних надгробних споменика.
- Боравак у Угарској
Око 1486. године Дукновић одлази у Угарску на позив тадашњег краља Матије Корвина. Као краљев вајар, проширује тематику рад и ради на уређењу Краљевске палате у Вишеграду.
Иако су Дукновићева дала из врема боравка у Угарској страдала већ у првим најездама Турака, фигурална фонтана Херакла с лернејском хидром и круна извора из краљевске виле у мађарском Вишеграду као и рељефна пала олтара из павлинске цркве у Диошђеру потврђују његов високи уметнички израз.
Због његових заслуга за преношење духа италијанске ренесансе у област Дунава и за унапређивање уметности у тим крајевима, Дукновића се допао Краљу Матији који га је наградио племићким звањем, и доделом феудалног дворца Мајковец у Хрватској. Сматра се да је у том историјском раздобљу Дукановић портретисао угледне личности из хуманистичкога круга, а приписује му се и израда низа плиткорељефних портрета, који се дана чувају по европским музејима, укључујући фрагменте надгробне плоче бискупа Баратина, која се данас чува у музеју у Загребу.
- Веза са Трогиром
Иако је највећи део живора стварао уметничка дела у иностртанству, све време је одржавао везе са завичајем. Из тих веза са родним градом настала су следећа дела:
- две статуе (Светог Ивана и Светог Томе), за капелу трогирског заштитника Светог Ивана
- кип анђела (путта) грбоноше, за источни портал палате Ћипико.
- четири кипа у Трогиру и на острву Чиову.
Наведени радови сматрају се најбољим делима зрелог ренесансног вајарства у Хрватској.
- Последњи дани у Венецији
Пошто су Дубровчани одбили да га приме у службу, Дунковић је задње године живота провео у Венецији, у којој је 1498. године прихватио вајање монументалнога олтара Светог Марка (са 17 фигура), али га није завршио, а оно што је створио није очувано. Из тог периоде потиче изражајни рељеф Блажене Девице Марије у падованскому музеју и попрсје А. Зена у музеју Цоррер. Задњи свој рад, гробницу Блаженога Г. Гианеллија, Дукновић је пред смрт 1509. оставио у катедрали у Анкони.[4]
-
Гроб кардинала Табалдиа -
Декоратривни елементи, на базилици у Ватикану -
Портал палате у Венцији
.jpg)
Ументничко стваралаштво уреди
Допринос развоју ренесансне уметности у Италији уреди
Након што је у првим радовима исказо своје умеће Иван Дунковић је иако јако млад вајар, у Риму је израдио два портала на Венецијанској палати, скулптуре за монументалну гробницу папе Павла II у базилици Светог Петра (која је сада демонтирана а сматра се највећом икад изграђеном гробницом у Риму).
| „ | Његов рад карактерише енергичност и живост, а лица његових скулптура зраче психолошком уверљивошћу. Лица светаца не приказује идеалистички, него их прожима реализмом, дајући им црте портрета. Препознатљив је и по начину обликовања тканине – лепршаве, обликоване ветром, с мноштвом прегиба и малих троугластих набора који се спуштају низ тело – у чему готово достиже античке узоре. |
” |
Својим вајарским делима Дунковић не само да је заузео висок положај у укупному развоју ренесансне скулптуре, већ се убраја међу најзначајније стране уметнике који, не само да су дали свој допринос италијанској уметности, већ и својим искуством обогатили и културну баштину Хрватске.
-
1509. Анкона -
1509 Анкона -
Христ кога носе анђели, Свети Аугустин, Рим
Фигурална фонтана Херакла с лернејском хидром уреди
У дворишту Краљевске палате у Вишеграду у Мађарској, данас се налази копија фонтане од црвеног мермера под називом „Фигурална фонтана Херакла с лернејском хидром”, Дунковићево дело, који је настало око 1485. године када је он боравио у Угарској на двору Матије Корвина. Израдом фонтане он је проширио тематику свог дотадашњег рада.[5]
,_Visegr%C3%A1d.jpg)
- Занимљивост
У стара времена, на банкетим и вечерним дружењима, из фонтане Херакла с лернејском хидром је уместо воде текло пенушаво вино, које су пили гости краљевског пара, Матеаша и Беатрисе.
Признања уреди
Његова дела данас се чувају у Лувру и Ватиканским музејима, а у родном Трогиру однедавно је изложена стална поставка његових радова у Музеју града Трогира.
Види још уреди
Извори уреди
- ^ Росић, Дуња. „Иван Дунковић”. www.нова-акропола.цом. Нова Акропола. Приступљено 7. 4. 2020.
- ^ „Дукновић, Иван”. www.енциклопедија.хр. Приступљено 8. 4. 2020.
- ^ Бабић, I. (2012.а), Фигуративни принципи Ивана Дукновића, Радови ИПУ 36, 73-82
- ^ Орлић, Крсто. „Иван Дукновић, хрватски кипар чија је Богородица с дјететом 'чувала' гробове будућих светаца”. www.лаудато.хр. Приступљено 8. 4. 2020.
- ^ „Сигхтс оф Висеград - Тхе Роyал Палаце”. www.висеград.ху. Архивирано из оригинала 12. 11. 2020. г. Приступљено 8. 4. 2020.
Спољашње везе уреди
Медији везани за чланак Иван Дунковић на Викимедијиној остави
