Јелена Лукић
Јелена Лукић (Ужице, 1975) ауторка је прозе и поезије.[1][2]
Живот уреди
Јелена Лукић (рођена Марковић) одрасла је у Ужицу, где је похађала основну школу и гимназију. Након гимназије завршава филозофију на Филозофском факултету у Београду. Данас се бави новинарством и писањем. Ауторка је поетског кабареа „Кад се врати Розмари“.
Проза уреди
Од почетка деведесетих Јелена Лукић се углавном бави прозом и кратким причама. Резултат тога су две збирке прича - Пред одлазак у камин (1994) и Плагијат (1997). Већ неке приче у Плагијату својом дужином и стилом наслућују да ће након њих уследити роман – прво роман Есцајг за телетину, а потом и роман Стопало кинеске жене.
Ауторка је драме Сава Рака Тину (Народно позориште Ужице 2010) у режији Бориса Тодоровића, драме Критика чистог ума која је изведена у Тхеатер м б Х у Бечу у режији Јохане Томек, као и бројних радио драма које су извођене на Радиу БХ1
Поезија уреди
Поезијом почиње да се бави нешто касније. Своје песме везујује за циклусе који су, поред емотивне повезаности, често повезани и са градовима у којима живи, те лутања и истраживања у том животном периоду доводе до бечког циклуса, сарајевског циклуса... Ти циклуси окупљени су у збиркама Како смо се играли са покојном баком, Одломци из ненаписаних комада и За њом иде један мален пас.
Награде уреди
Јелена Лукић добитница је награде за најбољу кратку причу Србије (књижевни часопис „Не мозе се без облика“), награде за Најбољег приповедача књижевног часописа Венац и специјалне награде Тоде Чолак за најбољу кратку причу. Добитница је и награде књижевног конкурса Улазница за најбољу причу, награде Милутин Ускоковић за приповетку, награде Дисово пролеце за збирку песама, прве награда на Фестивалу поезије у Врбасу, прве награда на фестивалу Дани поезије у Зајечару, као и специјалне награде у Тхеатер МБХ за драму Критика чистог ума и ВБЗ награде за роман године у Хрватској.
Кабаре уреди
Кабаре је настао као тежња ка адекватном представљању поезије заинтересованој публици. Уобичајена форма промоција у Србији није нудила довољно слободе овим стиховима, те 2011. године, са групом сарадника, Јелена Лукић продуцира поетско вински кабаре „Кад се врати Розмари“, нудећи потпуно нови концепт поетском програму. Кабаре је на репертоару народног позориста Ужице и реч је о првом поетском програму који је на редовном репертоару једног професионалног позоришта у Србији. Кабаре је имао две верзије - Кад се врати Розмари (поред ауторке на сцени и глумица Андријана Симовић) и Забрањени град (поред ауторке, на сцени глумци Владимир Курцубић и Андријана Симовић). Уз централног госта (Ибрица Јусић) и ауторске сонгове, уз рецитовање и приче о занимљивим догађајима са књижевних догадјаја кабаре пружа потпуно нов живот поезији и поетском доживљају.
Новинарство уреди
Након студентског рада на радију Студио Б, прелази у Сарајево и ради у магазину Дани. Радила је и за електронски часопис Critic који је издавао Wа универзитет. Од 2007. године ради за Метрополис, Тв ВПРО као један од регионалних дописника и аутор документарних прилога са простора бивше Југославије.