Јован Мокрањац (18881956) био је велики српски виолончелиста, рођен у Београду 13. јануара 1888. Његов отац Василије и велики српски композитор Стеван Стојановић Мокрањац били су рођена браћа. Управо Стеван Мокрањац препознао је Јованов таленат и упутио га у Немачку на школовање. Тамо је завршио конзерваторијум и постао први српски школовани виолончелиста. По повратку са студија прошао је албанску голготу са српском војском у Првом светском рату, о чему говоре и његове драме, од којих су неке извођене у Народном позоришту између два светска рата. Био је један од предавача у Српској Музичкој школи (данас Музичка школа "Мокрањац"),[1] а затим доцент Музичке академије у Београду и солиста оркестра опере Народног позоришта у Београду. Један је од оснивача Симфонијског оркестра Радио Београда. Његова методика наставе виолончела добила је изузетне похвале од Наваре, Фурнијеа, и других великих виолончелиста и педагога западне Европе педесетих година XX века, као и од професора Московског конзерваторијума за музику Сергија Кришевицког, који га је позвао да представи ово своје револуционарно дело, са многим новинама у обучавању младих талената.

Јован Мокрањац
Датум рођења(1888-01-13)13. јануар 1888.
Место рођењаБеоград
 Србија
Датум смрти18. децембар 1956.(1956-12-18) (68 год.)

У јеку припрема за Русију, 18. децембра 1956. године, умро је на рукама свог најбољег ученика Андреја Тарасјева, који је требало да представи његову методику на Московском конзерваторијуму. Виолончело Јована Мокрањца тада је заћутало, пошто је Тарасјев престао да се бави музиком после смрти свог великог професора и постао професор Филолошког факултета у Београду на катедри за славистику. Виолончело је остало у породици Тарасјев, пошто га је Мокрањац уступио Андреју за живота, а на њему су извесно време свирале познате српске челисткиње средње генерације Сандра Белић и Ксенија Јанковић. Пошто је био у немилости у време комунистичког режима у Србији и Југославији, Јован Мокрањац је доживљавао многе неправде за живота, а његова методика никада није заживела. Његов син Василије Мокрањац наследио је таленат за музику и постао један од најзначајних српских композитора XX века. Као и отац доживео је многе неправде у време комунистичког режима и трагично преминуо. Ипак, његова дела данас радо изводе многи музичари.

Референце уреди

  1. ^ „ИСТОРИЈАТ ШКОЛЕ”. музичка школа мокрањац. Приступљено 15. 4. 2019.