Кадуцеј

Кадуцеј (грч. κηρύκειον kērukeion, heraldov/vjesnikov štap) по грчкој митологији је штап око којег су обмотане двије змије. На врху штапа налази се огледало, а понекад и крила. Припадао је Хермесу, а срећемо га и код других хералда (гласника богова), нпр. код Ирис, гласника Хере и у римској митологији код Меркура, гласника богова и бога трговине. Меркур је према предању штап добио од бога Аполона. Када је стигао у Аркадију, видео је две змије које се међусобно прождиру, након чега је бацио штап између њих након чега су оне престале да се боре и питомо се увиле око њега. Од тада кадуцеј представља знак хармоније и мира због чега су га у античкој Грчкој увек носиле особе које су ишле да преговарају о миру.^[1]

Симболика

Трговина, метал, планета

Као симбол, представља грчког бога Хермеса, односно римског Меркура. Због повезаности са овим боговима такође је и симбол трговине и комуникације са боговима (Хермес и Меркур су између осталог гласници богова и заштитници трговине). У каснијој антици биће и симбол планете Меркур као и истоименог метала, што је условило употребу симбола у астрономији и алхемији.^[2]

Погрешна употреба у медицини

Због своје сличности са Ескулаповим штапом, кадуцеј је често грешком узиман као симбол медицине. Док је кадуцеј обмотан са двије змије, око Ескулаповог штапа налази се само једна и на њему не постоје крила. Иако се погрешна употреба овог симбола може наћи још у вријеме ренесансе, најупечатљивији примјер је коришћење симбола у амблему медицинских трупа америчке војске. У модерним временима, често је симболика свјесно занемаривана и медицинске установе кадуцеј су користиле умјесто Ескулаповог штапа из чисто естетских разлога.

Митологија

Мит о Тересијасу

Један грчки мит говори о Тересијасу, који наилази на змије за вријеме парења и убија женку својим штапом. Тересијас бива претворен у жену, и остаће такав све док не на исти начин не убије змију мужијака након седам година. Касније ће штап доћи до Хермеса, заједно са својим преображајним моћима.

Месопотамија

Порекло овог прастарог симбола је вероватно у Месопотамији, јер је нађен и на пехару краља Гудее Малгеша из 2.600 године п.н.е, али је његов прави извор можда још старији. Као и бакарна змија која се појављује у Библији, и у Месопотамији је кадуцеј био симбол бога који лечи све болести. Ово значење је доспело и до старогрчке културе и одржало се до данас.

Симбол мира

У другом миту, Хермес је на свом путу наишао на двије змије у борби, а свој штап је употријебио да их развоји. Тако Хермесов штап, са двије змије добија статус симбола мира.

Поклон од Аполона

Пошто је по рођењу, од свог полубрата Аполона, Хермес украо крдо говеда, у знак извињења поклониће Аполону лиру, направљену од корњачиног оклопа. За узврат, Хермес ће на поклон од Аполона добити кадуцеј.^[3]

Ескулапов штап, због сличности често грешком замијењен са кадуцејом
Амблем медицинских трупа војске САД (Погрешна употреба Кадуцеја)

Референце

Додатна литература

Wалтер Ј. Фриедландер (1992). Тхе Голден Wанд оф Медицине: А Хисторy оф тхе Цадуцеус Сyмбол ин Медицине. ИСБН 978-0-313-28023-8.
Bunn, J. T. Origin of the caduceus motif, Journal of the American Medical Association, 1967. United States National Institutes of Health: National Center for Biotechnology Information. PMID 4863068
Walter Burkert, Structure and History in Greek Mythology and Ritual, Translation, University of California, 1979.

[1] „Знак хармоније и мира”.

[2] „Знамење бога”.

[3] „Свезнање”.

[1]

[2]

[3]