Википедија

Карпрофен

Карпрофен (Римадил, Имадил, и Имафен[1]) је нестероидни антиинфламаторни лек који се користи ветерини као додатни третман за олакшавање артритичких симптома код остарелих паса. Он се такође користи за олакшавање бола и умањење отока након уклањања гениталија. Карпрофен се може користити као краткотрајни лек за бол зглобова или за пост-оперативну инфламацију, као и за свакодневно олакшавање бола и инфламације узроковане остеоартритисом, и другим формама детериорације зглобова.

Карпрофен
IUPAC име
(RS)-2-(6-хлоро-9H-карбазол-2-ил)пропанска киселина
Клинички подаци
Drugs.comФДА, професионалне информације о леку
Фармакокинетички подаци
Везивање протеинаХигх (99%)
Полувреме елиминацијеПриближно 8 h (опсег 4.5–9.8 h) код паса.
Идентификатори
CAS број53716-49-7 ДаY
ATCvet кодQM01AE91 (WHO)
PubChemCID 2581
DrugBankAPRD00849 ДаY
ChemSpider2483 ДаY
UNIIFFL0D546HO ДаY
KEGGD03410 ДаY
ChEBICHEBI:364453 ДаY
ChEMBLCHEMBL1316 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC15H12ClNO2
Моларна маса273.714 г/мол
  • O=C(O)C(c3ccc2c1cc(Cl)ccc1nc2c3)C
  • InChI=1S/C15H12ClNO2/c1-8(15(18)19)9-2-4-11-12-7-10(16)3-5-13(12)17-14(11)6-9/h2-8,17H,1H3,(H,18,19) ДаY
  • Key:PUXBGTOOZJQSKH-UHFFFAOYSA-N ДаY

Администрација уреди

Карпрофен је доступан у таблетама од 25, 75 и 100 mg, као и у форми ињекција.[2] У Уједињеном Краљевству таблете од 50 mg су више кориштене од оних од 75 mg. Уобичајена дневна доза је 1 mg на 1 фунту (453,6 грама) телесне тежине (око 2,2 mg на kg)[3]. У Аустралији се продаје под називом Норокарп у паковањима од 20 mg и 50 mg, или као Норофен у форми инекционих течности у концентрацији од 5,0%, за лечење крава и паса.[4]

Индикације уреди

Иако већина паса добро реагује на карпрофен, примећено је да код неких животиња може проузроковати затровање јетре, те су се због тога у првим годинама његове примјене шириле гласине о изненадним угинућима животиња због употребе карпрофена.

 
Таблета Римадила од 100 mg, 19 mm широка и 8,6 mm дебљине, продаје се на америчком тржишту

Међутим, никад није било са сигурношћу утврђено, колико од ових појава је било повезано са карпрофеном. Треба размотрити и чињеницу да се ово средство најчешће прописивало старијим и оболелим животињама, или у случајевима јаких болова.

Неколико година касније, утврђено је да је карпрофен, ипак, безбедан за кориштење те је тестиран на огромном броју разних животињских врста. Наравно, уколико је животиња била подвргнута лечењу карпрофеном на дужи период, препоручено је да се врше периодични тестови крви (месечно или барем два пута годишње). Ови тестови требају показати да ли у јетри постоје отровни нуспроизводи и потврдити да животиња не пати од нежељених реакција.

Из непознатих разлога при првим тестирањима лека, црни лабрадорски ретривери су били више склони да покажу нежељене ефекте и реакције попут проблема са јетром од других тестираних животиња када су били изложени деловању лека на дужи период (нпр. код отклањања болова при третману дегенеративне болести зглобова).[5] Да ли је ово случај због специфичне осетљивости појединих раса или једноставно због тога што су лабрадори, као једна од веома популарних раса паса који су уједно склони проблемима са зглобовима, били најзаступљенији код ових тестова, до данас је остало нерешено. Неки ветеринари, знајући за ове случајеве, погрешно тумаче дејство карпрофена те у третману болести зглобова прописују Дерамакс. У сваком случају, остали извештаји нису пронашли ни једну другу нежељену реакцију карпрофена при лечењу лабрадора.

ФДА је примила више од 6.000 извештаја о смрти животиња које су, по свему судећи, биле проузроковане леком на бази карпрофена који је производила фармацеутска компанија Пфизер. Као резултат тих извештаја, ФДА је тражила од Пфизера да у својим маркетиншким порукама обавести своје потрошаче о смртним случајевима као потенцијалним нежељеним ефектима при употреби лека. Пфизер је то одбацио, но, као компромис, у прилозима и на паковањима лека је морао назначити смрт као један од нежељених ефеката. Планови су, да се изда посебно писмо ветеринарима, те да се у паковања лека укључи посебан лист о опасностима при употреби лека.

Пфизер је морао објавити проблеме које су пријавили неки власници паса, нарочито група потрошача окупљених око кампање назване BARKS (енгл. Be Aware of Rimadyl's Known Side-effects - Будимо упозорени на познате нежељене ефекте Римадила). Навели су између осталог да у нежељене ефекте спадају губитак апетита, мучнина, повраћање, епилепсија и тешка оштећења јетре. Компанија је наводно ступила у контакт са власницима љубимаца, подстичући их да своје приче објављују на интернету, те им понудила плаћање медицинских и дијагностичких трошкова за псе који су били оболели због Римадила.

Хумано кориштење уреди

Раније је карпрофен био кориштен у хуманој медицини у периоду од готово 10 година, у дозама од 150 до 600 mg дневно. Релативно је добро био толерисан, уз благе и повремене нежељене ефекте као што су гастроинтестинални болови и мучнина, као што је то случај и са аспирином и осталим нестероидним антиупалним лековима.

Карпрофен се више не дистрибуира на тржишту за људску употребу, а његово повлачење треба тражити у комерцијалним разлозима.[6]

Референце уреди

  1. ^ Pfizer Animal Health-Rimadyl Архивирано на сајту Wayback Machine (28. јануар 2013)
  2. ^ Rimadyl na srdogs.com Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2012)
  3. ^ Norbrook Pharmaceuticals - Norocarp tablete[мртва веза]
  4. ^ Norbrook Pharmaceuticals Wordwide - Australia Архивирано на сајту Wayback Machine (4. фебруар 2017)
  5. ^ Veterinary Drug Handbook, 4. i 5. izdanje
  6. ^ „emea.europa.eu” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 10. 07. 2007. г. Приступљено 13. 01. 2012. 

Spoljašnje veze уреди



 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Karprofen&oldid=27679806”